„Zalazak sunca“, Jovan Dučić

Autor: Jovan Dučić
Književni rod: lirika
Književna vrsta: opisna ( deskriptivna ) pesma

Tema pesme

Da bi se što preciznije odredila tema ove pesme, vrlo je važna njena analiza, te vaša interpretacija ovih Dučićevih stihova.
U suštini, smatra se da je osnovna tema pesme “ Zalazak sunca “ potraga za ljubavlju, kojoj svako živo biće teži.

Analiza i interpretacija pesme „Zalazak sunca“

Pre nego što počne naša analiza i interpretacija ove pesme jednog od najvećih srpskih pesnika, da napomenemo da je Jovan Dučić bio jedna od najupečatljivijih ličnosti srpske književnosti tog doba. Rođen je u gradu Trebinju 1871. godine, a preminuo je u dalekoj Americi 1943. godine. Smatra se da je upravo Jovan Dučić zaslužan za mnoge novine u srpskoj književnosti prvih godina 20 veka. Bio je pod velikim uticajem francuskog simbolizma, a u srpsku poeziju je uneo kako nove teme, tako i nove “ izvore inspiracije „. Ostalo je zabeleženo da je za sebe rekao da je “ kabinetski radnik na mučnom poslu rima i ritma „.

Pesma “ Zalazak sunca “ je objavljena u zbirci pesama 1901. godine i to kao uvodna pesma ciklusa koji je Jovan Dučić nazvao “ Senke po vodi „. Kada je u pitanju vrsta pesme, obično se kaže da je opisna, to jest deskriptivna pesma. Međutim, postoje različita mišljenja kada je u pitanju pesma “ zalazak sunca „. pa tako, negde možete pročitati da je vrsta pesme: osećajna, to jest misaona. Mi smo ipak naveli ono što se mnogo češće sreće u knjigama kada je u pitanju vrsta pesme “ zalazak sunca „.

Pesma je ispevana izuzetno retko korišćenom strofom, odnosno takozvanom oktavom i ima ih ukupno četiri. Upravo korišćenjem ove strofe, Jovan Dučić je uspeo da spoji ono što je naizgled nespojivo, to jest opšte i pojedinačno, te je uspeo i da spoji motive koje je najčešće koristio u svojim stihovima, a to su motiv ljubavi i motiv prirode.

Iako u prvoj strofi, koja predstavlja pesničku celinu za sebe Jovan Dučić opisuje trenutak zalaska sunca, dočaravajući čitaocu pomoću brojnih epiteta kako izgleda zalazak sunca do detalja, već u drugoj strofi, naizgled iznenada uvodi motiv ljubavi, te stihovima daje notu ličnog.

Prva strofe pesme zapravo predstavlja samo razvijanje motiva koji je dat u naslovu, te Jovan Dučić opisuje “ bakreno nebo „, koje “ raspaljeno sija „.
Ali, već u drugoj strofi, iznenada prelazi na nešto intimnije, pa kao da se seća veli:

Opet jedno veče… I meni se čini…
Da negde daleko, preko triju mora,
Pri zalasku sunca u prvoj tišini…

Pokazujući time da i on nije siguran da se dobro seća i, čini se da je i sam pesnik svestan da je “ bleda, kao čežnja, nepoznata žena… “ plod njegove mašte. Ali ipak dalje nastavlja da stvara tu sliku idealne, ali istovremeno daleke žene u svojoj svesti. A ta žena, njegova zamišljena žena:

S krunom i u sjaju, sedi, misleć na me…

Treća strofa pesme “ Zalazak sunca “ predstavlja razvijanje slike koja je data u drugoj i manje je intimna od druge, koja se smatra strofom u kojoj je dato najviše ličnih osećanja lirskog subjekta u čitavoj pesmi. U trećoj strofi Jovan Dučić opisuje atmosferu koja okružuje ženu o kojoj peva, veleći da su oko nje jata galebova i bokori docvetalih ruža, simbolično sluteći prestanak mladosti, ljubavi, pa čak i života.

Dokle ona plače; a za morskim platnom,
Iznemoglo sunce zalazi, polako.

Ono po čemu je četvrta, odnosno poslednja strofa pesme “ Zalazak sunca “ posebna jeste njena složenost. Naime, iako je iste dužine kao i prethodne tri u njoj se izdvajaju čak tri segmenta. U prvom delu ove strofe je prisutno pesnikovo uverenje da su misli te izmišljene žene uperene samo prema njemu, iako ga ne poznaje, a ni on nju:

I ja kome ne zna ni imena ni lica,
Sve sam njene misli ispunio sade.

A zatim se u stihovima oseća doza straha, straha od razbijene iluzije:

Vaj, ne recite mi nikad: nije tako,
Ni da moje srce sve to laže sebi…

Što dovodi do poente pesme. Kad bi doznao da je sve iluzija, čovek ne bi mogao da nađe utehu:

Jer ja bih tad plako, ja bih večno plako,
I nikad se više utješio ne bi’.

U završnim stihovima je sadržano sve ono što je Jovan Dučić rekao u prethodnim stihovima, a to je da svako ima potrebu da oseća ljubav i da koristi sva moguća sredstva ne bi li je pronašao, to jest da zamišlja, da mašta.

Motivi u pesmi

U svim njegovim pesmama postoje brojni motivi, pa tako i pesma “ Zalazak sunca “ obiluje njima. Obično sastav na temu ove lektire i počiva na motivima u pesmi, pa je bitno njihovo ( preneseno ) značenje, kako bi vaš sastav ili esej bio što bolje napisan.

Prvi motiv je sadržan u samom naslovu pesme, a to je motiv zalaska sunca, koji iako primarno treba da najavi veče, zapravo ima preneseno značenje, pa se smatra da on najavljuje umiranje.

Potom su prisutni motivi boja i to prvenstveno crvene boje, čija je simbolika uvek vezana za ljubav i strast.

Motiv vetra simbolizuje snevanje, te maštu, dok motiv docvetalih ruža, kojima je pesnikova izmišljena žena okružena predstavlja simbol prolaznosti mladosti i lepote, ali i života uopšte.

Stilske figure

Pored ostalih najprisutnije stilske figure u pesmi “ Zalazak sunca “ su svakako personifikacije. Prisutni su i brojni simboli i epiteti, koji daju posebne boje stihovima.

Prepričano delo “ Zalazak sunca „

Kada se obrađuje lektira, to jest pesma “ Zalazak sunca “ najčešće se pišu sastav ili esej, a tema je obično vezana za neki od najjačih motiva. Zato da biste što bolje uradili ovaj sastav ili esej, važno je i kakva je vaša interpretacija, to jest na koji način ste vi shvatili ove stihove. U principu, analiza svakog književnog dela se zasniva na uobičajenom shvatanju, što ne znači da je pogrešno ukoliko vi neke stihove shvatite na drugačiji način. I baš u tome je neverovatna čar poezije, ako mene pitate, što je svaka interpretacija stihova ispravna.

Da bismo vam malo olakšali razumevanje ovih stihova, pokušaćemo da prikažemo prepričano delo. A analiza i naša interpretacija ovih stihova, uz objašnjenje koji su motivi i stilske figure prisutni u pesmi “ Zalazak sunca “ će vam sigurno biti od koristi kada budeti pisali sastav ili esej na ovu temu.

Pa da počnemo…

U prvoj strofi Jovan Dučić prikazuje osnovnu temu pesme, opisujući zalazak sunca. Čitaocu ne dočarava samo boje, već i zvukove koje primećuje, ubacujući sliku vodeničkog točka, kojeg čuje da huči u daljini. Početni i završni stihovi prve strofe daju opis neba.

U nastavku, pesma “ Zalazak sunca “ dobija mnogo intimniji, ličniji ton, jer sada lirski subjekt govori o nečemu što, kako sam kaže “ I meni se čini… „. Da bi čitalac shvatio da je to samo plod njegove mašte, Jovan Dučić uvodi pojam neverovatne daljine “ preko triju mora „. Upravo na tako velikoj udaljenosti, postoji nepoznata žena za koju je siguran da misli na njega i da sedi, tužna.

Treća strofa predstavlja proširen opis osećanja koja su data u prethodnoj, drugoj strofi. U njoj Jovan Dučić opisuje šta okružuje ženu koja čeka, dok plače, misleći na njega.

Poslednja strofa pesme “ Zalazak sunca “ donosi rasplet i poentu stihova. Pesnik je siguran da:

Sve sam njene misli ispunio sade.

Te da mu se ona zaklinje da će mu biti verna, iako se ne poznaju. Da bi zatim molio sve one koji misle da greši, da mu to nikada ne kažu, jer ako bi to saznao:

Jer ja bih tad plako, ja bih večno plako,
I nikad se više utješio ne bi’.