Smrt vojvode Kajice – epska narodna pesma
Autor: narodni pevač
Književni rod: epika
Književna vrsta: epska narodna pesma, pokosovski ciklus
Tema pesme
Tema pesme “ Smrt vojvode Kajice “ je tragična smrt srpskog junaka.
Analiza pesme „Smrt vojvode Kajice“
Pre nego što počne analiza ove pesme, važno je napomenuti ko je njen autor, kako ne bi došlo do zabune. Naime, pesmu “ Smrt vojvode Kajice “ je zabeležio Vuk Stefanović Karadžić, a prema njegovom svedočanstvu čuo ju je od Živane, slepe pevačice.
Pokosovski ciklus narodnih pesama, kome pripada i pesma “ Smrt vojvode Kajice “ opeva ono malo preostalih srpskih junaka nakon Kosovskog boja, te njihove pojedinačne pokušaje da se izbore protiv turske vlasti. Međutim, pesma “ Smrt vojvode Kajice “ je drugačija od ostalih pesama koje čine pokosovski ciklus po tome što je u njoj opisan sukob srpskih vojvoda i Mađara.
Kralj grada Smedereva, po imenu Đurđe kreće sa svojih dvanaest vojvoda u lov u zemlju Vlašku. Posebno je zanimljivo kako se vojvode obraćaju kralju sa “ roditelj krasni „, a među sobom se zovu “ braća milostiva „, čime narodni pevač ukazuje na prisan odnos između njih.
Sam vojvoda Kajica je prikazan sa posebnom pažnjom, a narodni pevač navodi njegove fizičke karakteristike, ali i koliko je njegovo junaštvo:
Kakva j’ krasna Kaica vojvodo!
U kakvom li gospodskom odelu!
Na pleći mu zelena dolama
Od kadive, izvezena zlatom,
Na dolami toke suva zlata,
A pokraj nji trudeset putaca,
Svako mu je od po litre zlata…
Pa kao da to nije dosta opisa, narodni pevač dodaje i opis njegovog junaštva, uz mnogo detalja:
Visok junak, tanak u pojasu,
Bela lica, crni nausnica,
Crn mu perčin pojas premašio;
Preko krila gola sablja britka,
Preko gole sablje pije vino;
Pokraj čizme buzdovan pozlaćen.
Idući tako Vlaškom, kralj i vojvode ne uloviše ništa, ni jelena, ni košutu, niti bilo koje druge životinje. Ali su se zato susreli sa vojvodom Sibinjskim, koji je išao sa tri stotine svojih vojnika i još “ šezdeset dece Karavlaa „. Tada se vojvoda Sibinjski obraća kralju, čini se sa puno poštovanja i veli mu:
Zdravo, kralju od Maćedonije!
Zlatna kruno pod nebom na zemlji,
Jasna zvezdo na Maćedoniji!
Zvao bi te da se napijemo,
Nema ovde vina ni rakije…
Ali zato ga vojvoda Sibinjski poziva: “ Odi, kralju, da se poigramo. “ izazivajući i kralja i vojvode na taj način.
Međutim, kralj Đurađ mu veli da to nije za njih i čak mu se obraća sa “ budalasta glavo „, iskazujući time svoju važnost. Kralj i vojvode tada odluče da se odmore, te razapnu šator i krenu da se goste i piju.
Kad se triput obrediše vinom…
Kajica staje ispred svog “ roditelja krasnog „, te ga moli da mu dopusti da se nadmeće sa Mađarima. Kralj ga pušta među Mađare, ali ga istovremeno i moli:
Al’, tako ti uleve od kralja!
I tako ti leba carevoga!
Nemoj, sine, zametati kavge…
No, iako mu mu vojvoda Kajica obećava da neće “ zametati kavge „, kralj ipak okleva da ga pusti samog, te sa njim šalje Oblačića Rada.
Mada su Mađari bili brojčano jači, ipak su dvojica srpskih vojvoda uspeli da ih pobede. Baš iz tog razloga Sibinjanin Janko traži od kralja da mu podari svih dvanaest vojvoda, a on će njemu zauzvrat:
Ja ću tebi tri stotin’ Madžara
Sve na konjma pod oružjem svetlim,
I daću ti šeset Karavlaa,
I daću ti na svaku godinu
Za života tri tovara blaga.
Na to kralj Đurađ njemu odgovara da ni po koju cenu ne da svojih dvanaest vojvoda, a naročito ne vojvodu Kajicu. Uz to ga nanovo naziva “ budalasta glavo „. Sibinjanin Janko se bio rasrdio na kralja, te pozva vojvodu Kajicu da se nadmeću u gađanju lukom i strelom, ali:
Gdi je Madžar okom pogledao,
Tu Kaica strelom udario…
Rasrđeni Sibinjanin Janko je u jednom trenutku vojvodine nepažnje odapeo strelu i pogodio hrabrog vojvodu:
Na zlo mesto baš pod sisu levu…
Sigurno je jedan od najdirljivijih trenutaka u pesmi “ Smrt vojvode Kajice “ onaj kada kralj uzima smrtno ranjenog vojvodu Kajicu u krilu i veli mu:
Moj pernati od sunašca štite!
Diko moja svagda na divanu!
Britka sabljo svagda na mejdanu!
A kreposti među vojvodama!
Kada je vojvoda Kajica izdahnuo, kralj okuplja vojvode i kreće da ga osveti, te ubija sve i Mađare i Karavlahe, dok jedno Sibinjanin Janko ostaje nepovređen, ali on beži sa polja Beljaca, na kome se ovaj događaj i zbio.
Zatim preostale vojvode svojim sabljama tešu sanduk u kome će sahraniti vojvodu Kajicu:
Čelo glave koplje udariše,
Na koplje mu sokola metnuše,
Za koplje mu konja privezaše,
Po grobu mu oružje prostreše;
A kao posebnu meru predostrožnosti:
Od Madžara unku načiniše,
Ogradiše groba Kaičina,
Da Madžari k njemu ne dolaze,
Da mu mrtvu ne pretresu telo.
Pesma “ Smrt vojvode Kajice “ se završava tužbalicom kralja Đurđa za tragično stradalim vojvodom:
Kako će te preboleti baba!
Kako će te ostaviti sama,
Da mi čuvaš na Beljacu stražu
Brez promene dokle je krajine?
Analiza likova u pesmi “ Smrt vojvode Kajice „
Mada je analiza same pesme vrlo isrcrpna, vrlo često se prilikom obrade ove epske narodne pesme, kao zasebna celina radi analiza likova. A analiza likova u ovoj pesmi je, čini se neophodna, jer su odnosi među njima drugačiji nego u bilo kojoj srpskoj epskoj narodnoj pesmi, bilo kog ciklusa.
Naime svih dvanaest vojvoda među sobom se smatraju braćom, dok svog kralja, koga čuvaju iza koga se bore smatraju roditeljem. Baš zato ne čudi što se kralj u tužbalici na kraju pesme pita kako će preboleti vojvodu Kajicu, uzevši u obzir da je na njega gledao kao na rođenog sina. A to važi i za ostale vojvode.
Analiza likova je neophodna i da bi se sagledala druga strana. Epska narodna pesma “ Smrt vojvode Kajice “ prikazuje Mađare u vrlo ružnom svetlu. Njihova osnovna osobina, ako je sudeći prema liku Sibinjanin Janka jeste podlost i zavist.
Sa druge strane su srpske vojvode koje su poštene i hrabre, a iznad svega neiskvarene. Za razliku od Mađara, na čelu sa prepredenim Sibinjanin Jankom.
Prepričano delo “ Smrt vojvode Kajice „
Pesma “ Smrt vojvode Kajice “ počinje polaskom kralja Đurđa i njegovih dvanaest vojvoda u lov. Oni kreću preko Kovina do Vlaške, ali ne uspevaju da ulove ništa. Kako veli narodni pevač:
Ni jelena, ni košute brze,
Niti kakva od sitna zverinja…
Ubrzo oni susreću vojvodu Sibinjanin Janka, koji ih poziva da se nadmeću. Kralj međutim to ne prihvata. Ali, ubrzo vojvoda Kajica moli svog kralja da mu dopusti da ode da se nadmeće sa Mađarima. Kralj mu dozvoljava, ali nerado i to pod uslovom da se sa njima ne svađa. Vojvoda Kajica to obećava kralju i odlazi u pratnji drugog vojvode, po imenu Rade Oblačić.
Nadmećući se sa Mađarima, vojvode pokazuju svoju prevlast u svakom smislu. Zati Sibinjanin Janko moli kralja Đurđa da mu da svih dvanaest vojvoda, a on će mu zauzvrat dati svu svoju pratnju , koju čini tri stotine Mađara i šezdeset Karavlaha, a još uz to i puno blaga. Kralj to ne prihvata, naravno, a Sibinjanin Janko je revoltiran i besan. Pa zato traži od kralja da mu pošalje vojvodu Kajicu da se nadmeću u gađanju lukom i strelom. Vojvoda to vrlo rado prihvata i opet pokazuje svoju nadmoć. Međutim, nije računao na podlost Mađara… U trenutku nepažnje, vojvoda Sibinjska gađa otrovnom strelom vojvodu Kajicu i usmrćuje ga.
Revoltiran, kralj zajedno sa vojvodama ubija svih tri stotine Mađara i šezdeset Karavlaha, a samo Sibinjanin Janko uspeva da preživi i beži.
Vojvode zatim tešu svojim sabljama sanduk u kome će sahraniti hrabrog saborca, vojvodu Kajicu. Iznad glave su mu postavili koplje, na koplje mu stavili sokola, a za koplje privezali njegovog konja. Još su mu i ogradili grob kako mu nikada ne bi prišli Mađari.
Pesma “ Smrt vojvode Kajice “ se završava tužbalicom kralja Đurđa za jednim od svojih vojvoda.
