Seme koprive za anemiju i imunitet
Seme koprive
Iako često raste tek kao korov, kopriva je prava riznica minerala i vitamina važnih za ljudsko zdravlje. Zato je nemojte uništavati ako kojim slučajem raste u Vašem dvorištu jer je zbog njenih lekovitih svojstava, mnogi gaje.
Lekovita svojstva koprive potiču od balansa važnih materija u celoj biljci. Od koprive se kao lek upotrebljavaju lišće, seme i koren.
Lišće koprive sadrži 6 posto proteina i 7% ugljenih hidrata. Kilogram mlade koprive ima oko 14 odsto askorbinske kiseline, odnosno vitamina C.
Ova lekovita biljka sadrži još zavidne količine karotina, vitamina grupe B, zatim mineralnih materija, posebno gvožđa, pa je česta i njena upotreba za anemiju i u trudnoći.
Od važnih supstanci, u koprivi se nalaze još kalcijum i fosfor, zatim, tanin, masnja ulja i vitamin E.
Dok se lišće koprive upotrebljava kao vrlo lekovita hrana u terapiji anemije i jači imunitet, u vidu čaja, kopriva se preporučuje protiv kamena u žuči, malaksalosti, za ispiranje grla kod anginoznih zapaljenja. Koren koprive u vidu čaja ili ekstrakta koristan je za lečenje prostate.
Česta je upotreba koprive i u kozmetici pa se tako list i koren ove biljke upotrebljavaju za jačanje korena kose i protiv njenog opadanja. Neka istraživanja pokazala su da je kopriva biljka sa jakim antioksidativnim dejstvom, što širi polje njene primene.
Bilo da je u pitanju seme koprive, listovi ili koren, izvesno je da će čajevi i preparati od ove biljke pozitivno uticati na rad organa za varenje, smanjiće bolove u želucu, stimulišu sekreciju želudačnih žlezda, stimulišu rad jetre, žuči, slezine i pankreasa, a dobra je i za štitnu žlezdu.
Preparati od koprive takodje doprinose regulisanju nivoa šećera u krvi, usled njihovih dejstava na gušteraču. Pošto ima uticaj na smanjenje holesterola u krvi, kopriva takodje usporava procese ateroskleroze. Kopriva pored toga, smanjuje sklonost ka krvarenju, ublažava obilna menstrualna krvarenja, krvarenje iz nosa, i želuca, zbog toga što sadrži vitamin K.
Dejstvo koprive je u celini analgetsko (umanjuje bol), hemostatsko (stopira krvarenje), antibakterijsko, antivirusno, protivupalno, lokalno anestetsko, diuretičko.
Protivupalno dejstvo ima kod oboljenja koštano-mišićnog sistema, a pošto utiče na ćelije odgovorne za nastanak alergija, kopriva e dobra za ublažavanje alergijskih reakcija.
Diuretička svojstva, odnosno uticaj koprive na ubrzavanje izlučivanje tečnosti iz organizma, utiču na regulaciju krvnog pritiska i smanjenje neželjenih kilograma.
Čaj od koprive se psprema tako što se u ključalu vodu stavi kafena kašičica koprive, poklopi se i ostavi da odstoji 2,3 minuta minuta. Procedite i pijte preventivno jednu šolju dnevno, a kod odredjenih bolesti 2 do 3 šolje čaja na dan.
Čaj od koprive će pomoći izbacivanju sekreta iz pluća, čisti creva i jetru, a odličan je lek protiv šuljeva, malarije, žutice…
Kada se mesa sa drugim lekovitim biljaka dobra je kao prirodni lek protiv nesanice, čisti krv, pomaže kod nesvestice i gihta.
Kako se koristi Seme koprive
Recept za preparat od semena koprive protiv mokrenja u snu:
Oko 20 grama zdrobljenog semena koprive,pomešajte sa 60 grama raženog brašna. Dodajte malo meda i vodu da biste zamesili smesu nalik testu. Od testa oblikujte 5, 6 kolačića, a zatim ih ispecite.
Način upotrebe: Jedite svakog dana po jedan kolačić od semena koprive.
Seme koprive protiv anemije i poboljšanje funkcije štitne žlezde
Pomešajte 50 grama semena koprive sa 300 grama kvalitetnog prirodnog meda. Čuvajte ovu smesu u staklenoj tegli. Pojedite svakog jutra i večeri po jednu kafenu kašičicu.
Med sa koprivom je od davnina poznat kao jedan od najboljih prirodnih lekova .
Najpoznatije dejstvo koprivinog semena u kombinaciji sa medom je u jačanju imuniteta i čišćenju krvi. Ova kombinacija leči još infekcije urinarnog trakta a preporučljiva je i za probleme sa varenjem i digestivnim traktom.
Med udružen sa semenom koprive je jedan od prirodnih preparata sa najvećom koncentracijom gvožđa. Na ovaj način, obezbedjuje se najveća apsorpcija gvoždja što je važno u lečenju i prevenciji anemije odnosno malokrvnosti.
