Marko Kraljević i vila Ravijojla

Autor: narodni pevač
Književni rod: epika
Književna vrsta: narodna pesma Ciklusa pesama o Kraljeviću Marku

Tema i ideja pesme “ Marko Kraljević i vila „

Ideja na kojoj počiva lektira “ Marko Kraljević i vila “ jeste ljubav i poštovanje između dva pobratima.

A osnovna tema pesme “ Marko Kraljević i vila “ jeste sukob Marka Kraljevića i vile Ravijojle.

Analiza i kompozicija pesme “ Marko Kraljević i vila „

Radnja pesme “ Marko Kraljević i vila “ je smeštena na Miroč planinu. Narodni pevač već na samo početku pesme uvodi motiv pobratimstva, koji je ujedno i ideja na kojoj počiva lektira “ Marko Kraljević i vila „:

Pojezdiše do dva pobratima
Preko krasna Miroča planine,
Ta jedno je Kraljeviću Marko,
A drugo je vojvoda Milošu.

Potom narodni pevač bliže objašnjava čitaocu koliko su oni bliski, veleći:

Jedan drugom belo lice ljubi
Od milošte do dva pobratima

Čime jasno čitaocu daje do znanja koliko je čvrsta veza između ove dvojice junaka. Potom Marko veli da je pospan, te moli svog pobratima:

A moj brate, vojvoda Milošu!
Teško me je sanak obrvao,
Pevaj, brate, te me razgovaraj!

Ali, Miloš veli da on želi da peva, ali je sinoć popio mnogo vina sa vilom Ravijojlom u planini, te mu je vila zapretila da će ga ubiti ukoliko ga bude čila da peva dok putuje kroz planinu čija je ona zaštitnica. Vila Ravijojla je čuvala i planinu, ali i bila predstavnik sveta onostranog, sveta koji nastanjuju posebna bića i u taj svet je bio zabranjen ulazak običnim ljudima. Baš iz tog razloga je vila Ravijojla u pesmi “ Marko Kraljević i vila “ zabranila velikom junaku, Markovom pobratimu da peva, jer je itekako bila svesna koliko je njegov glas lep.

A u toj situaciji je narodni pevač zapravo prikazao koliko se glavni likovi razlikuju. Iako su pobratimi, njihova snaga i hrabrost ipak nisu iste, te se Miloš boji upozorenja vile Ravijojle, a Marko staje u njegovu zaštitu:

Pevaj, brate, ti se ne boj vile
Dok je mene Kraljevića Marka
I mojega vidovita Šarca
I mojega šestopera zlatna.

Ćuvši reči ohrabrenja od svog pobratima, kojemu je bespogovorno verovao Miloš počinje da peva. A Marko slušajući umilni glas svog pobratima zaspa.

Ali, Miloševo pevanje je čula i vila, pa poče da se nadpevava sa njim:

Začula ga vila Ravijojla,
Pa Milošu poče da otpeva,
Miloš peva, vila mu otpeva,
Lepše grlo u Miloša carsko,
Jeste lepše nego je u vile.

Ali, ovakvo Miloševo pevanje, koje je bilo mnogo bolje od njenog je razbesnelo vilu te ona:

Pak odskoči u Miroč planinu,
Zape luka i dve bele strele,
Jedna ud’ri u grlo Miloša,
Druga ud’ri u srce junačko.

Kad je to video njegov pobratim, on pokazuje svu svoju snagu i kreće da juri vilu Ravijojlu. Zato moli svog vernog konja Šarca:

Šarca konja i grli i ljubi:
Jao Šaro, moje desno krilo!
Dostigni mi vilu Ravijojlu

Veleći mu da će ga potkovati “ čistim srebrom i žeženim zlatom „, te da će ga pokriti sve do kolena svilenim prekrivačem ako uspe da sustigne vilu. Ali, ukoliko Šarac ne uspe da uhvati vilu Ravijojlu:

Oba ću ti oka izvaditi,
Sve četiri noge podlomiti,
Pa ću t’ ovde tako ostaviti,
Te se tuci od jele do jele
K’o ja Marko bez mog pobratima.

Ovim rečima Marko Kraljević zapravo pokazuje koliko mu je stalo do njegovog pobratima, jer je svestan da mora da uhvati vilu Ravijojlu, kako bi “ zagasila rane “ koje su mu načinile njene strele.

Iako je vila Ravijojla bila vrlo vešta, Šarac je bio još veštiji, te je uspeo da je sustigne. A onda je na scenu stupio Marko:

Poteže se buzdovanom Marko
Pustimice dobro neštedice,
Belu vilu međ’ pleća udari,
Obori je na zemljicu čarnu,
Pak je stade biti buzdovanom

Na to ga vila Ravijojla moli, nazivajući mu Boga, a Marko je bio “ milostiv na Boga, a žalostiv na srcu junačkom „, pa je pustio vilu da ode u goru da nabere travke kako bi “ zagasila rane “ na njegovom pobratimu.

Analiza borbe u pesmi “ Marko Kraljević i vila “ je vrlo važna, jer je u njoj narodni pevač prikazao da je jača junačka hrabrost velikoga Kraljevića Marka od nadčovečanske moći vile Ravijojle. Marko je upravo na njoj iskalio sav svoj bes zbog stradanja svog pobratima. A vila Ravijojla je krajnje prepredeno iskoristila to što je Marko “ milostiv na Boga „, te mu veli:

Bogom brate Kraljeviću Marko!
Višnjim Bogom i svetim Jovanom

Znajući da je Marko “ milostiv na Boga, a žalostiv na srcu junačkom „, te da će joj sigurno poštedeti život.

Kompozicija pesme se završava epilogom. Epilog radnje pesme “ Marko Kraljević i vila “ je trenutak kada je vila Ravijojla nabrala bilje po planini i “ zagasila rane na junaku „. Učinivši to, ona Miloša uspeva da učini boljim no što je bio ranije:

Lepše grlo u Miloša carsko,
Jeste lepše nego što je bilo,
A zdravije srce u junaku,
Baš zdravije nego što je bilo.

Sam kraj pesme je ujedno i poenta koju vila Ravijojla iskazuje ostalim vilama, upozoravajući ih na veliko junaštvo Marka Kraljevića:

O čujete, vile drugarice?
Ne streljajte po gori junaka
Dok je glasa Kraljevića Marka
I njegova vidovita Šarca
I njegova šestopera zlatna;
Što sam jadna od njeg’ pretrpila!
I jedva sam i živa ostala.

Stilske figure

U pesmi “ Marko Kraljević i vila “ su, kao i u većini narodnih pesama prisutne brojne stilske figure.

Čini se da je Ciklus pesama o Kraljeviću Marku najbogatiji stilskom figurom poznatom kao hiperbola ( termin je nastao od grčke reči, a u značenju preterivanje). Hiperbola je prisutna, na primer u stihovima:

Po tri koplja u visinu skače
Po četiri dobra unapredak

Takođe, prisutno je i poređenje, kao na primer u stihovima kada narodni pevač govori kakav glas ima Miloš Obilić, a kakav vila Ravijojla:

Lepše grlo u Miloša carsko,
Jeste lepše nego je u vile.

Likovi u lektiri

Likovi koji se pojavljuju u lektiri “ Marko Kraljević i vila “ su: Marko Kraljević, njegov pobratim Miloš Obilić, vila Ravijojla i Markov verni konj Šarac.

Marko Kraljević, kao glavni nosilac radnje je prikazan u punoj veličini i hrabrosti. Pun je vrlina, a na prvom mestu, odmah iza njegove hrabrosti je njegova ljubav prema pobratimu, velikom srpskom junaku, Milošu Obiliću. U trenutku kada treba da pomogne svom pobratimu, Marko je itekako svestan da sam ne može uhvatiti vilu Ravijojlu, pa traži pomoć od svog vernog konja Šarca. Marko je: hrabar, požrtvovan, srčan, svestan svojih slabosti i pored velike fizičke snage “ žalostiv na srcu junačkom “ i “ milostiv na Boga „.

Iako su pobratimi, Miloš Obilić i Marko Kraljević se razlikuju po snazi. Tako ih, barem prikazuje lektira “ Marko Kraljević i vila „. Miloš se boji pretnji vile Ravijojle i ne želi da peva dok ide kroz planinu, ali veruje svom pobratimu da će ga zaštiti. Nakon što ga vila Ravijojla rani, te mu kasnije i vida te rane, Miloš postaje još bolji i jači nego što je bio ranije.

Vila Ravijojla je prikazana kao mitsko biće, koje čuva planinu i svet onostranog. Ali, istovremeno ona ima i osobine ljudi, što se vidi najbolje u trenutku kada se ražesti, jer Miloš Obilić bolje peva od nje, te ga surovo kažnjava. Uz sve ove osobine, vila Ravijojla je i prepredena. Znajući da je Marko Kraljević “ milostiv na Boga „, ona mu naziva Boga i svetog Jovana, jer zna da će joj veliki junak poštedeti život. Na samom kraju, lektira “ Marko Kraljević i vila “ daje pouku koju je vila Ravijojla izvukla iz sukoba sa Markom Kraljevićem, a ta pouka je data u vidu njenog upozorenja drugim vilama da ne pokušavaju da ubiju niti jednog junaka koji prolazi gorom, sve dok je živ Marko Kraljević i njegov “ vidoviti “ Šarac.

Prepričano delo “ Marko Kraljević i vila „

Za sastav iz srpskog jezika, kada se obrađuje epska narodna pesma “ Marko Kraljević i vila “ vrlo je važna analiza i kompozicija pesme, to jest njeno adekvatno razumevanje. Međutim, školarcima dosta može da pomogne i prepričano delo, kako bi njihov sastav bio što bolje napisan. Ne treba zaboraviti ni koliko su likovi u pesmi važni, to jest njihove osobine, jer kada se obrađuje ova lektira, teme za sastav iz srpskog jezika znaju da budu vrlo različite, a u zavisnosti od toga da li vaš nastavnik više obraća pažnju na, recimo stilske figure u pesmi ili to kakva je vaša anliza i interpretacija dela ili, pak na to kosu glavni likovi i koje su njihove osobine.

Pesma “ Marko Kraljević i vila “ počinje opisom dva pobratima, dva velika srpska junaka, Miloša Obilića i Marka Kraljevića. Uz to, narodni pevač opisuje i koliko je velika njihova pobratimska ljubav.

Marko Kraljević zadrema na svom vernom konju Šarcu, te moli svog pobratima da mu peva, kako bi ga rasanio. Ali, Miloš mu veli da bi on to rado učinio, nego je sinoć popio malo više vina, te mu je zaštitnica planine, vila Ravijojla zapretila ukoliko ga bude čula da peva dok prolazi kroz planinu, da će ga ubiti. Ali, hrabri Marko mu odgovara da nema čega da se boji, sve dok on i njegov verni konj, Šarac postoje. Miloš mu poverova, te poče da peva. Ta pesma se naročito dopala Marku, te on se on “ nasloni sedlu na oblučje “ i zaspa.

Ubrzo je Miloševu pesmu čula i zaštitnica planine, vila Ravijojla, pa poče da mu parira pesmom. Ali je Miloševa pesma bila mnogo lepša, što je rasrdilo vilu i ona “ zape luka i dve bele strele „, te ga jednom pogodi u grlo, a drugom u “ srce junačko „.

Miloš povika pobratimu:
Jao Marko, Bogom pobratime!
Jao brate, vila me ustreli!
A nisam li tebe besedio,
Da ne pevam kroz Miroč planinu?

Svestan da može da izgubi svog pobratima, iako je obećao da nema čega da se plaši dok je on tu, jer ga on štiti:

A Marko se trže iza sanka,
Pa odskoči s konja šarenoga,
Dobro Šarcu kolane poteže,
Šarca konja i grli i ljubi

govoreći mu da mora da uhvati vilu Ravijojlu, jer ako je ne uhvati Marko će mu lično oba oka izvaditi i sve četiri noge odseći, a ako je uhvati potkovaće ga i okititi zlatom i svilom. Spretni Šarac brzo hvata vilu, a onda Marko pokušava da je dokusuri svojim buzdovanom. Shvativši da se Marko ne šali, vila Ravijojla mu naziva Boga i svetog Jovana, znajući da će joj Marko poštedeti život, jer bez obzira što je hrabar junak, on je i “ milostiv na Boga, a žalostiv na srcu junačkom „.

Vila odlazi u planinu da nabere bilje, kako bi “ zagasila rane na junaku „. Ubrzo se vraća i Miloš ozdravljuje, i to tako da mu je sada glas lepši, a srce jače.

Pesma “ Marko Kraljević i vila “ se završava upozorenjem koje vila upućuje svojim drugaricama, ostalim vilama, govoreći im “ ne streljajte po gori junaka “ sve dok postoji Marko Kraljević i njegov verni konj, Šarac, jer je i ona u sukobu sa njima jedva izvukla živu glavu.