Novi Zakon o zaštiti potrošača

Prošle nedelje, tačnije u ponedeljak, 22. septembra počeo je sa primenom novi Zakon o zaštiti potrošača, koji je obradovao mnoge zato što su se tim zakonom proširila prava kupaca i garantuje im se veća sigurnost pri kupovini neke robe. Ovaj Zakon sada je mnogo jasniji i precizniji u odnosu na prethodni a odredbe ovog Zakona primenju se za svu robu i usluge kupljene od 21. septembra 2014. Godine. Sve reklamacije koje su ulažu od 21.9.2014. godine rešavaju se po novim rokovima.

Skraćen rok za reklamaciju

U ovom novom Zakonu, skraćen je rok za reklamaciju sa 15 na 8 dana. Trgovac sada ima obavezu da na svom prodajnom mestu „vidno istakne obaveštenje o načinu i mestu prijema reklamacije“ i takođe je u obavezi da u toku radnog vremena bude prisutno lice koje je ovlašćeno za prijem reklamacija.

Potrošač sada može da bira između popravke i zamene

Kada odnesete da reklamirate kupljenu roku u prvih 6 meseci od dana kada ste je kupili (zato je veoma važno da čuvate fiskalni račun), trgovac više ne može da vam nameće popravku, već ćete moći da izaberete između zamene i popravke. Popravka će biti moguća samo uz vašu izričitu saglasnost.

Nepoštovanje reklamacije

Za nepoštovanje rešavanja reklamacije, predložene su kaznene odredbe za trgovca.

Na primer, kupili ste patike ili cipele i one su se oštetile. Ako u reklamacionom listu piše  da želite novi par, trgovac mora da vam omogući zamenu za drugi par obuće. Ukoliko trgovac odbije da prihvati reklamaciju i kaže da je oštećenje patike došlo recimo „mehaničkim oštećenjem“ obavezno pozovite Organizaciju za zaštitu potrošača u vašem gradu. Oni uvek mogu da vam pomognu.

Reklamacija proizvoda je omogućena i bez dostavljanja ambalaže

Ne morate više u podrumima da čuvate kutije od kuhinjskih aparata i televizora. Sada reklamaciju možete da obavite i bez originalne ambalaže.

Sve ovo možete pročitati u članu 56. Zakona o zaštiti potrošača.

Obaveza ugostiteljskih objekata

Mnogi trgovci nisu mnogo poštovali ni prethodni zakon. Na primer, ugostiteljski objekti. U novom Zakonu u članu 10. (u prethodnom je bio član 12) na primer, piše: „Trgovac je dužan da cenovnik hrane i pića istakne i na ulazu u ugostiteljski objekat“. U velikoj većini, nisam videla te cenovnike na ulazu kod nas. U inostranstvu jesam.

Po novom Zakonu zabranjeno je odbijanje da se potrošaču proda roba koja je izložena

Prošle subote bio je Krstovdan, veliki praznik, postilo se, pa sam pomislila da mojim ukućanima kupim one čuvene kuvane đevreke kod Đeram pijace.

Ispred mene je na redu jedan mali dečak, mušterija od nekih osam, devet godina, koji hoće da kupi nešto u pekari. Romske je nacionalnosti, ali nije neuradan niti prljav. On je uredno u redu stajao i čekao da ga usluže. Sa dve ručice drži mali svežanj novčanica, sve po deset dinara. Rekla bih da ima oko 100 dinara. Prodavačice ga gledaju popreko, rado bi ga preskočile, ali ja gledam u njega i čekam da kaže šta bi da kupi. Dečak je njihova mušterija.

Prodavačica broj jedan ga pita šta želi, a on prstima pokaže na vanilice. One koštaju 250 dinara za kilogram, našta mu prodavačica broj 2 kaže drsko: „To košta 250 dinara, nemaš toliko para!“ On zatim pokaže na parče štrudle sa makom. Ali ona košta 600 dinara za kilogram. Nevoljno mu ona izmeri to parčence štrudle, kaže koleginici koliko je to grama i ova izračuna – 66 dinara. Dečak krene da broji, pa se sav zbunio, pruža joj sve preko pulta. Ona mu izbroji koliko treba, vrati kusur  i ode on sa parčencetom štrudle, a za 100 dinara je mogao da dobije 400 grama vanilica!

U novom Zakonu o zaštiti potrošača, član 26. piše da je zabranjeno da prodavac odbije da potrošaču proda izloženu robu.

Član 26 glasi: „Zabranjeno je odbijanje da se potrošaču proda roba koja je izložena ili na drugi način pripremljena za prodaju ili odbijanje pružanja usluge koja se može obaviti, ukoliko to nije u suprotnosti da drugim propisom ili poslovnom praksom.“

Nisu ga baš odbile, ali po svom ponašanju bile su vrlo blizu tome. Zato, ako vidite takvu situaciju, slobodno reagujte, zato što je to prekršaj prema članu 160. Zakona.

Neljubaznost prodavaca

Novi Zakon zaštitio nas je na dosta novih načina, ali šta ćemo sa onim sa čim se najčešće srećemo – neljubaznošću prodavaca. I za takve bi trebalo uvesti poseban zakon. Evo šta se meni desilo.

Kao što sam već napomenula, šetala sam Bulevarom kralja Aleksandra, mojom omiljenom štraftom za šoping, u želji da kupim neku novu bluzu ili košulju.

Ono što je važno da napomenem jeste da sam krenula potpuno nerofmalno obučena – izlizane kapri pantalone „za svaki dan“, kosa vezana, neofarbana (pa krenula sam da kupim i farbu za kosu), tašnica preko ramena koja nije „Guess“ – kao da sam krenula na tajni zadatak koji glasi: „Hoće li prodavačica obratiti pažnju na vas ako uđete u radnju tako obučeni?“

U toj mojoj šetnji, stignem do hotela „Metropol“, gde se preko puta njega nalazi jedna poznata radnja gde devojke vole da kupuju haljine za maturu i svadbe, a nađe se i poneki komplet. Vidim u izlogu lepu bluzu, lepo izgleda ispod sakoa – pomislim da mi baš takva treba. Uđem u radnju, prodavačica uslužuje mušteriju, koja kupuje komplet za svadbu u Italiji, i naravno, nije okrenula glavu da kaže ni dobar dan. Pogledam na vešalici šta ima, bluza iz izloga košta preko dve hiljade dinara. Za tu cenu mogu da kupim nešto i od mojih omiljenih brendova. Odustanem od nje. Dalje razgledam, i vidim fantastičnu košulju, model, dezen, sve je savršeno, cena nije mala, ali za tako nešto bih kupila bez razmišljanja. Okrećem se po radnji, prodavačica i dalje priča sa gospodinom koji je došao u pratnji one što kupuje za venčanje u Italiji pa zbog toga odustajem i od te košulje, koja mi se veoma dopala, zato što neću da kupujem tamo gde je prodavačica neljubazna. Nije rekla ni doviđenja.

Par stotina metara dalje nailazim na izlog sa istom onom bluzom koju sam videla u onom izvikanom butiku preko puta hotela „Metropol“. Uđem unutra, stoji tamo Kinez. Pitam ga koliko košta bluza, kaže: „Hiljadu četiristo dinara!“ Ista bluza, isti kvalitet, isti ukras, a kod njega mogu da kupim dve! Bilo mi je drago što ovaj put nisam ispala ovca za šišanje i dala mnogo više novca za nešto što ne vredi toliko.

I da ne biste dolazili u neprijatne situacije, da vas trgovci ne bi obmanjivali, za vaše je dobro da se upoznate sa Zakonom o zaštiti potrošača. Ja imam moj primerak na stolu.