Subjekat i predikat u rečenici
Definicija za subjekat
Jedan od glavnih rečeničnih delova je subjekat. Reč za koju se kaže da je subjekat u rečenici ima funkciju da se njom izražava onaj koji vrši radnju koja je iskazana predikatom. Definicija subjekta je, dakle vrlo jednostavna, a ono što je još važno za srpski jezik, jeste da subjekat ne mora uvek da bude u nominativu, već može biti i u drugim padežima.
Vrsta reči koje se nalaze u službi subjekta u rečenici su najčešće imenice, ali takođe službu subjekta u rečenici mogu vršiti i zamenice, ali i brojevi, te skupovi reči uz koje je imenica u nominativu.
Postoje dve vrste subjekta: gramatički subjekat i logički subjekat.
Gramatički subjekat
Srpski jezik je vrlo precizan kada je u pitanju definicija rečeničnih delova, ali i njihovih vrsta. Pa, tako gramatika veli da je gramatički subjekat u rečenici onaj subjekat kod koga se reči koje vrše službu subjekta isključivo nalaze u prvom padežu, nominativu.
Logički subjekat
Nekako je logično i kakva će biti definicija za logički subjekat u rečenici, sada kada znate šta je gramatički subjekat. Dakle, gramatika srpskog jezika veli da je logički subjekat u rečenici onaj subjekat kod koga se reči koje vrše službu subjekta nalaze u genitivu, dativu ili akuzativu, a nikako u nominativu.
Kako odrediti subjekat u rečenici
Subjekat u rečenici se vrlo jednostavno određuje. Da biste otkrili koja reč je u službi subjekta, dovoljno je da postavite pitanje ko? ili šta? vrši radnju, odnosno ko? ili šta? je nosilac stanja o kome se govori u rečenici.
Primeri za gramatički subjekat
- Svi znamo da je jedinica najgora ocena.
- Moj tata radi po ceo dan.
- U parku je bilo puno dece.
- Jelena svako jutro dolazi na vreme u školu.
- Srpski jezik je najlepši na svetu.
Primeri za logički subjekat
- Mileni se uvek žuri.
- Njemu je uvek dosadno.
- Mojoj majci se spava.
- Novaka je sramota od svega.
- Svetu se ne može ugoditi.
Definicija za predikat
Još jedan glavni deo rečenice jeste predikat. Definicija predikata koju daje gramatika jeste: Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje.
Vrsta reči koje vrše službu predikata u rečenici su glagoli u većini slučajeva. Međutim, službu predikata mogu vršiti i druge vrste reči, poput: imenica, zamenica, prideva, priloga i brojeva.
Srpski jezik razlikuje dve vrste predikata: glagolski predikat i imenski predikat.
Uz to, postoji i podela na prost i složen predikat.
Prost predikat se sastoji samo od jednog glagola, koji se nalazi u ličnom glagolskom obliku. dok se složeni predikat u rečenici može sastojati od dva, pa i tri glagola. Međutim, u slučaju kada je predikat sastavljen od više glagola, prvi glagol nikada nema potpuno značenje. Reč je o glagolima: moći, želeti, smeti, hteti i morati.
Ono što ne treba zaboraviti jeste da sami pomoćni glagoli nikada ne mogu biti smatrani predikatom.
Glagolski predikat
Gramatika veli da je glagolski predikat onaj predikat koji čini samo glagol u ličnom glagolskom obliku i koji se sa subjektom slaže i u licu i u broju, ali i u rodu u slučaju da taj glagolski oblik razlikuje rod.
Imenski predikat
Definicija druge vrste predikata je takođe vrlo jasna: Imenski predikat je sastavljen od pomoćnog glagola u ličnom glagolskom obliku i imenske reči, s tim da imenski deo deo predikata nije atribut.
Glagoli jesam i biti su pomoćni glagoli.
Imenska reč koja je sastavni deo imenskom predikata jeste ona reč koja se menja po padežima. Srpski jezik razlikuje sledeće imenske reči: imenice, zamenice, prideve, redne brojeve, te imeničke i pridevske sintagme.
Kako odrediti predikat u rečenici
Predikat se u rečenici dobija vrlo jednostavnim pitanjem: koja radnja se vrši u rečenici? ili o kakvom se stanju ili zbivanju govori u rečenici?
Primeri za glagolski predikat
- Ivana je zakasnila na posao.
- Još od jutros sija sunce.
- Jovana se seti svačijeg rođendana.
- Danas smo imali samo dva časa.
- Za pet dana idem na odmor.
Primeri za imenski predikat
- Ivan je moj stariji brat.
- Milan je hokejaš.
- Njena mama je bila manekenka.
- Suknja ti je izgužvana.
- Nevena je dobra koleginica.