Marko Kraljević i orao

Autor: narodni pevač
Književni rod: epika
Književna vrsta: narodna epska pesma ciklusa pesama o Marku Kraljeviću

Tema pesme

Moglo bi se reći da je tema epske narodne pesme “ Marko Kraljević i orao “ dobro delo koje je učinio srpski junak Marko Kraljević.

Analiza pesme “ Marko Kraljević i orao „

Ciklus epskih narodnih pesama o Kraljeviću Marku opisuje ovog srpskog narodnog junaka i njegove herojske podvige, ali i dobra dela koja je činio. Pesma “ Marko Kraljević i orao “ govori upravo o onoj dobrodušnoj strani njegove ličnosti, ali je njeno značenje mnogo dublje, jer je prepuna simbola. Narodni pevač je prikazao Marka Kraljevića kao istinski dobrog čoveka koji ne spašava samo narod, već i životinje.

Takođe, ova pesma daje i opis propasti Srpskog carstva nakon Kosovske bitke. Inače, dvoglavi orao je već vekovima simbol srpske države, pa ne čudi zbog čega je narodni pevač izabrao baš orla da bude glavni lik pesme. Upravo je ovo simbolika koju je želeo da ostvari, pokazujući da je srpska država izgubila svoj identitet nakon Kosovske bitke, a što se vidi u trenutku kada orao leti iznad razorenog Kosova:

…kad izgibe vojska na Kosovu
I obadva cara poginuše,
car Murate i kneže Lazare,
pade krvca konju do štrmaca
i junaku do svil’na pojasa,
po njoj plove konji i junaci,
konj do konja, junak do junaka.
A mi tice doletismo gladne,
doletismo i gladne i žedne,
ljudskoga se nahranismo mesa
i krvi se ljudske napojismo…

Nastavak simbolike propasti Srpske države, ali i njenog spasenja jeste trenutak kada Marko Kraljević spašava male orliće, što predstavlja nadu za spas:

Drugo mi je dobro učinio,
učinio Kraljeviću Marko:
možeš znati i pametovati,
kad izgore varoš na Kosovu
i izgore kula Adžagina.
Onde bili moji orlušići,
pa ih skupi Kraljeviću Marko,
on ih skupi u svil’na nedarca,
odnese ih dvoru bijelome,
pa ih hrani čitav mesec dana,
čitav mesec i nedelju više,
pa ih pusti u goru zelenu,
sastadoh se s moji orlušići;
to je meni učinio Marko.

Epska narodna pesma “ Marko Kraljević i orao “ ima vrlo neobičan početak, a iako je njena tema na prvi pogled vrlo jednostavna, njena analiza pokazuje zapravo da je tema pesme mnogo dublja. Baš iz tog razloga je ova lektira malo zahtevnija u odnosu na druge, jer je za dobar sastav iz srpskog jezika na temu “ Marko Kraljević i orao “ vrlo važno dublje razumevanje njene simbolike.

Sam početak pesme je, kao što smo već rekli vrlo neobičan, jer narodni pevač prikazuje velikog junaka Kraljevića Marka koji leži “ kraj druma careva „, a “ sura tica orle “ mu pravi hlad svojim krilima i donosi mu u kljunu hladne vode, kako bi se ranjeni junak što pre oporavio. Sve to gleda gorska vila kojoj nije jasno zbog čega to čini orao, pa ga pita:

O, boga ti, sura tico orle,
što je tebi dobra učinio,
učinio Kraljeviću Marko,
širiš krila te mu činiš hlada,
i u kljunu nosiš vode hladne
te zapajaš ranjena junaka?

Potom orao objašnjava vili čime ga je ovaj junak zadužio, opisujući podrobno i na slikovit način šta je to Marko učinio dobro za njega, pa da mu on sada pomaže. Lektira “ Marko Kraljević i orao “ govori o dobrim delima Marka Kraljevića, koji nije zaboravio čak ni životinje nakon Kosovskog boja. Pa je, tako prvi put pomogao orlu, a drugi put njegovim orlušičima. Isto je kao i sa ljudima, koji pamte nečije dobročinstvo. Tako je i orao upamtio koliko mu je ovaj veliki junak pomogao, pa pokušava i on da mu uzvrati dobročinstvo, praveći mu hlada svojim krilima i donoseći mu vode, kako bi se Marko što pre oporavio.

Analiza pesme “ Marko Kraljević i orao “ pokazuje da je orao svestan šta je Marko učinio za njega, te veli vili:

Muči vilo, mukom se zamukla!
Kako m’ nije dobra učinio,
učinio Kraljeviću Marko?

Da bi pesmu završio rečima, u kojima je itekako jasno pokazao šta misli o velikom srpskom junaku:

Spominje se Kraljeviću Marko
kao dobar danak u godini.

Likovi u pesmi “ Marko Kraljević i orao „

Glavni likovi u pesmi, kao što se može videti iz naslova su Marko Kraljević i orao. Možda je čudno što jedna lektira ima životinju za glavnog junaka, a da to nije neka basna, ali analiza ove pesme pokazuje u čemu je zapravo njegova simbolika. Orao je, poput čoveka koji ne zaboravlja nečije dobročinstvo, zahvalan je i požrtvovan. On se itekako dobro seća da je Marko Kraljević spasao prvi put njemu život, a drugi put živote njegove dece, a to se ne sme zaboraviti. Baš iz tog razloga orao neguje ovog junaka, čineći mu hladovinu svojim krilima i donoseći mu hladnu vodu, kako bi se Marko što pre oporavio i kako bi, na taj način orao vratio makar jedan deo “ duga “ za dobročinstvo koje mu je učinio ovaj junak.

Sa druge strane, iako pesma “ Marko Kraljević i orao “ nigde ne navodi reči Kraljevića Marka, orao govori o njegovim herojskim i ljudskim podvizima. Marko Kraljević je prikazan kao čovek koji ni u najtežim trenucima koje doživljava njegova zemlja, ne zaboravlja na one koji ne mogu sami da se brane. Iako je to u ovom slučaju orao i njegovi mladi, narodni pevač je simbolično prikazao Marka Kraljevića kao zaštitnika čitavog srpskog naroda. Narodni pevač kroz simboliku kazivanja jednog orla o herojskim podvizima velikog srpskog junaka prikazuje kao mogućeg spasioca Srpskog carstva. Po tome je ova lektira najznačajnija. A kako za sastav kada se obrađuje ova lektira, najčešće bude teme vezana za lik Marka Kraljevića u ovoj pesmi, vrlo je važno da razumete, naizgled skrivenu simboliku, kako bi i vaš sastav iz srpskog jezika bio što bolje napisan. Pored toga, sigurno će vam pomoći i analiza, ali i prepričano delo.

Stilske figure

Pesma “ Marko Kraljević i orao „, kao i većina drugih epskih narodnih pesama ima brojne stilske figure, međutim postoji jedna koja je najvažnija i svakako, najuočljivija. Reč je o personifikaciji, to jest sposobnosti životinja da same govore, te razumeju ljudski govor. Lektira “ Marko Kraljević i orao “ je gotovo cela personifikacija, jer veći deo pesme predstavlja kazivanje ptice orla o podvizima Marka Kraljevića.

Prepričano delo „Marko Kraljević i orao“

Pesma počinje opisom stanja velikog srpskog junaka Marka Kraljevića koji leži:

…kraj druma careva,
pokrio se zelenom dolamom,
po obrazu srmajli – maramom,
čelo glave koplje udario,
za koplje je Šarac konjic svezan,
na koplju je sura tica orle,
širi krila, Marku čini hlada,
a u kljunu nosi vode hladne,
te zapaja ranjena junaka.

Sve je to posmatrala gorska vila, koja je bila zbunjena tim prizorom, pa je upitala orla šta mu je to Marko tolika dobra učinio da mu sad pravi hlad i donosi mu hladnu vodu, kako bi se što pre oporavio.

Na to joj orao počinje pričati o tome kako je nakon Kosovske bitke otišao na polje Kosovo i tamo video kako je srpska vojska poražena. Orlovi su bili gladni, pa:

ljudskoga se nahranismo mesa
i krvi se ljudske napojismo

ali su se njegova krila natopila krvlju, a kako je jarko sunce ogrejalo, ona su se ubrzo i skorela, te orao nije mogao poleteti. Srećom, tu je bio Marko, pa ga je uzeo i odveo u goru i stavio ga na granu. A tada pade kiša:

Iz nebesa sitan dažd udari,
te se moja krila poopraše

Tako je orao uspeo da odleti i sastane se se ostalima. Ali, ubrzo je Marko učinio još jedno dobro orlu. Kada je igorela “ varoš na Kosovu i izgore kula Adžagina “ u kojoj su se nalazili orlušići, upravo ih je Marko Kraljević sve sakupio i odneo ih na svoj dvor. Tamo ih je pustio u goru, gde su se sastali sa svojima.

Time orao završava kazivanje, a lektira “ Marko Kraljević i orao “ završava rečima:

Spominje se Kraljeviću Marko
kao dobar danak u godini.