Jazavac pred sudom, Petar Kočić

Autor: Petar Kočić
Književni rod: drama
Književna vrsta: satirična pripovetka

Tema i ideja dela

Ideja kojom se rukovodio pisac Petar Kočić stvarajući čuvenu satiričnu pripovetku “ Jazavac pred sudom “ svakako je ismevanje tadašnje austro – ugarske vlasti.

Tema dela jeste neobična tužba: bosanski seljak, po imenu David Štrbac dovodi pred sud jednog jazavca, optužujući ga da mu je pojeo sav kukuruz sa njive. Naravno, ovo je samo na prvi pogled jednostavna tema, a analiza i interpretacija ove lektire, koju možete pročitati u nastavku teksta svakako će vam pomoći da je bolje shvatite, ali i da uradite bolji sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala ova lektira.

Mesto i vreme radnje

Mesto i vreme radnje satire “ Jazavac pred sudom „, Petar Kočić je smestio u sudnicu u njegovoj rodnoj Bosni i to u doba kada ju je okupirala Austro – ugarska.

Kompozicija dela

Dramu “ Jazavac pred sudom „, Petar Kočić je napisao u formi dijaloga između glavnog junaka, Davida Štrpca i ostalih likova ( sudije, pisara i doktora ).

Kompozicija ovog dela se sastoji iz, da tako kažemo uobičajenih delova.

Lektira “ Jazavac pred sudom “ u uvodu prikazuje dolazak glavnog junaka u sudnicu. Na početku dela, glavni junak David Štrbac objašnjava sudiji zbog čega je došao. Kompozicija nas dalje dovodi do zapleta, kada “ okrivljeni „, to jest jazavac trči kroz sudnicu. Glavni likovi dela trče za njim i jedva uspevaju da ga uhvate. Potom sledi vrhunac radnje, kada sudija saopštava presudu okrivljenom i osuđuje ga na 20 godina robije, zato što je pojeo sav kukuruz sa Daviove njive. Kompozicija se dalje nastavlja peripetijom, kada Petar Kočić uvodi lik doktora. Ubrzo dolazi do raspleta i kraja pripovetke, kada glavni junak napušta sudnicu.

Analiza i interpretacija pripovetke “ Jazavac pred sudom „

Iako je fabula dela jednostavna, nemojte da vas to zavara. Fabula je jednostavna samo na prvi pogled, jer je pripovetka “ Jazavac pred sudom “ svojevrsna satirična kritika kako vlasti, tako i čitavog tadašnjeg društva, a na prvom mestu okupatora, Austro – ugarske monarhije. Glavni junak ovog dela, zapravo predstavlja čitav narod, on je svojevrstan protopit u kome je predstavljen čitav narod koji nije ugnjetavala samo austro – ugarska vlast, već i neki njegovi sunarodnici koji su se obogatili na razne načine.

Često analiza ovog dela veli da nije u pitanju obična satira, već pre “ satirično – alegorijska komedija „, u kojoj se Petar Kočić podsmevao i tadašnjoj vlasti i njenin organima, a na prvom mestu sudstvu. Iako je osnovni motiv, to jest ideja na kojoj je bazirana pripovetka “ Jazavac pred sudom “ tužba naizgled naivnog seljaka, Davida Štrpca protiv životinje – jazavca, koji mu je pojeo sav kukuruz sa njive, Petar Kočić je maestralno iskoristio ovaj motiv kako bi britkim jezikom kritikovao tadašnju austro – ugarsku vlast. Baš zato i ne čudi što je čuveni Jovan Skerlić smatrao da je lektira “ Jazavac pred sudom “ jedna od najboljih satira u srpskoj književnosti.

Mada je naizgled prikazana kao komedija, pripovetka “ Jazavac pred sudom “ nosi u sebi zapravo tragi – komični element, a glavni junak David Štrbac je oličenje bilo kog seljaka koji je jedva preživljavao pod tuđinskim jarmom i nametima, istovremeno osećajući jaram domaćih zelenaša, koji nisu marili za ubogog seljaka.

Za stvaranje lika glavnog junaka Petar Kočić je iskoristio stvarnu ličnost, a postoje tvrdnje da se događaj sa izvođenjem jazavca pred sud zaista i zbio, ali to nije dokazano.

Glavni junak dela “ Jazavac pred sudom “ vrlo vešto uspeva da nadmudri predstavnika “ Zemljane vlade „, kao naziva austro – ugarsku vlast.

Već na samom početku kada se David obraća sudiji, jasno je šta o njemu misli:

“ Dobar dan, glavati, carski gospodine! “

Ali, nakon Davidovog pitanja: “ Ama, kakva je ovo kuća đe se ni bog ne prima? „, sudija ga naziva ni manje ni više nego “ marvo jedna „, ukazujući tako već na to šta je austro – ugarska vlast mislila o potlačenim seljacima.

Često se može pomisliti da glavni junak lektire “ Jazavac pred sudom “ baš i ne zna šta priča, međutim on vrlo vešto barata svojim mislima i rečenicama. Pa kada ga sudija upita odakle mu ideja da može da tuži životinju, glavni junak odgovara da on zna da “ ovaj vaš car ima za svašto zakon „.

Jezik lektire vam se može, na momente učiniti teže razumljivim, ali upravo u tome je lepota ovog književnog dela. Glavni junak govori narodskim jezikom, često namerno izvrćući reči, kako bi se postigao jači efekat.

Iako je lektira “ Jazavac pred sudom “ iskazana u dijalogu, u pojedinim trenucima se javlja i monolog, kada glavni junak razgovara sam sa sobom. Karakterizacija likova je data mahom u opisima koje nam pruža David, pa su tako glavni likovi viđeni iz njegove perspektive.

Vrhunac radnje u delu “ Jazavac pred sudom “ svakako je trenutak kada glavni junak konačno uspeva da “ pobedi „, te sudija donosi presudu jazavcu, koga osuđuje na 20 godina robije. Ali, nije sudija mogao baš lako da donese presudu, jer su mu bili potrebni podaci o “ okrivljenom „. A glavni junak vrlo vešto odgovara na pitanja, čineći da čitalac lako shvati da je jazavac zapravo austro – ugarski okupator:

“ Sudac: Kad je rođen, koliko je star ovaj tvoj lopov, Davide?

David: Nije on ni star. Mlad je on još.

Sudac: Ne pitam te to, već bih rad znati koliko mu je godina. I to mi je potrebno.

David: A koliko ima godina otkad ste vi došli u Bosnu?

Sudac: Pa ima tako dvadeset i tri, i četiri godine.

David: O, mlogo, pobogu brate! Zbilja, kad ćete vi već… E, toliko je godina, otprilike i ovom lopovu, šjeme mu se zatrlo! “

Iako je sudija naizgled popustio i doneo presudu jazavcu, on ipak poziva doktora i veli mu:

“ To je taj seljak što tuži jazavca. Molim Vas, gospodine doktore, da ga pregledate. Sad mi se čini budala nad budalama, sad opet vrlo bistar i pametan. Čudnovato i zagonetno stvorenje! “

Doktor ga, potom ispituje i vrlo otvoreno ismeva, pa mu čak i meri glavu nekakvom spravom:

“ Doktor: ( šapće ) : Ćeterdeset…

David: Zar ja četrdeset gradi budalast?! O, mlogo, pobogu braćo! Pa koliko ste onda vi?

Pisarčić: Jest, jest, Davide! Četrdeset si grai budala. “

Ne mogavši više da izdrži svo ovo pretvaranje, glavni junak dela “ Jazavac pred sudom “ kazuje poentu čitavog dela i njegovom replikom se i završava ova pripovetka, a njena kompozicija dostiže punoću izraza:

“ David: Šuti, vuzle jedno vuzlasto! ( Isprsi se, zatrepta očima, u kojima se zasvijetliše suze neizmjerne mržnje i pakosti. ) Nijesam ja, gospodini moji, četrdeset gradi budala. već sam ja vami zato čudnovat što u meni ima milijun srca i milijun jezika, jer sam danas red ovim sudom plako ispred milujuna duša koje su se od silnog dobra i miline umrtvile pa jedva dišu! ( Svi ga gledaju zabezeknuto ) Zbogom jazo! Zbogom, gospodini moji! Zbogom i ti, vuzle jedno vuzlasto“ S bogom ostajte svi i ne zamjer’te na eglenu! “

Glavni likovi i karakterizacija likova

Iako se i za sudiju i za pisara može reći da su glavni likovi, svakako je David Štrbac glavni junak lektire “ Jazavac pred sudom „. Petar Kočić daje jasan opis njegovog fizičkog izgleda, te veli da je glavni junak: “ … malen, nizak, suv kao grana, lagan kao perce. Leva mu je noga malo kraća od desne, te se gega kad ide. Oči su mu svetle i prelivaju se kao u mačke iz mraka. “ Znamo i da David ima oko 50 godina, da je sed i da ima ženu koje se plaši. Iako je naizgled naivan, prost čovek, glavni junak zapravo ima vrlo britak um, te vrlo vešto i jasno kritikuje austro – ugarskog okupatora, ali i svoje sunarodnike koji se bogate na račun nedužnog seljaka.

Interpretacija čitavog dela umnogome zavisi od toga kako vi shvatate lik Davida Štrpca. Neki ga smatraju izuzetno pametnim, drugi priglupim, gotovo budalastim. Analiza i prepričano delo vam mogu pomoći u tome da bolje shvatite lik glavnog junaka dela, pa će od toga zavisiti i u kom pravcu će ići vaša interpretacija ovog dela, ali i na koji način ćete napisati sastav kada tema bude bila lektira “ Jazavac pred sudom „.

Pored Davida, kao što smo rekli glavni likovi bi mogli da budu i sudija i pisarčić, ali i Davidova žena, koja nije fizički prisutna u drami, ali je David vrlo jasno prikazuje. Ostaje zagonetka da li se on, na neki način krije iza njenog lika ili ne, tek čitalac iz Davidovog kazivanja saznaje da je ona “ naopaka i zločesta „, ali da je naočita i da se lako ljuti. Veli i da je učena, da zna toliko stvari, da kada počne da ih priča Davida zaboli glava samo od slušanja.

Sudija je prikazan kao oličenje austro – ugarske vlasti, ali on ipak sa pažnjom sluša Davida. Sudija je, kao i pisarčić iznad svega prikazan kao čovek koji je zbunjen čitavom ovom situacijom.

Prepričano delo “ Jazavac pred sudom „

Fabula dela je, kao što smo rekli naizgled vrlo jednostavna. Seljak po imenu David Štrbac dolazi u sud da tuži jednog jazavca zato što mu je pojeo sav kukuruz sa njive. Sudija i pisarčić ne shvataju da li se on sa njima šali ili je ozbiljan i vrlo su zbunjeni čitavim njegovim kazivanjem.

Slušajući obrazloženja glavnog junaka, sudija ipak na kraju uspeva da donese presudu i osuđuje jazavca na 20 godina robije.

Glavni junak je vrlo zadovoljan, ali sudija poziva doktora da pregleda Davida, jer nije siguran da li je lud ili ne. Doktor otvoreno ismeva glavnoj junaka, te mu meri glavu kako bi video koliko je lud.

David iznosi završnu repliku u kojoj jasno stavlja do znanja da je on predstavnik svog, sada nažalost uspavanog naroda koji živi pod jarom austro – ugarskog okupatora i napušta sudnicu.