Manastir Privina Glava
Istorija manastira Privina Glava
Jedan od ukupno 16 manastira smešten kod Šida, od koga je udaljen svega oko 5 kilometara jeste i fruškogorski manastir Privina Glava. Glavna crkva ovog manastira je posvećena Saboru Svetih Arhanđela.
Smatra se da je manastir Privina Glava ujedno i najstariji manastir na Fruškoj Gori i da ga je osnovao izvesni vlastelin kome je bilo ime Priva ili Priba. Međutim, kada je ime ovog manastira u pitanju, postoji puno legendi, a jedna od njih je vezana za despota Jovana Brankovića. Prema ovoj legendi, despot Jovan Branković, koji je vladao tadašnjim Sremom, želeći da izgradi najveći i najlepši manastir ne samo u Sremu, već i šire dade novac graditeljima da sazidaju ovaj manastir. Ali, oni nisu ispunili svoj zadatak, već su pokušali da ukradu novac i pobegnu sa njim. Prema ovoj legendi, ti graditelji su ubijeni baš na mestu gde je podignut ovaj fruškogorski manastir, pa otuda i njegov naziv: manastir Privina Glava, što u narodu ima značenje recimo “ prebijena glava „.
Postoji još jedno predanje vezano za manastir Privina Glava, a ono kazuje da je na mestu gde je podignut ovaj fruškogorski manastir turska vojska nekada davno posekla čak 400 monaha. Da li je to istina ili ne, ne znamo sa sigurnošću, ali zato znamo od kada datiraju prvi pisani tragovi o ovom manastiru na Fruškoj gori. U turskim zemljišnim knjigama iz perioda 1566 – 1567. godine je ostao zapis o ovom manastiru. Kasnije se manastir Privina Glava pominje u 17. veku i to vezano za obnovu rukopisne knjige koja datira iz 14. veka. Kako se pretpostavlja, knjiga “ Minhenski psaltir “ je pripadala srpskom despotu Đurđu Brankoviću, kasnije je neko iz njegove porodice poklonio ovom manastiru. Ne zna se sa sigurnošću ko je to uradio, da Vuk Grgurević, Đorđe ili Jovan Branković. Potom je patrijarh Pajsije ponovo povezao ovu knjigu, o čemu postoji i njegov svojeručni zapis i takvu je poklonio manastiru. “ Minhenski psaltir “ se ponovo pominje i krajem 17. veka, kada ga je nakon Austrijsko – turskog rata ukrao neki austrijski oficir i odneo, ne zna se tačno gde.
Do 1741. je postojala mala crkva, a tada počinje gradnja crkve kakvu danas možemo da vidimo. Manastir Privina Glava ima izrađeno kube kao ono na manastiru Hopovo.
Dok je na čelu Srpske Pravoslavne Crkve bio patrijarh Arsenije Četvrti, glavna crkva ovog manastira je završena, a to se zbilo 1760. godine. Glavna crkva je posvećena arhanđelima Mihailu i Gavrilu. Novi ikonostas je uradio 1786. godine Andrej Saltis. Kasnije je crkva obnavljana još dva puta, to jest njen živopis i to prvi put 1829. godine.
Manastir Privina Glava nažalost nije dugo bio obnavljan,a ovaj manastir na Fruškoj gori je više puta pljačkan. Ustaški borci su uništili veliki deo manastirskih dokumenata. Njihova bahatost je išla do te mere da su pored 1 200 knjiga, koje su uništili, ukrali čak i žezlo pećkog patrijarha Janićija Drugog, koji je bio na čelu crkve sredinom 14. veka. Uz to, ukrali su još jednu manastirsku relikviju – kapu koja je pripadala despotu Jovanu Brankoviću, kao i bakrorez iz 1758. godine koji je ovom manastiru darovao mitropolit Pavle Nenadović.
Danas je manastir Privina Glava potpuno drugačiji, razvija se i živi potpuno drugačijim životom.
Gde se nalazi manastir Privina Glava
Fruškogorski manastir Privina Glava se nalazi u blizini grada Šida. Nakon isključenja kod Šida, ide se putem za Ilok, gde ćeto ubrzo naići na odvajanje za manastir Privina Glava.
Od raskrsnice gde se nalazi skretanje za ovaj fruškogorski manastir ima oko dva kilometra.
Fruškogorski manastir Privina Glava je od prestonice Srbije udaljen oko 125 kilometara.
Kontakt telefon
Često se može čuti da vernici traže kontakt telefon za manastir Privina Glava, iako svi znamo da je svakako preporučljivo da posetite ovaj fruškogorski manastir.
Ali, ukoliko imate neka pitanja pre nego što pođete, kontakt telefon ovog manastira je +381 22 739 110.
Otac Gavrilo
Iako je manastir Privina Glava ženski fruškogorski manastir u njemu obitava i iguman Gavrilo. Za ovog duhovnika možete pročitati mnoge lepe i pozitivne stvari, ali i ne tako lepe. Mi se u ovom tekstu, međutim nećemo baviti nagađanjima, jer oca Gavrila nismo imali prilike da lično upoznamo, pa da vam izložimo svoje mišljenje o njemu, a sve ostalo su samo nagađanja.
Kako kaže sam iguman Gavrilo: “ Sve što je ovde urađeno, urađeno je od priloga naroda. Niko osim naroda nije pomogao da se ova svetinja podigne, ni država, niti Ministarstvo vera…“
Iguman Gavrilo jeste duhovni čovek, ali kako sam za sebe veli: “ Ja nisam od kaluđera koji su strogi, povučeni ili veliki isposnici. Ja sam po volji Božjoj slobodan kaluđer. Šta to znači? Da mogu slobodno da živim, stvaram, govorim. “
Jedno je sigurno, otac Gavrilo za sobom ima mnogo godina napornog i iskrenog duhovnog rada, a mnogi mogu da posvedoče o pomoći koju je uputio svima koji su je zatražili.
Ukoliko vas zanima šta zbori otac Gavrilo, evo i nekoliko snimaka:
