Lonicera – mirisna neuništiva puzavica  

Lonicera je živahna puzavica – biljka koje će brzo promeniti izgled ograde, luka iznad kapije, starog osušenog drveta… Uzgoj lonicere nije zahtevan, pa je ova biljka preporučljiva za početnike u baštovanstvu. Zovu je još i orlovi nokti, a najpoznatije su sledeće vrste:

LONICERA PILEATA

Lonicera Pileata je zimzelen, brzorastući žbun, koji može da poraste do 1,5 metara u visinu. Listovi su sitni i tamnozelene boje. Ovo je vrlo otporna vrsta, koja se može orezivati i služiti kao pokrivač tla a odlična je i ako Vam je potrebna niža živa ograda.

LONICERA NITIDA

Ovo je listopadni žbun sa zelenim listovima koji imaju nežnožutu dekorativnu ivicu.  Ova lonicera brzo raste, otporna je i podnosi orezivanje, pa je pogodna kao niža ogradica. Može se saditi u grupama ili pojedinačno u žardinjerama i u saksijama. Lepo pada preko zidova ili se korisiti kao prekrivač tla.

LONICERA JAPONICA

U ovu širu grupu lonicera spadaju listopadni ili zimzeleni grmovi, ili pak povijuše koje imaju cvetove u raznim bojama: žutoj, roze, crvenoj ili ljubičastoj. Plodovi su crni ili crveni. Mogu se saditi pojedinačno ili u grupi, a iako su otporne, mogu stradati zbog povećane vlage u tlu. Lako puštaju izboje.

Dve stotine vrsta orlovih noktiju

Brojne su vrste i sorte lonicere medju kojima se najveći broj gaji u Aziji. Lonicera se najviše gaji u Kini dok je u Evropi prisutno dvadesetak vrsta, medju kojima je najrasprostranjenija evropska lonicera (Lonicera periclymenum). Njeni cvetovi su bež-bele ili žute boje, a ima vrlo karakterističan  opojan, sladak miris. U dekorisanju vrta, odlično će se slagati sa ružama.Evropska lonicera može da poraste i do deset metara, a nije tako zahtevna biljka jer će podneti i vrlo visoke temperature, ali uz redovno zalivanje.

Gajenje lonicere

Ako je zemljište koje ste namenili za sadnju ove biljke dobro pripremljeno i malčirano, dodajte još samo djubrivo i to početkom sezone, a eventualno i dok lonicera cveta. Zimi je neophodno orezivanje kako bi ste omogućili da Vam i sledeće godine cveta, tokom proleća i leta. Orlovi nokti se mogu orezati u do zemlje i vrlo lako i brzo će ponovo izrasti.

Cvetovi su brojni, vrlo  mirisni i podsećaju na orlove kandže. Lonicera ima bujni rast i dobro će uspevati na sunčanim ili polusenovitim lokacijama u bašti.

Sadnja

Lonicera se sadi se u veće žardinjere, sa dubinom od minimum 50 cm i širine 40-50 cm, ili u bašti gde ste joj obezbedili bogato humusno, drenirano zemljište.

Da bi lonicera lepo biljka „puzala“ potreban joj je oslonac za koji ćete je vezivati, mada postoje i vrste koje će se same rasporedjivati i uplitati po osloncu.

Skoro sve vrste imaju mirisne cvetove koji mogu biti pojedinačni, a češće su grupisani u grozdove.

Razmnožavanje

Zbog jakog mirisa, lonicera privlači mnostvo pčela koje ih oprašuju.

Lonicera se može razmnožiti semenom ali vi to možete uraditi reznicama.

Ujutro, pre vrućina, oštrim nožem ili makazama sa zdravih, dobro razvijenih biljaka,  uzimaju se reznice veličine od 7,5-15 centimetara, i to sa ovogodišnjih, zdravih i dobro razvijenih izboja koji na sebi nemaju tragova bolesti.

Reznice do polovine dužine utisnite u supstrat i zalijte, a posudu prekrijte prozirnom kesom i ostavite na senovito mesto. Za ukorenjavanje je idealna temperatura od  23-27 stepeni, a vlažnost vazduha treba da je oko 80 posto. Redovno ih orošavajte i vetrite prostoriju gde ste stavili reznice.

Da ukorenjivanje napreduje, primetićete po tome što se javljaju mladi listići i tada treba ukloniti kesu a pošto se biljčice dobro ukorene, presađujemo ih u pojedinačne posude, i napokon – iznosimo na otvoren prostor.

Orlovi nokti su vrlo invazivne biljke i treba ih saditi dalje od drugih biljaka u bašti jer će ih vrlo brzo sasvim preplaviti. Interesantno je da je ova biljka u mnogim državama Amerike proglašena za korov i zabranjeno je njihovo nekontrolisano sadjenje.

U Kini se lonicera koristi i u druge svrhe osim kao baštenski ukras – za pravljenje vestackog pamuka i esencijalnog ulja.