Manastir Rukumija

Manastir Rukumija

Često se može čuti da se srpski pravoslavni manastir Rukumija dovodi u vezu sa epskom narodnom pesmom “ Bog nikom dužan ne ostaje „, koja opisuje događaj vezan za Jelicu, koju je nepravedno optužila snaja, a potom su je braća pavle i Radul rastrgli konjima. Prema narodnom predanju, na svakom mestu na kom je pao deo tela nepravedno optužene devojke, nikao je po jedan manastir.

Tako kaže legenda… Međutim, istorijski spisi popisa braničevske oblasti iz 1476. godine pominju selo Rukomije, koje je imalo svega 22 kuće. Kako se pretpostavlja, današnji manastir Rukumija je tada bila samo parohijska crkva, a ne manastir. Takođe, istorijski spisi vele da je današnji manastir Rukumija nekada bio manastir Vrlište ili Varlište, a taj manastir se nalazio izmešu sela Rukomije i Makovca. Takođe se zna da je je i selo Rukomiju i selo Makovac knez Lazar poklonio srpskom manastiru ravanica.

Poznato je i da u doba vladavine sultana Murata III jedini stanovnik ovog manastira bio samo jedan iguman, a da u manastiru nije postojalo bratstvo.
Dalje se ne zna ništa o istoriji ovog manastira, a prvi zvaničan spis datira iz 1733. godine. Tada je egzarh beogradskog mitropolita, Maksim Ratković naveo da je crkva ovog manastira posvećena Vaznesenju Gospodnjem, kao i da su bratsvo manastira činili samo trojica monaha i to: iguman jeromonah Dimitrije, jeromonah Visarion i monah Gavrilo.

Poznato je da su godinama brinuli o ovom manastiru braća Živko i Jovan Šljivić. Jovan je i sahranjen u manastirskoj porti.

Poznato je i da je manastir Rukumija nakon porpasti Prvog srpskog ustanka spaljen, a turski osvajači su ga sravnili do temelja.

Kako je srpski knjaz Miloš Obrenović, 1825. godine na temeljima nekadašnjeg manastira podigao današnju crkvu 1825. godine, Joakim Vujić je prilikom svoje posete manastiru napisao: “ Osnovatelj ovog manastira jest Jego Knjažesko Sijateljstvo G. Miloš, koji ga je sopstvenim troško dao sozidati „.

Ta nova crkva je posvećena svetom ocu Nikolaju, a sačuvana su i dokumenta iz kojih se može videti da je zaista knez Miloš plaćao izradnju ovog manastira.
U prošlosti je manastir Rukumija bio parohijska crkva, jer nije bio toliko bogat da bi mogao da izdržava monahe ili monahinje. Manastir Rukumija postaje ženski manastir tek 1953. godine.

Godine 1962. je podignut i konak sa 25 odeljenja i trpezarijom, kao i zvonara. Kao svoj prilog manastiru, monah Naum Andrić je 1971. godine živopisao manastirsku crkvu.

Dve česme sa lekovitom vodom koje se nalaze u sklopu manastira, nazvane su Reduša i Jerinac, a kako se veruje nalaze se na mestu gde su po narodnom predanju pale oči devojke Jelice, koju su braća oduzela život tako što su je zbog nepravedne klevete rastrgli konjima.

Ono po čemu je manastir Rukumija još poznat jeste po mati Atanasiji koja je godinama sakupljala i smišljala nove recepte, te izdavala knjige, a nedavno je izašla i knjiga pod naslovom: “ Zdravlje iz Božije bašte „.

Gde se nalazi manastir Rukumija

Ovaj manastir Eparhije braničevske nalazi se kod Požarevca. Tačnije, manastir Rukumija je smešten u selu Bradarac, koje se nalazi na putu za Kostolac.
Adresa ovog manastira glasi: Manastir Rukumija, 12 208 Kostolac.

Kontakt telefon

Kontakt telefon ovog srpskog manastira je 012 261 121, a adresa elektronske pošte: [email protected]

Kako doći u manastira Rukumija

Manastir Rukumija se nalazi kod Požarevca. Kada se krene putem prema Drmnu i Kostolcu, u ataru sela Bradarac je smešten ovaj manastir. Prilično ga je jednostavno pronaći, a i bilo koga od meštana da priupitate gde se nalazi manastir Rukumija, uputiće vas.

Otac Simeon

Današnji iguman manastira je Otac Simeon. O svom prvom dolasku u ovaj manastir i o tome kako ga je kao iskušenika primio Otac Sava, Otac Simeon je jednom prilikom rekao: “ Dolazio sam sa dva kofera. Jedan je bio pun knjiga, drugi sa mojim stvarima. Dočekao me je rekavši da je znao da ću doći i ja sam mu verovao, jer su svi govorili da je predviđao stvari koje su se posle desile. Ovde se zaista mnogo pozitivnog dogodilo i događa se. Ocu savi su o čudotvornim molitvama pričali njegovi prethodnici, a mnogo toga što se u međuvremenu zbilo zabeležila je monahinja Atanasija Rašić. Kada smo počeli da se bavimo izdavačkom delatnošću, objavili smo te priče u dve knjižice “ Čuda Božija naših dana „. “

Otac Sava

Prethodni iguman manastira je bio Otac Sava. Svetovno ime mu je bilo Vladimir Ognjanović, a rođen je 1907. godine u selu Klenovnik, kod Požarevca. Bavio se pčelarstvom i stolarskim zanatom. Bio je oženjen Petrijom, da kojom je imao troje dece. Dogodilo se da mu se žena razbolela i gotovo umrla, a tada se u Vladimirovom životu zbilo Božije čudo koje ga je uputilo u monaški život, kao čin spasenja. Njegov sin Branislav Ognjanović je pripovedao o tom čudu, u kome se njegovom ocu javio lično Sveti Nikola i pitao ga šta hoće od njega. Potonji Otac Sava mu je odgovorio da ga moli samo da mu ne uzme ženu jer imaju troje dece. I tako je i bilo… Kada se Vladimir vratio u sobu gde je ostavio ženu na samrtničkoj postelji, ona je ustala i već radila po kući. Tada su se Vladimir i Petrija dogovorili da se on zamonaši, u znak zahvalnosti Bogu i Svetom Nikoli, ali tek kada decu izvedu na put.

Dok nije postao Otac Sava, Vladimir je radio na zidanju crkve u svom selu, a kada je došlo vreme da se ona osvešta, što je bilo uoči Drugog svetskog rata, lično je prisustvovao Vladika Nikolaj Žički i Ohridski i kako veli narod, tom priliko je zakleo sve stanovnike ovog sela da čuvaju svoju veru. U ovoj crkvi je potonji Otac Sava bio crkvenjak i pojac sve dok nije otišao u manastir Rukumiju.

Manastir Rukumija 1958. godine, kada je u njega došao Otac Sava je tada imao samo hram i jednu dtaru zgradu. Na praznik Bogojavljenje Otac Sava postaje jerođakon, a sledeće godine na praznik Svetog Save je rukopoložen za jeromonaha. Tom prilikom postaje i starešina ovog manastira.

Otac Sava je radio na poboljšanju stanja, tako da najviše zahvaljujući njemu manastir Rukumija danas izgleda kako izgleda. A pored toga je okupljao mnoge vernike, ali je uveo i bogoslužbeno pravilo u Crkvi i stari poredak u manastiru, a tako je i danas.

Ostalo je zabeleženo da se Otac Sava rukovodio sledećim: “ Sa Bogom se sve postiže i u večni život stiže. “ Ovo mu je pomoglo mnogo i tokom surovog komunističkog režima, jer je samo zahvaljujući svojoj jakoj veri u Gospoda Boga uspeo da odbrani ovu svetinju.

Poznato je da su ga posećivali mnogi ljudi sa raznim mukama, a Otac Sava bi im čitao molitve za zdravlje, zahvaljujući kojima su se dogodila mnoga isceljenja i čuda u ovom manastiru.

Kako veli narod Otac Sava je tačno znao šta kome treba, za svakoga je imao lepu reč, pa zato i ne čudi što su se događala mnoga isceljanja i čuda u manastiru Rukumija, o kojima se i danas govori.

Kako veli Otac Simeon, sadašnji iguman manastira i on se seća mnogih isceljenja i čuda kojima je prisustvovao. Događalo se da nakon što Otac Simeon očita molitve za zdravlje odmah se dogodi isceljenje, a to jeste Božije čudo. Ali, nije bilo dovoljno samo da Otac Sava očita molitve za zdravlje, već je bilo potrebno da se vernici pridržavaju onoga što bi im Otac Sava naložio, poput recimo redovnog posta, traženja oproštaja i sličnog.

Pored svega navedenog, Otac Sava je upamćen i po čuvenoj izjavi: “ Kada bi čitav svet rekao da nema Boga, ja bih rekao da ima, jer ja znam da ima Boga. “
Otac Simeon je bio duhovni sin Oca Save, pa je o njemu jednom prilikom rekao: “ Iguman Sava je bio veliki pokajnik, suzni molitvenik, strogi isposnik, milostivi sluga Božiji, vredan kao pčela, sa ogromnim duhovnim iskustvom u borbi sa duhovima zlobe u podnebesju. Sve što sam dobro naučio, od njega sam naučio. “
Otac Sava je preminuo 25. maja 1991. godine. Njegov grob se nalazi na groblju manastira Rukumija.

Ako evo i nekoliko video zapisa o ovoj velikoj srpskoj svetinji…

https://www.youtube.com/watch?v=L91diYDQdyc