Medju javom i med snom, Laza Kostić

Autor: Laza Kostić
Književni rod: lirika
Književna vrsta: misaona ( refleksivna ) pesma

Tema dela

Osnovna tema ove kratke pesme Laze Kostića bi mogla da se okarakteriše kao pevanje o prirodi stvaranja jednog pesničkog dela. A svakako će analiza i interpretacija dela dati mnoge odgovore vezane za temu i samu pesmu “ Među javom i med snom „.

Analiza i interpretacija pesme “ Među javom i med snom „

Pesma “ Među javom i med snom „, Laza Kostić je napisao 1863. godine. A čuvena srpska spisateljica, Isidora Sekulić je možda najbolje okarakterisala ovu pesmu, rejavši: “ Pesmica “ Među javom i med snom “ čitaće se, ako nas bude i posle hiljadu godina: kratka je i penasta, umilno vesela i umilno očajna, klasična je. “
A čitava atmosfera pesme zaista jeste “ penasta „, kako veli Isidora, i samo naizgled jednostavna. U njoj Laza Kostić, vodeći neprekidni dijalog sa svojim srcem, pokušava da dokuči tajnu nastanka, to jest stvaranja pesme. Nemojte da vas zavede i zbuni jednostavnosti ovih stihova, jer se tada lako može desiti da vaša analiza i interpretacija ovih stihova ne krenu u pravom smeru.

Jasno je da nakon što pročitate stihove ove kratke pesme, pamtite samo tri stvari, koje i jesu najupečatljivije i na koje je pesnik i stavio akcenat. Reč je o samom pesniku, to jest lirskom subjektu, njegovom srcu, sa kojim vodi zamišljeni dijalog i sa pletivom, to jest pesmom koja nastaje u pesnikovoj svesti.

Pesma “ Među javom i med snom „, gledano iz ugla forme predstavlja savršenu tvorevinu. Sačinjena je od tri strofe, a svako od njih se sastoji od po pet stihova. Uz to, slogovi u stihovima svake strofe su pravilno raspoređeni i to na sledeći način: 8 – 7 – 8 – 8 – 7.

Čitava pesma “ Među javom i med snom “ je u formi apostrofe u kojoj lirski subjekat, odnosno pesnik lično razgovara sa svojim srcem:

Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?

Iako se srce ne odaziva, ne odgovara, lirski subjekat nastavlja svoje obraćanje, želeći da dokuči tajnu nastanka “ pletiva „. A pletivo je ništa drugo do pesma. Pesma ili zanos, kako je Laza Kostić naveo u svom eseju pod naslovom “ O pesničkom zanosu „, pokušavajući da definiše: “ To nije ni java ni san, to nije ni svest ni zanos, to je neki suton uoči zanosa, kad svesna java prelazi u pesnički zanos… kad ga prođe zanos, pesnik zapiše zapisnik o onome što se dogodilo. To je pesma. “ I upravo to kazuje pesma “ Među javom i med snom „, opisujući svojevrsnu tajnu nastanka pesme:

Srce moje, srce ludo,
šta ti misliš sa pletivom?
Ko pletilja ona stara,
dan što plete, noć opara,
među javom i med snom.

U drugoj strofi pesme, Laza Kostić uvodi motiv Penelopinog čekanja Odiseja, poredeći stvaranje pesme, to jest nastanak pletiva sa njenim pletivom. Epitet koji se nalazi uz srce: “ ludo “ ukazuje na njegovu mladalačku energiju, nesmirenost, ali ni u kom slučaju ne bi trebalo da analiza i interpretacija ovih stihova smatraju da je eepitet “ ludo “ dat u negativnom značenju. Vrlo često su upravo ovi stihovi dati kao tema za sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje pesma “ Među javom i med snom „, jer je u njima sadržana bit čitave pesme. Pesma, to jest stih kao takav je neuhvatljiv, kao pletivo – stvara se i nestaje, ne može se uhvatiti. Zato stih i jeste “ među javom i med snom „.Vrhunac stihova je dat u završnoj, trećoj strofi:

Srce moje, srce kivno,
ubio te živi grom!
Što se ne daš meni živu
razabrati u pletivu
među javom i med snom!

Javlja se novi epitet uz srce lirskog subjekta i ono je sada “ srce kino „, jer ne omogućuje pesniku da sagleda i dozna tajnu stvaranja i nastanka pesme.
Na taj način je Laza Kostić dao svojevrsnu poentu pesme: stvaranje je tajna, nedokučiva, bez obzira na senzualnost srca umetnika, to jest pesnika u ovom slučaju.

Motivi u pesmi

U pesmi “ Među javom i med snom “ postoje mnogi motivi. Ali svakako je najupečatljiviji i najizraženiji motiv srca, koji se pojavljuje čak pet puta u čitavoj pesmi. Motiv srca je, zapravo predmet, odnosno objekat apostrofe, uzevši u obzir da se pesnik obraća svom srcu.

Između pesnika i predmeta stilske figure, apostrofe, to jest njegovog srca postoji zavistan odnos, koji u završnim stihovima pesme “ Među javom i med snom “ unose i nemirna osećanja, te se javlja potreba da pesnik razreši tu nedoumicu koju ima.
Motivi lirskog subjekta i pletiva su, takođe vrlo važni, iako se ne pojavljuju tako često kao motiv srca. Zapravo, lirski subjekt, iako među osnovnim motivima se jednostavno oseća u čitavoj pesmi, iako nigde nije posebno naglašen.

Stilske figure

Stilske figure koje se javljaju u pesmi “ Među javom i med snom “ su vrlo zanimljive, uzevši u obzir da je čitava pesma ispevana u obliku apostrofe, to jest obraćanja lirskog subjekta, to jest pesnika njegovom srcu.

Ne treba zaboraviti ni stilske figure, poput aliteracije, te eufonije, ali i bogatstvo epiteta, koji se najčešće javljaju uz glavni motiv u pesmi “ Među javom i med snom „. Pa je, tako srce: samohrano, moje, ludo i kivno.

Prepričano delo “ Među javom i med snom „

Analiza i interpretacija pesme “ Među javom i med snom “ će vam svakako značiti kada budete obrađivali ovu lektiru i pisali sastav vezan za nju. Ali, trebalo bi da vam od pomoći bude i prepričano delo. Iako je pesma “ Među javom i med snom “ izuzetno kratka, uzevši u obzir da je sačinjena od svega tri strofe, ona je vrlo bitna za razumevanje ne samo stvaralaštva Laze Kostića, već i njegovo viđenje nastanka jednog umetničkog dela, odnosno pesme u ovom slučaju.

Pesma “ Među javom i med snom “ počinje obraćanjem srcu, koje je u prvoj strofi nazvano “ samohrano „. Pesnik ga pita: “ ko te pozva u moj dom? “ Dalje opisuje nastanak pletiva, to jest pesme koja nastaje u onom međusvetu, između sna i jave.
U drugoj strofi pesnik srce naziva “ srce ludo “ i pita ga šta on misli da radi sa pesmom, koja se u njemu rađa, poredeći ga sa Penelopom, koja je čekajući svom muža, Odiseja, plela čitav dan, a noću parala ono što isplete. Na taj način je Penelopa odbijala prosce, ne želeći da izneveri svoga muža, za koga je verovala da će se vratiti, neprekidno veleći da će se udati kada završi pletivom.

U trećoj strofi je “ srce kivno “ i pesnik mu veli: “ ubio te živi grom ! “ Čini se da se oseća naizgled negativan ton lirskog subjekta prema njegovom srcu, jer ne uspeva da dokuči tajnu stvaranja “ pletiva „, to jest pesme.