Otadžbina, Djura Jakšić

Autor: Đura Jakšić
Književni rod: lirika
Književna vrsta: rodoljubiva pesma

Tema dela

Iz naslova pesme je sasvim jasno koja je njena tema. Ukoliko, pak mora da se navede precizno koja je tema pesme “ Otadžbina „, Đura Jakšić onda je to ljubav prema domovini, to jest zemlji pesnikovog rođenja, Srbiji.

Analiza i interpretacija pesme “ Otadžbina „

Osnovna ideja koju nosi pesma “ Otadžbina „, Đura Jakšić se lako uočava kada seuzme u obzir tema dela. Pa, tako se osnovnom idejom ove pesme smatra pesnikova želja da među pripradnicima mlađe generacije probudi ljubav prema otadžbini, ukoliko ona već ne postoji. Nekada se podrazumevalo recitovanje pesme “ Otadžbina „, Đura Jakšić na školskim priredbama, a danas je ona jedinno uvrštena u gradivo kao obavezna lektira.

Mada, umesto onoga što je nekad bilo recitovanje ove pesme, danas se piše sastav vezan za pesmu “ Otadžbina „, Đura Jakšić, pa makar to navodi današnje školarce da razumeju šta je zapravo otadžbina i kakav bi odnos trebalo da imamo prema njoj, bez obzira da li smo zadovoljni ili ne našim životima u našoj domovini. A to me navodi na zaključak iako mu ovde nije mesto, jer još nije započela naša analiza i interpretacija pesme “ Otadžbina „, Đura Jakšić, a o čemu bi trebalo da razmisle svi, a ne samo oni koji pišu sastav na temu ove pesme. Radi se o tome da naša otadžbina može da napreduje jedino ukoliko i mi, kao njeni stanovnici uloživo svoj rad i znanje u nju.

Razmislite i o tome kada budete pisali sastav na temu pesme “ Otadžbina „, Đura Jakšić, pa pokušajte da uporedite njegova osećanja prema Srbiji nekada i osećanja današnjih stanovnika Srbije. A uz to, da bi vaš sastav bio realan, dobro razmotrite uslove života u doba Đure Jakšića i danas i sigurna sam da će takav sastav naići na odobravanje vaših nastavnika, odnosno profesora književnosti, jer će u tom slučaju vaš sastav prikazivati ljubav prema otadžbini iz potpuno drugačijeg ugla.

Analiza i interpretacija pesme “ Otadžbina „, Đura Jakšić svakako počinju od književne vrste kojoj pesma pripada. Rodoljubive pesme predstavljaju jednu od vrsti lirskih pesama u kojima se iskazuju osećanja ljubavi i poštovanja prema domovini. Tako su osnovna osećanja koja prate pesmu “ Otadžbina “ snažna ljubavna osećanja upućena Srbiji, zemlji rođenja velikog pesnika. Želeći da pokuša da pobudi osećanja rodoljublja i u srcima pripadnika mlađe generacije, nastali su stihovi pesme “ Otadžbina „, čije recitovanje uvek dolazi iz srca onoga ko ih kazuje.

Pesnik je uspeo kroz ove stihove da iskaže misao da je njegova otadžbina izuzetna u svakom smislu, nesvojiva tvrđava, za koje su živote dali mnogi naši preci, želeći da poruči mladim generacijama da njihove žrtve ne smeju biti zaboravljene.

Pesma “ Otadžbina „, Đura Jakšić je sačinjena od tri strofe nejednake dužine i nejednake dužine stihova. Motivi koji čine kompoziciju, zapravo pesničke slike su: visok kamen koji preti čak i samom suncu, piramida u koju kamen izrasta, a koja se iz praha diže u nebo i treća pesnička slika je čvrst bedem, zahvaljujući kome Srbija istrajava i uspeva da otera sve neprijatelje.

Analiza i interpretacija prve strofe pesme “ Otadžbina “ ukazuju da se pesnik obraća upravo onima kojima je pesma namenjena, a to je budućim pokoljenjima:

I ovaj kamen zemlje Srbije,
Što preteć suncu dere kroz oblak,
Sumornog čela mračnim borama,
O vekovečnosti priča dalekoj,
Pokazujući nemom mimikom
Obraza svoga brazde duboke.

Metaforički, kamen je zapravo otadžbina, Srbija. Ona se uzdiže visoko, pokazujući tako da je ponosna i dugovečna. Međutim, lice tog kamena, odnosno Srbije je puno bora, koje su simbol stradanja njenih žitelja. Skrivena poruka ove strofe je svakako da je Srbija istrajavala i da to treba da znaju svi, a naročito oni koji žele da je osvoje.

Potom se, u drugoj strofi kamen pretvara u piramidu:Što se iz praha diže unebo,
Kostiju kršnih toje gomila
Što su u borbi protiv dušmana
Dedovi tvoji voljno slagali,
Lepeći krvlju srca rođenog
Mišića svojih kosti slomljene, –
Da unucima spreme busiju,
Oklen će nekad smelo preziruć
Dušmana čekat čete grabljive.

Ovom strofom se ukazuje na žrtve naših prdaka koje ne smeju biti zaboravljene.

Treća strofa pesme “ Otadžbina „, Đura Jakšić pojačava žrtvu predaka koje su izgradile bedem, to jest osnov sa temeljom za sva buduća pokoljenja.

Pesma “ Otadžbina „, Đura Jakšić potom uvodi i motiv nepriajtelja, upozoravajući ih da:

Nogom ćeš stupit možda, poganom!
Drzneš li dalje?… Čućeš gromove
Kako tišinu zemlje slobodne
Sa grmljavinom strašnom kidaju;

I nastavlja da ga upozorava, kako mu ne bi palo napamet da se drzne da napadne njegovu otadžbinu:

Razumećeš ih srcem strašljivim
Šta ti sa smelim glasom govore,
Pa ćeš o stenja tvrdom kamenu
Brijane glave teme ćelavo
U zanosnome strahu lupatu!

Poenta pesme je data u završna tri stiha:

Al jedan izraz, jednu misao,
Čućeš u borbe strašnoj lomljavi:
“ Otadžbina je ovo Srbina! “

Kada je u potanju recitovanje stihova ove pesme, mada je nažalost činjenica da je školarci sve ređe recituju, uvek se sa posebnom pažnjom naglašavaju njeni početni i završni stihovi.

Pesma “ Otadžbina „, Đura Jakšić pored toga što je izrazito rodoljubiva, nosi osećanje ponosa, ali i svojevrsnog prkosa. Jer je Đura Jakšić itekako svestan, kao i svaki Srbin koji voli svoju otadžbinu, da je Srbija puno puta bila uništavana od neprijatelja, ali i da se isto tako oporavljala i dizala se kao feniks iz pepela.

Stilske figure

Pesma “ Otadžbina „, Đura Jakšić je izuzetno bogata stilskim figurama. Možemo uopšteno reći koje su stilske figure prisutne u njoj, ali da bi analiza i interpretacija dela bile kompletne, a time i vaš sastav iz srpskog jezika bolje napisan, navešđemo i primere za stilske figure.

Prisutne su na prvom mestu metafore i to već i uvodnim stihovima, kada pesnik poredi svoju zemlju sa kamenom.

Aliteracija spada u stilske figure zvučnosti. U aliteraciji se ponavljanjem suglasnika ili suglasničke grupe postiže se izuzetna zvučnost, a ona je najprisutnija u drugoj strofi pesme. Upravo u toj strofi ona asocira na udaranje u doboš, na ratni poklič, zbog čestog ponavljanja sonanta R.

Pored metafora i aliteracija, pojavljuje se i personifikacija i to kada pesnik govori o kamenu kao o živom biću:

Sumornog čela mračnim borama,
o vekovečnosti priča dalekoj,
Pokazujući nemom mimikom
Obraza svoga brazde duboke.

Kada su stilske figure u pitanju, vrlo je zanimljivo postavljanje epiteta, a u cilju postizanja što jačeg značenjskog efekta.

Prepričavanje pesme “ Otadžbina „

Za vaš sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje lektira “ Otadžbina „, Đura Jakšić vrlo je važna analiza i interpretacija dela. Mada će vam sigurno od pomoći biti i prepričavanje pesme.

Međutim, uzevši u obzir da pesma “ Otadžbina „, Đura Jakšić uopšte nije dugačka niti teško razumljiva, sasvim je za očekivati da ćete je pročitati, pa vam naše prepričavanje do detalja neće biti od neke koristi, jer je najbitnija vaša interpretacija i analiza ovih stihova.

Zato će naše prepričavanje “ Otadžbina „, Đura Jakšić sadržati samo osnovne smernice, kako biste celo delo bolje razumeli, a samim tim napisali i bolji sastav iz srpskog jezika.

Pesma “ Otadžbina „, Đura Jakšić počinje uvođenjem glavnog motiva, to jest otadžbine, Srbije. U prvoj strofi Đura Jakšić poredi Srbiju sa kamenom, koji se ponosno diže do neba “ preteć suncu „. Ali istovremeno, taj isti kamen pomoću stilske figure perosnifikacije dobija obeležja čoveka, pa ima i bore koje ukazuju na sve njegove patnje i stradanja u prošlosti.

Druga stroga govori o borbama predaka, koji su branili čast svoje otadžbine i time podizali nevidljivi bedem za buduća pokoljenja, koji će ih braniti od neprijatelja.

U trećoj strofi pesme “ Otadžbina „, Đura Jakšić navodi da sve dok postoji taj bedem, koji je dobro utemeljen u srpskom narodu neće moći neprijatelj da kroči na teritoriju Srbije.