Palatalizacija, sibilarizacija i jotovanje u srpskom jeziku

Gramatika srpskog jezika razlikuje mnoge glasovne promene u srpskom jeziku. Njihova definicija glasi: Glasovne promene ili alternacije predstavljaju niz promena glasova koje se dešavaju u mnogim jezicima.

Glasovne promene, onako kako ih vidi gramatika mogu biti recimo gubljenje, sažimanje ili pojavljivanje glasova. Ono što se javlja kao rezultat ovih promena jeste pojavljivanje nekog drugog glasa i to na mestima gde bi se logično očekivalo pojavljivanje nekih drugih glasova.

Često se pojavljuje zbunjivanje među školarcima, a naročito kada se glasovne promene odigrvaju u vlastitim imenima ili u imenima gradova. Zato ćemo se potruditi da pokušamo da razjasnimo ove nedoumice.

Glasovne promene su grubo podeljene na samoglasničke i suglasničke. Palatalizacija, sibilarizacija i jotovanje u srpskom jeziku, pored ostalih spadaju u suglasničke promene.

Palatalizacija u srpskom jeziku

Definicija

Glasovnu promenu poznatu kao palatalizacija u srpskom jeziku gramatika definiše kao glasovnu promenu u kojoj zadnjonepčani suglasnici K, G, H prelaze u prednjonepčane suglasnike Č, Ž, Š i to ispred samoglasnika A, E, I.

Palatalizacija u srpskom jeziku se javlja u sledećim slučajevima: u deklinaciji ( kod imenica muškog roda u vokativu jednine, ukoliko se imenica završava na K, G ili H ), u tvorbi reči ( ukoliko se tvorbena osnova završava na K, G ili H ) i kod glagola ( ukoliko se tvorbena osnova glagola završava na K, G ili H ). Naravno, ovo je samo uopšteno, jer se palatalizacija u srpskom jeziku pojavljuje i u mnogim drugim slučajevima.

Gramatika srpskog jezika smatra palatalizacijom i promenu suglasnika C i Z u suglasnike Č i Ž.

Kao i svaka druga glasovna promena, tako i palatalizacija u srpskom jeziku ima izuzetke- Izuzeti od ove glasovne promene su prisvojni pridevi koji nastaju od ličnih imena, a ukoliko se završavaju na – KA ili – GA ( Lenka – Lenkin, Senka – Senkin, Marika – Marikin, Olga – Olgin ) i kod onih reči koje bi sprovođenjem palatalizacije potpuno izgubile primarni smisao ( zeka – zekin, deka – dekin, baka – bakin, sluga – služin, pega – pegica, dug – dugi, kocka – kockica ).

U vlastitim imenima, koja se završavaju na – ICA vrlo je važno da znate da se prilikom građenja prisvojnih prideva javlja palatalizacija u srpskom jeziku, pa je tako: Ljubica – Ljubičin, Novica – Novičin, Olgica – Olgičin, Dušica – Dušičin, Tomica – Tomičin.

Primeri

Primeri za ovu glasovnu promenu su brojni, pa ćemo ih podeliti prema najčešćem pojavljivanju:

1. Vokativ

• mraz – mraže
• drug – druže
• vuk – vuče
• beg – beže
• radnik – radniče

2. Izvedenice

• muka – mučenik
• prah – prašak
• sneg – snežina
• noga – nožica
• krug – kružić

3. Prezent glagola

• tući – tučem – tuku
• seći – sečem – seku
• izvući – izvučem – izvuku
• obući – obučem – obuku
• peći – pečem – peku

Sibilarizacija u srpskom jeziku

Definicija

Definicija ove glasovne promene u srpskom jeziku koju daje gramatika glasi: Sibilarizacija je glasovna promena ili aliteracija zadnjonepčanih suglasnika K, G, H u zubne suglasnike C, Z, S, ukoliko se nađu ispred vokala E i I.

Sibilarizacija u srpkom jeziku se najčešće javlja u tri slučaja i to: u nominativu množine imenica muškog roda, u dativu i lokativu imenica ženskog roda i u imperativu glagola.

Vrlo često se sibilarizacija u rečima pojavljuje u kombinaciji sa drugim glasovnim promenama.

Kao i svaka glasovna promena, tako i sibilarizacija u srpskom jeziku ima izuzetke i to: kod pojedinih ličnih imena u dativu i lokativu ( Ivanka – Ivanki, Boka – Boki, Olga – Olgi, Užičanka – Užičanki, Japanka – Japanki, bibiotekarka – bibliotekarki, Bosanka – Bosanki, Beograđanka – Beograđanki ), kod reči koje se završavaju na – ČKA, – ĆKA i – CKA ( mačka – mački, kocka – kocki, zvrčka – zvrčki, mućka – mućki, praćka – praćki, tačka – tački, zvečka – zvečki ), kod reči koje se završavaju na – NKA, – SKA ili – TKA ( freska – freski, lutka – lutki, tetka – tetki, četka – četki, maska – maski, zagonetka – zagonetki, crnka – crni, patka – patki ), kod reči kod kojih bi se ovom glasovnom promenom izgubio njihov smisao ( seka – seki, zeka – zeki, kuka – kuki, liga – ligi, meštanka – meštanki, baštovanka – baštovanki , frizerka – frizerka, pega – pegi ) i kada je u rečima prisutna suglasnička grupa – ZG i – SH ( Pasha – Pashi, mazga – mazgi, tezga – tezgi ).

Ono što treba imati na umu, jeste da gramatika dozvoljava ovu glasovnu promenu u određenim slučajevima ( daska – daski – dasci, Požega – Požegi – Požezi, kćerka – kćerki – kćerci, vojska – vojski – vojsci… ).

Primeri

Kao i za palatalizaciju, tako su i primeri za sibilarizaciju brojni, pa ćemo i njih podeliti po učestalosti javljanja:

1. Množina imenica muškog roda

• korak – koraci
• ulog – ulozi
• jastog – jastozi
• putnik – putnici
• đak – đaci

2. Dativ imenica ženskog roda

• oznaka – oznaci
• ruka – ruci
• knjiga – knjizi
• devojka – devojci
• olovka – olovci

3. Imperativ glagola

• tući – tuci
• izvući – izvuci
• podvući – podvuci
• obući – obuci
• seći – seci

Jotovanje u srpskom jeziku

Definicija

Još jedna glasovna promena, jotovanje često izaziva zbunjenost kod školaraca. Ali, kada budete naučili koja je definicija jotovanja i vidite koji su primeri, verujem da će vam biti mnogo jasnije.

Pa tako, gramatika veli da je jotovanje glasovna promena u kojoj se sonant J spaja sa nenepčanim suglasnicima, prelazeći u prednjonepčane suglasnika. Verujem da vam tek sada ništa nije jasno, pa da raščlanimo malo i ovu definiciju koju daje gramatika.

Nenepčani ili nepalatalni suglasnici su: C, D, G, H, K, L, N, S, T, Z. Pa kada se oni u nekoj reči nađu ispred sonanta J, oni prelaze u: Č, Đ, Ž, Š, Lj, Nj i Ć.

Jotovanje u srpskom jeziku se najčešće javlja u sledećim slučajevima i to: kod komparacije prideva, kod prezenta pojedinih glagola, kod trpnog prideva pojedinih glagola, kod instrumentala jednine imenica ženskog roda, a kada se one završavaju na suglasnik i kod izvedenica. Vrlo je važno da vodite računa o završetku prezentske osnove, kako se ne biste zbunili.

Vrlo je važno da obratite pažnju na određene reči u kojima se često greši, poput: strog – stroži ( ne strožiji ), visok – viši, tesan – tešnji, besan – bešnji.

Primeri

I za jotovanje u srpskom jeziku, zarad lakšeg snalaženja dajemo vam odvojene primere:

1. Komparacija prideva

• debeo – deblji
• suv – suvlji
• beo – belji
• sladak – slađi
• drag – draži

2. Prezent glagola

• vikati – vičem
• mahati – mašem
• pisati – pišem
• plakati – plačem
• klicati – kličem

3. Trpni pridev

• hraniti – hranjen
• lomiti – lomljen
• graditi – građen
• nositi – nošen
• roditi – rođen

4. Instruental

• misao – mišlju
• so – solju
• mladost – mladošću
• mast – mašću
• radost – radošću

5. Izvedenice

• grozd – grožđe
• zdrav – zdravlje
• pevati – pevanje
• ostrvo – ostrvlje
• crtati – crtanje