Majka Jovu u ruži rodila – narodna pesma

Autor: srpski narod
Književni rod: lirika
Književna vrsta: uspavanka

Narodna pesma “ Majka Jovu u ruži rodila „

Ono po čemu je narodna uspavanka “ Majka Jovu u ruži rodila “ posebna i po čemu se izdvaja u odnosu na druge uspavanke jeste što postoji, za sada tri različite verzije ove pesme. Kako ne bi bilo zabune, kada je analiza ovog dela u pitanju, navešćemo onu verziju pesme koja se najčešće nalazi u udžbenicima srpskog jezika:Majka Jovu u ruži rodila,
ružica ga na list dočekala,
bela vila u svilu povila,
a pčelica medom zadojila,
lastavica krilom pokrivala:
nek’ je rumen k’o ruža rumena,
nek’ je bijel k’o bijela vila,
nek’ je radin k’o pčela malena,
nek’ je hitar kao lastavica.
Uroci ti pod nogama bili,
kao konju ploče sve četiri!

Pre nego što pređemo na poglavlje analiza, važno je da znate da uspavanka “ Majka Jovu u ruži rodila “ pripada narodnoj lirici. Narodna pesma koja se naziva uspavanka se smatra pesmom sa najviše lirskih elemenata, jer je u nju utkana najviša od svih ljudskih ljubavi – ljubav majke prema detetu.

Kako je u patrijarhalnom društvu, kakvo je nekada preovladavalo među našim precima, bio običaj da se muško dete, to jest sin neguje sa mnogo većom pažnjom nego žensko dete, onda ne čudi što je mnogo više uspavanki spevano upravo u muškom rodu.

Vuk Karadžić je zaslužan što se uspavanka “ Majka Jovu u ruži rodila „, a i mnoge druge i danas mogu pročitati, jer je on vredno beležio, pa kasnije štampao bogato nasleđe srpske narodne književnosti.

Iako postoje tri različite verzije pesme “ Majka Jovu u ruži rodila „, u suštni, one se ne razlikuju po temi i osnovnim motivima, već samo po pojedinim detaljima. Zato se i pretpostavlja da su te tri verzije, zapravo samo pevane u različitim krajevima Srbije.

Kao književna vrsta, narodna uspavanka se smatra najstarijim oblikom porodičnih pesama, sa dosta magijskih elemenata. Kako se pretpostavlja, narodna pesma koju nazivamo uspavanka je iz doba kada je naš narod još uvek verovao u magijsku moć koju imaju reči, kao i u to da upravo određene reči mogu da osiguraju lepu budućnost onome kome su upućeni stihovi. Baš iz tog razloga su ih majke smišljale, bojeći ih ličnim osećanjima, a sve sa cijem da zaštite svoju decu od zle sudbine.

Analiza uspavanke “ Majka Jovu u ruži rodila „

Po formi, uspavanka “ Majka Jovu u ruži rodila “ spada u kratke narodne pesme. U njoj se oseća majčina briga za budućnost voljenog deteta, ali i njena nesebična ljubav i neskrivena želja da njeno dete ima lep i dug život.

Narodna pesma “ Majka Jovu u ruži rodila “ iskazuje majčin ponos što je rodila sina i to baš pod ružom, koja ga je i “ na list dočekala „. Analiza početnih stihova pesme je sasvim jasna, kada se uzme u obzir da je motiv ruže, odnosno ružice vrlo često korišćen u srpskoj narodnoj tradiciji, jer se verovalo da je upravo ovaj cvet simbol zdravlja i lepote.

Kako bi dala do znanja da joj rođenje deteta uopšte nije teško palo, majka iskazuje radost zbog tog događaja, dodajući motive iz životinjskog sveta, ali i mitska bića:

bela vila u svilu povila,
a pčelica medom zadojila,
lastavica krilom pokrivala

I bela vila i pčelica i lastavica su tu da bi pojačale majčine želje. Kao što važi za početak pesme, tako i ovde analiza motiva sasvim jasno pokazuje zašto je majka izabrala upravo belu vilu, lastavicu i pčelicu. Pčela je simbol vrednoće i marljivosti, lastavica je simbol lakoće i brzine, dok se veruje da vile štite decu. Upravo ove motive majka koristi želeći da i njeno dete usvoji neku od osobina pčelice i lastavice, a da ga bela vila štiti.

Završni stihovi koje ima narodna pesma “ Majka Jovu u ruži rodila “ takođe su vrlo važni da bi analiza ovog dela bila sasvim jasna. Naime, već smo pomenuli da su naši preci verovali u magijsku moć koje reči imaju, pa zato i ne čudi što majka uspavanku završava nabrajanjem blagoslova, to jest svega onoga što želi svome detetu:

nek’ je rumen k’o ruža rumena,
nek’ je bijel k’o bijela vila,
nek’ je radin k’o pčela malena,
nek’ je hitar kao lastavica.

Time je samo proširen osnovni motiv, te majka pomoću osobina koje krase i pčelicu i lastavicu i belu vilu i ružicu, zapravo iskazuje svoje želje za voljeno čedo.

Poslednja dva stiha koja sadrži narodna pesma “ Majka Jovu u ruži rodila “ jasno pokazuju srž majčine želje:

Uroci ti pod nogama bili,
kao konju ploče sve četiri!

Sasvim je jasno da se uspavanka, kao književna vrsta sa razlogom smatra najjačom, u osećajnom smislu, jer je ljubav majke prema detetu neprikosnovena, a ona je najtoplije iskazana upravo u stihovima narodnih uspavanki.