Marko pije uz Ramazan vino – narodna epska pesma

Autor: srpski narod
Književni rod: epika
Književna vrsta: narodna epska pesma ciklusa pesama o Marku Kraljeviću

Tema i ideja pesme

Kada je u pitanju osnovna tema i ideja pesme “ Marko pije uz Ramazan vino “ ona je vrlo lako uočljiva. Međutim, to je samo površna analiza ovog dela, a njena tema je mnogo kompleksnija. Sigurno ćete pogrešiti ukoliko pokušate da zaključite koja je tema pesme samo iz naslova. Zato će vam analiza i interpretacija dela svakako dati sveobuhvatan odgovor i na pitanje šta je tema i ideja pesme “ Marko pije uz Ramazan vino „.

Kompozicija i fabula

Kompozicija i fabula pesme “ Marko pije uz Ramazan vino “ su vrlo jednostavne, jer se kompozicija zapravo zasniva na četiri vrlo slične slike. Svaka ta slika je vezana za događaj koji je i osnovna tema, odnosno ideja na kojoj je bazirana pesma “ Marko pije uz Ramazan vino „.

Reč je o stihovima:

Da s’ ne pije uz Ramazan vino,
Da s’ nose zelene dolame,
Da s’ ne pašu sablje okovane,
Da s’ ne igra kolom uz kadune;
Marko paše sablju okovanu,
Marko nosi zelenu dolamu,
Marko pije uz Ramazan vino,
Još nagoni odže i adžije,
Da i oni s njime piju vino.

Upravo ova slika se ponavlja čar četiri puta u pesmi, te na taj način je ona srž oko koje je istkana kompozicija i fabula pesme “ Marko pije uz Ramazan vino „.

Na početku pesme je ova slika poslužila narodnom pevaču da pokaže Markov prkos, zatim se ponavlja kada Turci odlaze kod Sulejmana da mu kažu šta radi Marko. Treći put se ova slika ponavlja kada se Sulejman obraća Marku i četvrti kada mu Marko odgovara.

Motivi u pesmi

Iako su brojni motivi prisutni u pesmi “ Marko pije uz Ramazan vino „, svakako osnovni motiv je motiv prkosa glavnog lika. Pored prkosa, prisutna je i bahatost, kako Markova, tako i careva, iako car na kraju pokazuje veliki kukavičluk, te kao da zaboravlja zašto je zvao Marka:

On izvadi stotinu dukata,
Pa ih daje Kraljeviću Marku:
“ Idi, Marko te se napij vina. “
Analiza i interpretacija pesme

Pesma “ Marko pije uz Ramazan vino “ spada u epske narodne pesme ciklusa pesama o Kraljeviću Marku. Nju je zabeležio Vuk Stefanović Karadžić, a prvi put je objavljena 1845. godine u Beču. Za razliku od većine drugih pesama u kojima se opisuje ovaj čuveni junak, pesma “ Marko pije uz Ramazan vino “ prikazuje glavnog unaka kao izrazito prkosnog i nadmenog. Iako turski vazal, Marko ne izdaje svoju veru, te ne želi da se povinuje carevim naređenjima, jer njegova vera ne podrazumeva ni Ramazan, a ni zabranu pijenja vina.

Analiza i interpretacija dela ne može početi bez objašnjenja šta je Ramazan, jer tek kada otkrijete šta za Muslimane predstavlja ovaj praznik, razumećete i poruku pesme, a samim tim će i vaš sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje pesma “ Marko pije uz Ramazan vino “ biti bolje napisan. Pored toga što je Ramazan naziv za deveti mesec islamskog kalendara, vrlo važna odlika Islama jeste i Ramazanski post. Tada pripadnici islamske veroispovesti ceo dan, odnosno od svitanja do mraka ne smeju ni da jedu ni da piju, ali ni da puše. Uz to, zabranjeni su im seksualni odnosi, te se od njih očekuje da poštuju ova pravila. Baš zato je car Sulejman zabranio sve: da se pije vino, da se nose svečane uniforme i sablje, ali i da se igra sa kadunama. Sve to su poštovali svi Muslimani, a Marko nije.

Pored toga što je kompozicija pesme “ Marko pije uz Ramazan vino “ prilično jednostavna, jer je sačinjena od četiri gotovo identične situacije, naglašen je Markov prkos. On se ne libi da ode “ na divan „, odnosno razgovor kod cara, jer zna da je u pravu, uzevši u obzir da on nije izdao svoju veru, iako je bio turski vazal, te da se na njega ne odnose careve naredbe za Ramazan.

Posebno je zanimljiv završni deo pesme, u kome Marko uspeva da nadmudri ni manje ni više nego turskog cara. Iako ga naziva poočimom, Marko mu se svesno suprotstavlja, ali vrlo mudro mu odgovara:Ako pijem, vera mi donosi;
Ak’ nagonim odže i adžije,
Ne može mi to obraz podneti,
Da ja pijem, oni da gledaju,
Nek ne idu meni u meanu;
Ako l’ nosim zelenu dolamu,
Mlad sam: junak i dolikuje mi;
Ako l’ pašem sablju okovanu,
Ja sam sablju za blago kupio;
Ako igram kolom uz kadune,
Ja se, care nisam oženio,
I ti s’, care bio neoženjen;
Ako kalpak na oči namičem,
Čelo gori s’ carem se govori,
Što buzdovan uza se privlačim,
I što sablju na krilo namičem,
Ja se bojim, da ne bude kavge,
Ako bi se zametnula kavga,
Teško onom, ko j’ najbliže Marka!

A Sulejman, shvativši šta Marko misli, te da nema kud i ne može da se bori protiv ovako hrabrog, a prkosnog junaka odlučuje da popusti:

Car s’ odmiče, Marko se primiče,
Dok dotera cara do duvara;
Car se maša rukom u džepove,
On izvadi stotinu dukata,
Pa ih daje Kraljevicu Marku:
„Idi, Marko te se napij vina.“

Stilske figure

Stilske figure koje su prisutne u pesmi “ Marko pije uz Ramazan vino “ su na prvom mestu antiteza, odnosno kontrast. Zatim anafora, a ponavljanje iako ne spada u stilske figure, samo naglašava prkos glavnog lika.

Osobine i opis lika Marka Kraljevića

Marko Kraljević, te ciklus narodnih pesama posvećenih ovome junaku jasno pokazuje da je srpski narod u njemu video oličenje slobode. Marko je poznat kao čovek koji je štitio slabe, ali se hrabro borio protiv turskog okupatora. Pa, iako je bio turski vazal i praktično se nalazio u potčinjenom položaju, on ne izdaje svoju veru i ne prelazi u Islam, kao što su činili mnogi njegovi sunarodnici.

Pesma “ Marko pije uz Ramazan vino “ daje osobine i opis lika Marka Kraljevića na potpuno drugačiji način, jer je on pun prkosa i besa prema Turcima, a što se najbolje vidi u sceni sa čaušima i sa turskim carem Sulejmanom.

Jasno je da je Marko čovek velikog srca i nadljudske hrabrosti. Mada se primećuje i da on na neki način provocira i Turke i samog cara, a naročito kada veli:

Ak’ nagonim odže i adžije,
Ne može mi to obraz podneti,
Da ja pijem, oni da gledaju,
Nek ne idu meni u meanu;

Formalno, odnos Marka i cara je familijaran, međutim jasno je da se ispod njihovog naizgled prijateljskog razgovora krije netrpeljivost i duboko neprijateljstvo.

Kada su u pitanju osobine i opis lika Marka Kraljevića, moglo bi se reći da ga krase velika hrabrost i čovečnost, ali i inteligencija i lukavost, kao i preka narav.

Prepričano delo “ Marko pije uz Ramazan vino „

Analiza i interpretacija, uz objašnjenje koja je tema i ideja pesme “ Marko pije uz Ramazan vino „, te motivi, kompozicija i fabula, svakako će vam puno značiti kada budete pisali sastav iz srpskog jezika na temu ove lektire. Međutim, da bi analiza i interpretacija bile potpune, neophodno je da pročitate i prepričano delo. Kako se pesma “ Marko pije uz Ramazan vino “ prilično lako i brzo čita i razume, nije neophodno da delo bude prepričano do detalja.

Pesma “ Marko pije uz Ramazan vino “ počinje naređenjem koje je načinio car Sulejman: da se ne pije vino u doba Ramazana, da se ne nose zelene dolame – svečana odela, da se ne pašu sablje okovane, te da se ne igra sa kadunama. Ali, Marko pije uz Ramazan vino i radi sve to što je car Sulejman naredio da ne rade. Pa, kao da mu to nije dovoljno on:

Još nagoni odže i adžije,
Da i oni s njime piju vino.

Baš zato Turci odlaze pravo kod cara kako bi se požalili na Markovo ponašanje. Kada je to čuo Sulejman, on šalje svoja dva čauša – glasnika, da saopšte Marku da treba da dođe na razgovor sa njim. Kad ih je video Marko, on se vrlo rasrdio:

Pak dovati onu kupu s vinom,
Pa udara careva čauša,
Pršte kupa, al pršte i glava,
I proli se i krvca i vino.

Potom ode Marko kod cara, ali je poneo i sablju i buzdovan, te seo “ caru do desna kolena „. Sulejman mu se tobože brižno obraća, pitajući ga nije li on naredio da se ne pije vino u doba Ramazana, da se ne nose svečane dolame, da se ne pašu sablje i da se ne igra sa kadunama. Ali, da je i pored toga njemu stigao glas da Marko radi sve to, pa još zove i hodže i hadžije da piju zajedno sa njim.

Marko, takođe tobože milo naziva Sulejmana svojim poočimom te mu odgovara da čak i ako pije vino u doba Ramazana nije ništa zgrešio, jer mu tako nalaže njegova vera. A to što je pozivao hodže i hadžije da piju sa njim, uradio je jer je široke ruke:

Ne može mi to obraz podneti,
Da ja pijem, oni da gledaju,
Nek ne idu meni u meanu.

To što nosi zelenu dolamu, ni to nije prekršaj jer je mlad i pristaje mu, kao i igranje sa kadunama. A što paše sablju, on ju je kupio, pa ima pravo i da je opasuje.

Pesma “ Marko pije uz Ramazan vino “ završava vrlo uspešno po glavnog junaka, jer on svojim neskrivenim prkosom, uspeva da porazi čak i samog cara Sulejmana.

Poruka pesme “ Marko pije uz Ramazan vino „

Svako od nas, svakako doživljava stihove pesme “ Marko pije uz Ramazan vino “ na drugačiji način. Pa u skladu sa tim kakva je vaša interpretacija dela, zavisiće i kako ste shvatili ovu pesmu i šta je za vas poruka dela. Zato, mogu navesti samo moje lično mišljenje, što ne znači da je ono jedino ispravno.

Poruka pesme “ Marko pije uz Ramazan vino “ jeste da se nikada ne treba odreći svoje vere, bez obzira što se neko nalazi u potčinjenom položaju.