Hana, Oskar Davičo

Autor: Oskar Davičo
Književni rod: lirika
Književna vrsta: pesma

Tema dela

Moglo bi se reći da je osnovna tema pesme “ Hana “ ljubav autora prema ženi. Mada je tema mnogo kompleksnija, o čemu će više biti govora u poglavlju analiza i interpretacija.

Analiza i interpretacija pesme “ Hana „

Autor pesme “ Hana „, Oskar Davičo je pripadao periodu nadrealizma u srpskoj književnosti, a bio je jedan od najmlađih autora ovoga pokreta, ali i jedan od najzapaženijih. Rodom Šapčanin, Oskar Davičo je pisao i prozu i poeziju, a ostao je upamćen po njegovoj čuvenoj pesmi “ Hana „, koja se danas nalazi na spisku obaveznih lektira.

Likovi u pesmi su vrlo brižljivo oblikovani i nalaze se, praktično na suprotnim stranama. Predmet pesnikove ljubavi i obožavanja je Hana, “ kćer tužnoga trgovca, Evreja udovca „, bakalina. A pesnik, kako sam za sebe veli:

Ja nisam od ića od kolenovića
što bez straha ležu, ustaju veseli.
Ja sam od onih crnih nikovića
što su krv pljuvali i mnogo voleli.

Iako je sreće u vrlo neljubavnom ambijentu – u bakalnici, pesnik uspeva da svojim osećanjima i poletom stvori ljubavni, lirski, pa čak u pojedinim delovima pesme i erotski ambijent.

Lektira “ Hana “ je objavljena kao posebna pesma u hrvatskom časopisu “ Pečat „, pred sam početak Drugog svetskog rata, 1939. godine. Nakon 12 godina ova pesma je objavljena i kao posebna knjiga, ali sa dodatnim delovima, tako da se u knjizi našlo ukupno 16 delova pesme.

Pored toga što pesma “ Hana “ obiluje ljubavnim motivima, što je i osnovna tema dela, prisutni su i sociološki, ali i motivi bunta, te prkosa pesnika. On je svestan da Hana potiče iz sasvim drugog društvenog sloja, ali isto tako se oseća njegovo verovanje da ljubav može sve da pobedi, pa čak i te socijalne razlike koje su vrlo upečatljive.

Pesma “ Hana “ je poetski vrlo jaka, puna snažnih osećanja, ljubavi, bunta…

Iako sam početak ukazuje na naraciju, kasnije se kroz izuzetno jasne i jake pesničke slike oseća potpuno drugačiji ton:

Ja, sin mutnoga lovca, i vidra i ovca,zavoleo sam u gradu kolonijalnu Hanu,
kćer tužnoga trgovca, Evreja udovca
kraj groblja što je držao bakalnicu i mehanu.

Lektira “ Hana “ daje vrlo mudre misli o ljubavi koja ispunjava mladog pesnika zanosom:

Ljubav je tako sama i tako puna sveta.
Ljubav je svetionik i spaseni pomorci.
Pa kao da to nije dovoljno, Oskar Davičo proširuje sliku:

Od nje mi gore oči – žarulje sred rulje,
od nje zru i more i mreže, ribe i ribolovci,
konopcem vodopada pužu se s njom jegulje
i cvrkuću zlikovci kao vrapci i osnovci.

Analiza i interpretacija ovih stihova o ljubavi zahteva posebnu pažnju, kako bi i vaš sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala lektira “ Hana „, Oskar Davičo bio što jasnije napisan. Naime, vrlo je važna vaša interpretacija, to jest shvatanje ovih stihova. Tako, analiza veli da se ovi stihovi mogu shvatiti kao usamljenost, koja je izuzetno teška ( “ Ljubav je tako sama “ ), a kada se ljubav pojavi, ona je “ puna sveta „. Odnosno, čovek se ne oseća ni malo lepo dok u njegovom životu nema ljubavi prema drugom biću. Međutim, kada se ljubav rodi u njegovom srcu, on može osvojiti čitav svet, jer je konačno ispunjen. Sa druge strane, ovi stihovi se mogu shvatiti i na malo drugačiji način, a tu je presudna upravo vaša interpretacija i vaše shvatanje ljubavi. Navedena analiza ovih stihova je, naravno samo jedna od mnogih analiza i vi ne morate biti saglasni sa njom. Zato uključite svoju intuiciju i ne sumnjam da ćete shvatiti pesmu “ Hana “ na pravi način, a samim tim će i vaš sastav iz srpskog jezika kada tema bude bila ova lektira sigurno biti originalan.

Prvi deo ove pesme završava stihovima koji još šire objašnjavaju ljubav koju pesnik oseća prema njegovoj voljenoj, iz kojih se jasno oseća da je on sada potpuno ispunjen ljubavlju:

No sad volim, i kad volim, volim od neba do ruke
s kojom mi ljubav s dna mora izvlači brodolomce
i nadima strojeve, oživljuje sanduke
i kida rešetke da čelom rušim dvorce…

Već drugi deo pesme počinje slikom u kojoj Oskar Davičo opisuje trenutak kada je zavoleo Hanu. Bilo je to:

Čim sam joj video prsa nad vagom kraj izloga
između presečene vage i sapuna…

Ni malo lirski ambijent, ali trenutak koji je bio dovoljan da kod mladića probudi sva čula:

… zavoleh je što je najlepša, zavolo sam je stoga
što je sva bila hranljiva, sva kao usta puna.

Dalje sledi mnoštvo poređenja, za koje se sa pravom može reći da su po malo čudni:

Hana sa zenicom od bibera, s pramenjem od vanilije,
sa prstima kao sveće što u čiraku gore…

Pa kako veli dalje Oskar Davičo:

… ko ne bi voleo te začine, to lisnato obilje,
taj dimnjak, ta prsa, bibavo more.

Iako Oskar Davičo svoju voljenu poredi sa životinjom, to poređenje uopšte nema negativan smisao kao što na prvi pogled možda nekome izgleda, ukoliko se uzmu u obzir stihovi koji prethode ovom poređenju:

Njen smeh me sveg iscepa i smehom sve zašije
taj radosni bunar, ta životinja Hana,
kad me poljubi ustima vrelim ko mlado kuče
i ljulja poljupcima bez severa i smera,
zagrljaji njeni u mene toče i izruče
sve što divljak ruča i matroz večera.

U završnom, trećem delu pesma “ Hana “ donosi poentu. U njemu Oskar Davičo opisuje ono što ga najviše tišti, kada je u pitanju njegova ljuba prema Hani:

Ja nisam od ića od kolenovića
što bez straha ležu, ustaju veseli.
Ja sam od onih crnih nikovića
što su krv pljuvali i mnogo voleli.

To je, naravno njegovo poreklo. Zato je završni deo pesme i posvetio opisu svojih predaka za koje kaže:

Mnogo su voleli moji žedni starci,
i sa dna lomača i s vrha vešala.
I kad bi im usne razneli udarci
njihova su usta udar opraštala.
Svoga su se smeha, ljubavi libili,
bežeći od sunca, noći i sela.

I pred svakom senkom u zemlju se krili
i imali mala i zgrčena tela,
pa su svaku nadu tužno promašili
i sve što su hteli voda je odnela.

Stilske figure

Sasvim je jasno koje su stilske figure najprisutnije u pesmi “ Hana „, Oskar Davičo, pa vam za njih neće biti potrebna dodatna anliza naravno, jer su ove stilske figure vrlo lako uočljive.

Prepričano delo “ Hana „

Analiza i interpretacija će vam svakako pomoći da bolje razumete stihove Oskara Daviča. A prepričano delo će vam sigurno pojasniti detalje, tako da će vaš sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala lektira “ Hana „, Oskar Davičo biti dobro napisan.

Na samom početku pesme “ Hana „, Oskar Davičo govori o sebi i svom poreklu, uvodeći odmah lik glavne junakinje pesme, njegove voljene Hane. Kaže da ju je zavoleo u “ gradu kolonijalnu Hanu „. Ona je bila kći jevrejskog trgovca, koji je držao bakalnicu i mehanu.

Potom Oskar Davičo govori o svojim probuđenim čulima i o ljubavi koju oseća prema Hani, objašnjavajući šta mu se sve događa kada je u njenoj blizini ili kada je, makar ugleda. Jasno je da je ljubav koju on oseća prema Hani izuzetno jaka, pa mu se čini da može da učini šta god poželi.

Drugi deo pesme “ Hana “ donosi pojašnjenje, te Oskar Davičo opisuje trenutak kada ju je prvi put ugledao i opisuje je do detalja. U ovom delu su najprisutnije stilske figure poređenja odnosno metafore.

U završnom delu pesme “ Hana „, Oskar Davičo govori o svom poreklu i o svojim precima.