Osman, Ivan Gundulić

Autor: Ivan Gundulić
Književni rod: epika
Književna vrsta: istorijski ep

Tema i ideja

Tema dela je vrlo jednostavna i jasna : istorijska pozadina čuvene Hoćimske bitke i opis okolnosti koje su se zbile neposredno pre i nakon nje.

Ideja delea “ Osman „, pak apsolutno zavisi od vaše interpretacije dela, o čemu će biti više govoru u poglavlju analiza.

Mesto radnje u delu

Mesto radnje u epu “ Osman „, Ivan Gundulić nije tačno odredio za celo delo, jer određena pevanja imaju različito mesto radnje. Pa tako, recimo mesto radnje u prvom i drugom, kao i u pevanjima 16., 17., 18., 19. i 20. jeste Carigrad, od 3. do 12. pevanja mesto radnje je Smederevo, izuzev 13. koje se odvija u paklu.

Fabula

Da bi vam bilo lakše da razumete lektiru “ Osman „, a samim tim da bi i vaš sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala ova lektira bio što bolje napisan, važno je da poznajete fabulu dela. A fabula dela, uz prepričavanje dela i naravno poglavlja analiza, interpretacija i likovi u delu sigurno će vam biti od koristi za jasnije shvatanje čitavog dela.

Hoćinska ili Hotinska bitka se zbila početkom 17. veka, tačnije 1621. godine, a u njoj su se Turci sukobili sa Poljacima i bili potučeni. Na čelu turske vojske je bio Osman, a na čelu poljske kraljević Vladislav. Poraženi Osman se vraća na Istok, želeći da ponovo okupi još jaču vojsku i ponovo pokuša da ih porazi.

Vrativši se kući, Osmana savetuju da treba da razmišlja o nasledniku, te mu savetuju da se oženi. On istovremeno sklapa mir sa Poljskom, nadajući se da će mu to pomoći da osvoji Zapad, jer će tada imati još jaču i brojniju vojsku. Ali paša odlazi u Poljsku na pregovore, dok Kazlar aga biva zadužen da pronađe odgovarajuću ženu, te on odlazi u Smederevo. Tamo pronalazi i otima devojku, Sunčanicu i odvodi je u Carigrad. Ali, do braka između Sunčanice i Osmana neće doći, jer je čuvena junakinja, po imenu Sokolica bila silno zaljubljena u Osmana. Čuvši da on treba da se ženi, Sokolica se vraća u Carigrad, obećavajući da će prestati da se bori protiv hrišćana.

Nedugo zatim je u Carigradu izbila pobuna, te Osman biva oteran sa prestola i na kraju zadavljen. Umesto njega dolazi njegov stric, sultan Mustafa.

Analiza i interpretacija dela “ Osman „,  Ivan Gundulić

Pre nego što započne naša analiza i interpretacija lektire “ Osman „, važno je da znate koje su osnovne karakteristike književne vrste kojoj ova lektira pripada. Ova književna vrsta se smatra jednom od najstarijih, a potiče iz Stare Grčke. Osnov svakog epa jeste istorijska građa, ali se njoj dodaju određeni mitski elementi, koji čitavu priču čine interesantnijom.

Sam ep “ Osman „, Ivan Gundulić je napisao, moglo bi se reći slučajno. Naime, on je u to doba radio na prevodu dela “ Oslobođeni Jerusalim „, ali je slučaj hteo da se u to doba zaista odigrala Hoćinska bitka, koja je njemu poslužila kao osnov za ep “ Osman „.

Ova bitka se odigrala 1621. godine, a koliko je poznato Ivan Gundulić je lektiru “ Osman “ pisao tokom 1622. godine, da bi je samo godinu dana kasnije objavio. Međutim, ep “ Osman „, Ivan Gundulić nikada nije dovršio, iako je na njemu radio do kraja svog života, koliko je poznato. Dva pevanja, 14. i 15. su tokom vremena nestala, ali je njih sa neverovatnom preciznošću u 19. veku ponovo napisao Ivan Mažuranić, tako da je gotovo nemoguće uočiti razliku.

Lektira “ Osman “ ima nekoliko vremenskih slojeva, a samo njihova pažljiva analiza i interpretacija će pojasniti čitavo delo. Reč je o : ubistvu turskog sultana Osmana, trenutku kada se odigrala Hoćinska bitka, doba kada su Srbijom vladali Nemanjići te doba kada se odigrala bitka na Kosovu i četvri sloj je doba Stare Grčke. Upravo je ovo jedan od razloga zašto lektira “ Osman “ ne gubi na važnosti i zašto je njen sadržaj aktuelan i danas.

Iako je osnov epa istorijski, Ivan Gundulić unosi mnogo izmišljenih likova i situacija, sve u cilju da njegov ep bude što bolje umetnički oblikovan.

Stih kojim je pisana lektira “ Osman „, Ivan Gundulić vrlo precizno kombinuje. Reč je o osmercu, a rima je takozvana parna, to jest abba. Samo delo je pisano hrvatskim jezikom, dubrovačkog dijalekta, a prisutni su elementi ijekavskog, ekavskog, ali i čakavskog narečja.

Mnogi koji su se pre nas bavili analizom i interpretacijom ove lektire su došli do zaključka da je osnovna poruka epa “ Osman “ vezana za oslobođenje hrišćana od turskog jarma, koja je dakako skrivena.

To naravno, ni u kom slučaju ne znači da i vi morate shvatiti poruku dela na ovaj način. Sama analiza dela, kao i razumevanje svih njenih bitnih elemenata, apsolutno zavise od vaše interpretacije samog dela.

Likovi u delu “ Osman „

Iako su likovi u delu “ Osman “ mahom istorijski likovi, te je za njihovo razumevanje i analizu važno poznavanje istorijskih činjenica, Ivan Gundulić je u ep “ Osman “ uvrstio i neke likove koji su izmišljeni, dok su pojedini likovi predstavljeni potpuno suprotno postojećim istorijskim podacima. Između ostalih to su dva vrlo važna ženska lika : Sokolica i Sunčanica. Sunčanica je prikazana kao naivna, dobra devojka, puna vrlina, koja vodi jednostavan život. Sokolica je potpuno suprotna njoj u većini slučajeva, ali je silno zaljubljena u sultana Osmana.

Osman koji je nosilac radnje čuvenog epa Ivana Gundulića je bio turski sultan Osman II, inače sin Ahmeta I. Treba imati na umu da je on vladao svega četiri godine, te da je bio vrlo mlad kada je postao sultan, ali i pored toga je u istoriji ostao zapamćen kao pravedan vladar.

Čini se da je Ivan Gundulić zanemario istorijske činjenice, barem kada je gradio lik poljskog kralja Vladislava, jer je on zapravo prikazan kao istinski junak. Analiza i interpretacija ovog dela su sklone da veruju da je to zato što je trebalo stvoriti junaka koji će biti protiv teža sultanu Osmanu. Reč je o tome da je kralj Vladislav zapravo gotovo celu Hoćinsku bitku preležao, jer je bio bolestan.

Ne treba zaboraviti ni ostale likove, poput: Ali paše, Kazlar age, hodže, Mustafe, Dilavera, Krunoslava i mnogih drugih.

Prepričavanje dela “ Osman „,  Ivan Gundulić

Za prepričavanje dela je vrlo važno da vam je jasna njegova fabula, kako bi i vaš sastav iz srpskog jezika na temu lektire “ Osman „, Ivan Gundulić bio što bolje napisan.

Prepričavanje dela, zapravo predstavlja malo detaljniju fabulu. U prvom pevanju epa “ Osman „, Ivan Gundulić govori o prolaznosti života, te “ vrednosti “ o kojima brinu mnogi ljudi: bogatstvu, vlasti, moći, sreći… Ujedno, čitalac saznaje da sultan Osman odlučuje da ponovo okupi vojsku za nova osvajanja, te da polazi na Istok.

U drugom pevanju, Osman okuplja svoje rođake i saradnike i oni razgovaraju o njegovoj ženidbi, ali i o sklapanju mira sa Poljacima. Takođe, veliki vezor, Dilaver savetuje sultanu da ubije svog strica Mustafu, ali i njegovu majku i zeta, jer veruje da oni žele da ubiju Osmana, kako bi Mustafa došao na vlast. Svi savetuju Mustafu onako kako misle da je najbolje da radi, međutim on odlučuje da pošalje Ali pašu Hercegovca na pregovore sa Poljacima. Takođe, donosi odluku da ne ubije svog strica.

Opis Ali pašinog putovanja do Poljske, a preko teritorije tadašnje Bugarske, Rumunije, te Hoćina opisan je u trećem pevanju lektire “ Osman „, a Ivan Gundulić sa posebnom pažnjom opisuje Hoćinsku bitku. Sledeće pevanje je produžetak opisa bitke i tada se prvi put pominje žena ratnica, po imenu Sokolica, koja je bila ćerka mongolskog kana. Ova dva pevanja su vrlo bitna, jer se često upravo odavde uzima neki stih kao naslov za sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje ova lektira, pa je vrlo važno da ih pažljivo pročitate.

U petom pevanju se pojavljuje još jedna žena ratnica, po imenu Krunoslava. Ovde se ona raspituje o svom vereniku, vitezu Korevskom, za koga saznaje od Ali paše da je zarobljen i da se nalazi u Carigradu. U sledećem pevanju, hrabra žena odlučuje da se preruši i da pokuša da spase svog verenika. U isto vreme u Carigradu sultan Osman šalje Kazlar agu da mu nađe buduću ženu, a u sedmom pevanu Kazlar aga čuje za izvesnu Sunčanicu, te polazi put Smedereva kako bi je pronašao.

Već u osmom pevanju Kazlar aga nalazi Sunčanicu i odvodi je od oca. Putujući ka sultanu, njih dvoje sreću glasnika koji nosi Kazlar agi pismo od sultana u kome mu naređuje da mu dovede i Sokolicu, jer želi da ga ona prati na Istok. U sledećem pevanju, čitalac epa “ Osman “ saznaje da se Sokolica bori po Evropi protiv hrišćana, te da je prilično surova. U devetom pevanju lektire “ Osman „, Ivan Gundulić opisuje događaj između Sokolice i poljskog kralja Vladislava, a na samom kraju ovog pevanja Sokolica dobija vest o sultanovoj želji da ga prati na Istok i polazi put Carigrada. U desetom pevanju kralj Vladislav se vraća u Varšavu, kako bi prisustvovao pregovorima sa Ali pašom. Sledeće pevanje je posvećeno opisivanju sklapanja sporazuma između Poljaka i Turaka.

Ali paša se vraća u Carigrad, a svi su oduševljeni potpisanim mirom. A u Carigrad je stigla i Krunoslava, preobučena u muškarca, u želji da oslobodi svog verenika. Međutim, surovi tamničar koji čuva viteza Korevskog po imenu Rizvan paša je na prevaru zatvara u tamnicu.

Trinaesto pevanje lektire “ Osman „, Ivan Gundulić je smestio ni manje ni više nego u pakao. U njemu govori o nečastivom koji besni, jer su Poljaci odnosno hrišćani uspeli da pobede. Zato đavo i dalje šalje svoje sluge – demone među Turke, kako bi ovi iznova izazivali sukobe.

Sledeće, četrnaesto pevanje je vezano za predskazanja. Prvo sultana Osmana upozorava astrolog da ne ide na Istok, a potom i sam sultan sanja proroka Muhameda kako mu iz ruke uzima svetu knjigu svih Muslimana, “ Kuran „, te mu udara šamar. Takođe, jedan od demona koje je slao đavo se pretvorio u hodžu i ušao kod Osmana. U tom se sultan probudi i ču kako mu ovaj govori da treba da ide na Istok, kako bi skupio novu vojsku. Potom se taj demon, za koga je Osman mislio da je hodža pretvorio u sovu i odleteo. Na kraju ovog pevanja, surovi Rizvan paša ubija i Krunoslavu i njenog verenika i to sa leđa. Potom je i sam Rizvan izvršio samoubistvo.

Jedan od uslova mira sa Poljacima je bio i da oslobode Korevskog. Ubrzo sultan Osman saznaje šta se dogodilo. Takođe je i Kazlar aga imao nezgodu na putu za Carigrad, jer mu je pobegla Sunčanica. Kada je to čuo Osman, ženi se Sokolicom.

Sledeća tri pevanja su vezana za pobunu vojske, koja je mislila da Osman ide na Istok kako bi sakupio vojsku koja bi trebalo da pobije janičare zbog toga što nisu bili disciplinovani u bici kod Hoćina. Mustafina majka kuje zaveru u kojoj joj pomaže Daut paša, jer mu obećava novac ukoliko se janjičari pobune protiv Osmana. U osamnaestom pevanju lektire “ Osman „, Ivan Gundulić opisuje borbe i odlazak pobunjenih janičara u sultanovu palatu.

Sultan Osman šalje Baš vezira i Kazlar agu da pregovaraju sa pobunjenim janičarima, međutim ovi ih ubijaju. Janjičari biraju Osmanovog strica Mustafu za novog sultana i pored toga što im Osman govori da je Mustafa malouman, te da ne može da bude sultan.

U poslednjem, dvadesetom pevanju lektire “ Osman „, Ivan Gundulić opsiuje sazivanje zbora pobunjenih janjičara, na kome postavljaju Mustafu za sultana. Mustafa izdaje naređenje da Osmana zatvore, a vrlo brzo naređuje i da ga zadave. Sam kraj lektire “ Osman „, Ivan Gundulić je posvetio razmišljanjima o prolaznosti života i sveta uopšte, zaključujući da je jedini pravi car nad svima, Svevišnji.