Novela od Stanca, Marin Držić

Autor: Marin Držić
Književni rod: drama
Književna vrsta: komedija

Tema i ideja dela

Osnovna tema komedije “ Novela od Stanca “ bi se mogla okarakterisati kao šala koju su mladići izveli sa lakovernim starcem. Dok bi se ideja lektire mogla okarakterisati kao želja Marina Držića da ukaže na lakovernost kao ne tako dobru osobinu kod ljudi, međutim poglavlje analiza i interpretacija dela će vam umnogome pojasniti i temu i ideju dela.

Analiza i interpretacija lektire “ Novela od Stanca „

Analiza i interpretacija dela “ Novela od Stanca “ svakako mora početi sa nekim objašnjenjima, uzevši u obzir da je Marin Držić bio jedan od najznačajnijih hrvatskih pisaca, te da je pisao na hrvatskom jeziku. Vrlo je važno da znate i ponešto o ovom velikom hrvatskom piscu, kako biste bolje razumeli delo, te napisali što bolji sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala lektira “ Novela od Stanca „.

Ovaj Dubrovčanin je bio sveštenik, a rođen je početkom 16. veka, tačnije 1508. godine. Marin Držić je sa navršenih 18 godina imenovan za upravnika dubrovačke crkve Svih Svetih, a kako je njegova porodica bila zadužena za nadzor ove crkve, sam Marin Držić je imao određenih povlastica.

Ubrzo nakon toga je Marin Držić postavljen na mesto orguljaša u katedrali, te dobija novac da ide na školovanje u italijanski grad Sijenu, koji je tada bio stecište umetnika. Tamo se Držić susreo sa renesansnim delima i pozorišnim trupama i sve to je puno uticalo na njegovo književno stvaralaštvo.

Pored čuvene komedije “ Novela od Stanca „, Marin Držić je napisao, između ostalog i: “ Pomet družina „, “ Tirena „, “ Hekuba „, “ Dundo Maroje “ i još mnogo toga.

Lektira “ Novela od Stanca “ je nastala 1550. godine, a Marin Držić ju je napisao povodom venčanja tadašnjeg dubrovačkog plemića po imenu Martolica Džamajić. Ono što je vrlo važno da bi vam bila jasna analiza i interpretacija ovog dela jeste sam naslov. Termin novela u ovom slučaju znači šalu ili doskočicu, te je sasvim jasno koja je tema i ideja dela.

Lektira “ Novela od Stanca “ uz elemente komedije ima i određene elemente farse. Komedija je napisana u jednom činu, sa ukupno sedam prizora. Čini je ukupno 316 stihova, a pisana je u dvanaestercima.

Ono što je posebno zanimljivo, a što se može ustanoviti samo ako je analiza i interpretacija dela rađena sa pažnjom jeste činjenica da se u delu “ Novela od Stanca „, Marin Držić koristio rečima “ mladost „, odnosno “ starost “ vrlo često, te da se u tih 316 stihova ove reči ponavljaju čak 40 – ak puta.

Lektira “ Novela od Stanca “ vrlo vešto prikazuje klasičan sukob među generacijama, to jest sa jedne strane su likovi trojice mladića, koji su veseli i neopterećeni, te žele da se našale, ne razmišljajući kakve će posledice njihova šala imati na starca. A sa druge strane je glavni lik, Stanac koji je lakoveran i kada čuje da postoji mogućnost da vrati vreme, te da se podmladi, on jednostavno pristaje.
Poenta dela “ Novela od Stanca “ nije klasna razlika, uzevši u obzir da su mladići iz visokog društva, a Stanac je seljak, već činjenica da samo mladi ljudi mogu tako grubo da se šale, jer ne razmišljaju o posledicama, već samo žele da se zabave.

Fabula

Lektira “ Novela od Stanca “ je komedija u jednom činu, a njenu fabulu čini sedam prizora. Radnja se odvija u Dubrovniku, u vreme trajanja karnevala, kada su svi pod maskama. Te noći su se susrela dva mladića željna zabave i ne prepoznajući se, počeli su da izazivaju jedan drugog i gotovo se potukli. Kada su otkrili ko je ko, prestaje njihov sukob, a uskoro im prilazi i treći prijatelj, koji se maskirao u Vlaha.

Zaplet radnje lektire “ Novela od Stanca „, Marin Držić je gradio na šali koju su ovi mladići želeli da učine i to jednom starcu, koga su videli da sedi pored gradske fontane, čuvajući pažljivo svoje koze, sir i sve stvari koje je poneo. Mladići prialze starcu i otlkrivaju da je ovaj skromni seljak, po imenu Stanac rodom iz Crne Gore, iz mesta koje se nalazi u blizini reke Pive. Njemu prilazi jedan od mladića, Dživo Pešić i pita ga zašto je sam i zašto se smestio baš pored gradske fontane. Seljak mu iskreno odgovara da nije našao bolje mesto gde će da prenoći, te da se boji da će mu neko ukrati koze i sir, koje je pošao da proda na pijacu.

Dživo mu se lažno predstavlja kao bogati trgovac iz Bosne i Hercegovine, tačnije iz mesta Gacko i veli mu da su njemu vile pomogle da se podmladi. Stanac je oduševljen njegovom pričom i čak mu poverava da ga kod kuće čeka mlada žena, po imenu Miona i da bi ona sigurno bila oduševljena ukoliko joj se muž vrati podmlađen.

Fabula lektire “ Novela od Stanca “ dalje nastavlja ka kulminaciji, jer pristižu i mladići sa maskama vila, te ih trojica prijatelja mole da im pomognu da završe šalu. Mladići pristaju na to i prilaze lakovernom starcu. Govore mu da ćuti dok ga oni podmlađuju i on to i učini, a oni mu obrijaju bradu i lice namažu mašću, a sir i ovce ukradu, pa pobegnu.

Tako fabula dolazi do raspleta, jer Stanac sada shvata da je prevaren, počinje da viče i traži pomoć, govoreći da treba uhapsiti prevarante. Na samom kraju lektira “ Novela od Stanca “ donosi razmišljanje glavnog lika koji je svestan da se ne može podmladiti i da ne može vratiti vreme unazad.

Glavni likovi i karakterizacija likova

U lektiri “ Novela od Stanca „, Marin Držić ne uvodi mnoštvo likova, a karakterizacija likova je vrlo precizna i sasvim je jasno kakav je ko od njih.

Glavni likovi su svakako Stanac i tri prijatelja: Vlaho, Miho i Dživo. Stanac je prikazan kao prostodušan, lakoveran starac, koji pokazuje želju da se podmladi, to jest da produži život ukoliko je moguće.

Sa druge srane su likovi trojice prijatelja, koji ne misle ni o čemu drugom nego samo o šalama. Nijednog trenutka oni ne razmišljaju o osećanjima tog starca, već samo o zabavi.

Prepričano delo “ Novela od Stanca „, Marin Držić

Za bolje razumevanje lektire, a samim tim i da biste napisali dobar sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala lektira “ Novela od Stanca “ vrlo je važno i prepričano delo.

Poglavlje fabula, kao i analiza i interpretacija dela će vam sigurno pomoći u tome, no prepričano delo će vam dati kompletan prikaz ove komedije.

Prvi prizor počinje scenom susreta dubrovačkih plemića, Vlaha i Meha koji su maskrani, jer se u Dubrovniku održava karneval. Oni počinju da se bore jedan protiv drugog, jer su maskirani i ne shvataju protiv koga se bore. Ubrzo shvataju, te Miho predlaže svom prijatelju da naprave novelu, to jest šalu jednom Vlahu, koji je došao u Dubrovnik. Termin Vlah se odnosi na seljaka, koji živi van Dubrovnika. Međutim, na kraju prvog prizora im prilazi neki čovek koga ne poznaju i oni počinju da se međusobno bore.

U drugom prizoru se njihova borba nastavlja, ali oni ubrzo shvataju da je taj stranac njihov treći prijatelj po imenu Dživo Pešić, mada je i on maskiran u Vlaha. Čitalac saznaje da je i Dživo želeo da učini novelu istom čoveku, pa svi odlaze do fontane, gde je bio smešten starac.

Dživo je glavni akter smicalice i on u trećem činu prilazi starcu, pitajući ga zašto je tu. Starac mu prostodušno odgovara da je tu jer nije našao bolje mesto gde će prenoćiti, a i boji se da mu ne ukradu koze i sir, koje treba da proda na pijaci, kako bi zaradio novac. Dživo mu objašnjava da je on bogati trgovac, te da je imao susret sa vilama, koje su ga podmladile. Dživo se predstavlja imenom Sedmi Muž i prezimenom Dugi Nos. On objašnjava Stancu da i on može biti podmlađen, te ubrzo odlazi ostavljajući starca u uverenju da je sve što mu je ispričao istina.

Nekoliko mladića preobučenih u vile se pojavljuju u sledećem činu i mladići ih zamole da im pomognu u šali sa starcem, a u petom prizoru sam Stanac priziva vile da dođu i podmlade ga.

Šesti prizor je ujedno i rasplet radnje, jer mladići preobučeni u vile nasamare Stanca i odnose mu i koze i sir, a njega samo obrijaju i namažu mu lice mašću. Ova scena se proširuje i na sedmi prizor. Na samom kraju lektire “ Novela od Stanca “ glavni lik shvata da je prevaren i počinje da viče, tražeći da neko uhvati varalice i lopove.