Dekameron, Đovani Bokačo

Autor: Đovani Bokačo
Književni rod: epika
Književna vrsta: zbirka novela

Tema i ideja dela

Osnovna tema dela „ Dekameron “ bi se mogla okarakterisati kao otvorene i iskrene priče grupe mladih ljudi o drugim ljudima i svim nesavršenostima ljudske prirode.

Ideja dela je sadržana u viđenju autora da su svi ljudi grešnici, bez obzira kom društvenom sloju pripadaju.

Mesto i vreme radnje

Radnju lektire „ Dekameron “, Đovani Bokačo je smestio u njegovu rodnu Italiju, u drugoj polovini 14. veka.

Kompozicija dela „ Dekameron “

Kompozicija lektire „ Dekameron “ je posebno zanimljiva, o čemu svedoči i njen simbolični naziv. Naime, naslov „ Dekameron “ je izvedenica iz grčkog jezika, sastavljena je od dve grčke reči i slobodno bi se mogla prevesti kao deset dana. Pa tako, kompozicija je sastavljena od ukupno sto novela, koje priča desetoro mladih ljudi tokom deset dana. Iako radnja traje duže, uzevši u obzir da nisu pričali tokom petka i subote, jer je tada bilo vreme za službu u crkvi. Dakle, sama radnja traje ukupno četrnaest dana.

Analiza lektire „ Dekameron “, Đovani Bokačo

Smatra se da je Đovani Bokačo rad na ovom delu započeo oko 1350. godine. Lektira „ Dekameron “ se smatra prvim velikim pripovedačkim delom u italijanskoj književnosti.

Analiza ovog dela uvek počinje od objašnjenja samog naslova. Zanimljivo je da je Đovani Bokačo za naslov uzeo dve grčke reči, a u značenju deset i dan, te se tako lektira „ Dekameron “ može slobodno prevesti bukvalno kao deset dana.

Lektira „ Dekameron “ je napisana narodnim jezikom, bogata je komičnim motivima, a stavovi koje Đovani Bokačo iznosi u ovim novelama su bili prilično slobodni za ono doba.

Na samom početku, čitalac shvata razlog za nastanak knjige. Naime, poznat je i istorijski podatak da je italijanski grad Firencu, sredinom 14. veka pogodila epidemija kuge, koja je odnela puno ljudskih života. Prema postojećim istorijskim podacima, epidemija je bila toliko velika da je odnela život oko 100 hiljada ljudi. U tim i takvim uslovima Đovani Bokačo piše čuveni „ Dekameron “. Baš mu je ta epidemija poslužila za okosnicu radnje romana, jer na samom početku čitalac saznaje da je sedam mladih devojaka otišlo u crkvu Santa Maria Novela, kako bi prisustvovale službi. Tom prilikom se dogovaraju da spas od epidemije pokušaju da potraže van Firence, a priključuju im se još tri mladića.

Kompozicija lektire „ Dekameron “ je vrlo zanimljiva, jer čitalac shvata da se oni zapravo leče tim pričama, na vrlo specifičan način. Svaki od tih deset dana ima određenu temu, osim prvog i devetog. Tema drugog dana su neprilike sa srećnim krajem, trećeg se priča o inteligentnim i domišljatim ljudima, sledećeg o nesrećnim ljudima, a petog dana se priča o srećnim ljubavima. Šesti dan je bio rezervisan za brze i duhovite odgovore, sedmi za priče o preljubi. Osmog dana su pričali o šalama, ali šalama koje žene priređuju muškarcima i desetog dana su pričali o velikim i plemenitim delima.

Pored toga što analiza često lektiru „ Dekameron “ svrstava u roman, mahom zabavnog karaktera, ne treba zaboraviti da je ovo delo pravo svedočanstvo o životu ljudi u to doba, te ga treba posmatrati i sa te strane.

Kroz svih sto priča se provlači poruka, za koju bi se moglo reći da je univerzalna poruka, a ona bi se mogla svesti na to da treba ceniti život i uživati u svakom njegovom trenutku.

Kako se pretpostavlja, roman „ Dekameron “ je Đovani Bokačo posvetio svojoj muzi, gospi Fijameti.

Za bolje razumevanje kapitalnog dela italijanske srednjevekovne književnosti vrlo je važno znati da postoje tumačenja glavnih likova, na vrlo simboličan način. Naime, mnoge ranije analize smatraju da su glavni likovi, sedam devojaka, zapravo ljubavnice Đovani Bookača. Zanimljiva je analiza kojom se bavio de Sanktis, koji je bio siguran u ovo tumačenje, ali je i tvrdio da je Đovani Bokačo sa razlogom odabrao baš brojeve sedam i tri, kako bi predstavio glavne likove. Sedam devojaka simboliše sedam dana u nedelji, sedam planeta Sunčevog sistema, dok broj tri koliko ima glavnih likova mladića, po mišljenju istog čoveka treba da se posmatra kao simbol Svetog Trojstva, te da je svaki od tri mladića zapravo sam Đovani Bokačo, ali u različitim situacijama. Jedan od njih, Panflo predstavlja Bokača kada je bio neveran, Filostrato ga predstavlja kada je bio ostavljen i Dioneo ga je predstavljao kakav je bio u tadašnjem trenutku.

Glavni likovi romana „ Dekameron “ svakako su sedam devojaka i tri mladića koji pokušavaju da nadjačaju samu smrt. Međutim, u delu su prisutni i mnogi drugi likovi koji su poslužili Bokaču da da sasvim jasnu poruku čitaocima o važnosti života i življenja. U svakoj priči je vrlo očito prisustvo ljubavi sa jedne strane i inteligencije sa druge. Upravo iz pravca ove dve univerzalne sile se donosi svaki zaključak i piščev i čitaočev.

Bokačo je stvarao u doba humanizma i to je vrlo uočljiv i važan element u njegovom delu. Zato je vrlo važno ne zaboraviti ovu vrlo bitnu činjenicu, jer je ona vrlo važna za kvalitetnu analizu dela. Autora često porede sa samim Danteom, a „ Dekameron “ sa “ Božanstvenom komedijom „. Pa čak postoje podaci da je „ Dekameron “, u skladu sa tim poređenjem bio nazvan “ Ljudska komedija „. Ovakav naziv su davali i neki književni kritičari, koji su se bavili analizom ovog dela.

U delu je prisutno dosta šala i zabavnih motiva, što jasno pokazuje koliko čovek ima snage da se bori protiv surovosti života i životnih prilika uopše. A to može jedino šalom i zabavom. Uz to, roman „ Dekameron “ jasno pokazuje da i sam Bokačo misli da je svaki čovek grešan, bez obzira koliko se trudio da čini ispravne stvari.

Gotovo svaka priča je prožeta humorom, ali i vrlo važnom porukom. Đovani Bokačo piše o svemu, pa se tako doatakao i vere, i ljubavi, i poštovanja i svih takozvanih univerzalnih tema.

Kada se bude obrađivala ova lektira i pisao sastav na temu „ Dekameron “, Đovani Bokačo, svakako će biti važno da obratite pažnju na ove univerzalne teme, kako bi i vaš sastav bio što bolje urađen. U tome će vam sigurni pomoći analiza i fabula dela.

Fabula

Stil pripovedanja koji je prisutan u ovom delu je svrstao Bokača u sam vrh svetske književnosti, uzevši u obzir da se stil kojim je napisana lektira „ Dekameron “ smatra vrlo otvorenim i slobodnim, što je vrlo začuđujuće kada se uzme u obzir vreme nastanka dela.

Fabula dela je vrlo intersantna, na prvom mestu zato što joj je interesantna kompozicija, a potom i stil, koji odudara od uobičajenog srednjevekovnog načina pripovedanja.

Đovani Bokačo je vrlo vešto upakovao svaku od novela, stvarajući tako preko potrebnu napetost, koja budi znatiželju kod svakog čitaoca. Fabula lektire „ Dekameron “ bi se mogla okarakterisati kao piščev pokušaj da na neobičan način izrazi svoje viđenje o čoveku, ljubavi, veri i ostalim univerzalnim temama.

Aktuelnost lektire „ Dekameron “ je dokaz da je Đovani Bokačo uspeo da prikaže ljudsku prirodu, sa svim njenim vrlinama i manama u pravom svetlu, čime je obezbedio sebi mesto u samom vrhu svetske književnosti od srednjeg veka do danas.

Često se može čuti da školarci čija je redovna lektira „ Dekameron “, Đovani Bokačo pokušavaju da pronađu prepričano delo. Međutim, nakon što pročitate poglavlje analiza i fabula, verujem da će vam biti sasvim jasno zbog čega je gotovo nemoguće navesti prepričano ovo delo, uzevši u obzir da je sačinjeno od ukupno sto novela. Naravno, uvek je moguće navesti prepričano tek po neku od svih novela, ali za pravilno razumevanje kapitalnog dela ne samo italijanske, već i svetske književnosti neophodno je pročitati ih sve.

Verujem da će vam poglavlja tema, analiza i fabula sigurno pomoći u boljem razumevanju dela, te da ćete sigurno napisati i dobar sastav iz srpskog jezika kada tema bude bila lektira „ Dekameron “, Đovani Bokačo. Uz to se i nadam da će vas sve što je prethodno napisano navesti da pročitate ovaj čuveni roman, iz koga ćete saznati vrlo zanimljive stvari o životu, ljubavi, veri i mnogim drugim univerzalnim temama.