Šta je demencija i na koji način se leči

Demencija je stečeno ili stalno umanjenje dve ili nekoliko intelektualnih funkcija čoveka. Od te bolesti pati oko 5 procenata ljudi koji su stariji od 65 godina. Kod starijih osoba, razne vidove demencije, u populaciji staroj od 85 do 89 godina ima čak 20 do 22 posto ljudi.

Najčešći tipovi demencije

Najčešći tip je Alchajmerova bolest, odnosno demencija Alchajmerovog tipa kao i vaskularna demencija koja je znatno učestalija kod starijih nego kod mladih osoba. Postoji i pseudodemencija koja se javlja kod psihijatrijskih poremećaja, a karakteristike ovog stanja su takve da pacijenti na primer mogu da registruju novi materijal ali uz teškoće kod prisećanja koje se uglavnom poboljša kada se podsete. Terapija je obično u vidu korišćenja antidepresiva.

Simptomi demencije

Ovo oboljenje karakterišu uglavnom smanjena sposobnost učenja novih ili teško prisećanje nekih starih podataka. Tu su i kognitivni poremećaji kao što su afazija, odnosno poremećaji pri govoru), apraksija (smanjena sposobnost vršenja motorickih aktivnosti bez obzira na to što je očuvan motorički sistem) zatim – agnozija (nemogucnost da se prepoznju neki predmeti bez obzira što su senzorne funkcije očuvane – zaboravnost, kao i poremećaji u planiranju ili organizaciji.

Napredovanje simptoma: Osoba najpre počne da zaboravlja uobičajene zadatke koje inače nije trebalo da zapisuje, potom počinje da zaboravlja sta je htela kaž,  gde živi ili radi, ko su ljudi sa kojima sekonstantno sreće pa i  ko je ona sama i na primer, ne može da se seti svog imena. Takve faze zaboravnosti traju odredjeno vreme (svega par sekundi pa do nekoliko dana, meseci pa i godina), a onda se osoba seti… To koliko će trajati faze zaboravnosti i da li će napredovati, zavisi od dosta faktora, ali je činjenica da se dešavaju iz dana u dan i da značajno remete kvalitet života.

Posebnu vrstu simptoma koji su vrlo upečatljivi su bihejvioralni i odnose se na ponašanje i oni psihološke prirode. Javljaju se kod 50 do 60 odsto pacijenata i to su: sumanute ideje, halucinacije, manija i depresija, promene karaktera, ponašanja, agresivnost i hostilnost.

Za  terapiju se koriste antipsihotici druge generacije koji neće za posledicu imati  usporenost i ukočenost. Risperidon tako dovodi do ublažavanja simptoma kao što su agresivnost, paranoja, plačljivost, uznemirenost, strah od samoće, vršenje nužde na neodgovarajucim mestima, skidanje odeće pred drugima… Risperidon čini i da je manje padova i povreda kod pacijenata.

Kako nastaje demencija

Uzroci za pojavu demencije su različiti. To mogu biti neki tumori, povrede glave, infekcije poput sifilisa ili AIDS-a, kardiogene i vaskularne prirode ili pak razlozi mogu urodjeni.

Uzroci bolesti mogu biti i primarno psihijatrijske prirode, zatim u vidu epilepsije, hidrocefalusa, metaboličke promene poput  nedostatka nekih vitamina ili endokrinih poremećaja.

Degenerativna demencija može nastati usled Farove bolesti, Pikove bolesti, Vilsonove bolesti, multiple skleroze zbog korišćenja droga  ili trovanja ugljen monoksidom i teškim metalima. Alkohol se takodje svrstava u uzročnike demencije.

Faze bolesti

Neće svaka demencija obavezno ići tokom pogoršanja. Brzina napredovanja bolesti zavisi od nekih individualnih ali i  porodičnoh karakteristika. Nekada se napredovanje demencije može usporiti ako se isključe neki od faktora rizika kao što je na primer kontrola hipertenzije ili povisenog  holesterola.

S druge stranem neki tipovi demencije koje su uzrokovane endokrinim ili metaboličkim faktorima, mogu se povući terapijom ili uklanjanjem primarnog oboljenja, tumora ili infekcije.

Kada je reč o Alchajmerovoj demenciji, ona se obično javi sa oko 60 godina, mada su registrovani i slučajevi obolelih sa svega 30 godina. Vaskularna demencija, se u odnosu na Alchajmera uglavnom ranije javlja. Ovaj tip demencije može da ima jak početak, gde se novi problem javljaju odjednom i udruženi sa novim vaskulanim dogadjajima. Nekada mogu da imaju spor početak ali permanentno i stalno napredovanje.

Kada govorimo o demencijama koje su uzrokovane infekcijom, one su obično akutne i nagle.Ako je demencija uzrokovana toksinima ili nedostatkom vitamina, može se poboljšati ako se deluje na uzroke, osim kod radijacije.

Terapija i preventiva

Terapija se odnosi na inhibitore enzima acetilholin-esteraze, NMDA antagoniste i , kada je u pitanju lečenje biljem – ekstrakt ginka bilobe. Donepezil je lek koji dovodi do poboljšanja kognitivnog funkcionisanja (memorija, jezik, orjentacija, pažnja…)
Preventiva je jako važna posebno kod vaskularne demencije i podrazumeva dijetetski režim, fizičku aktivnost, kontrolu dijabetesa i hipertenzije. Ne preporučuju se beta-blokatori a prednost se daje ACE inhibitorima i antihipertenzivima. Inhibitori enzima su “suplementarna” terapija.

Zaboravnost i demencija

Ako je reč o zaboravnosti koja ne umanjuje u većoj meri svakodnevno funkcionisanje i ako život ne gubi na kvalitetu, reč je ipak o poremećaju pažnje. Njeni uzroci mogu biti nesanica, hroničan umor, vanredni mentalnih napori… Takva zaboravnost nije simptom bolesti, ali je ipak neprijatno stanje koje troši energiju.

Medjutim, u slučaju da zaboravnost znatno umanjuje svakodnevno funkcionisanje, a život gubi na kvalitetu, moguće je da je u pitanju demencija. U svakom slučaju, demencije su ozbiljne bolesti koja ugožavaju kvalitet života i potrebno ih je lečiti terapijom koju  odredjuje specijalista neurolog.