Diskus hernija – Bol u donjem i vratnom delu kičme

Kad se jednom povredi kičma i njeni pršljenovi, prvobitno zdravo stanje ne može više da se vrati, samo se sprečavaju dalja oštećenja. S toga je od izuzetne važnosti poznavati osnovne pojmove kičmenog stuba, nosioca celog čovečijeg tela. Povreda ili slabljenje kičmenog diskursa naziva se diskus hernija.

Definicija

Stručan termin koji se u medicini koristi kada nastane oštećenje diska koji se nalazi između kičmenih pršljenova jeste diskus hernija.

Kičmeni stub se može povrediti tokom svakodnevih aktivnosti, takozvanim mikrotraumama. Čovek ima 33 do 34 kičmena pršljena, a između pršljenova se nalaze diskovi koji imaju ulogu amortizera da bi kičma mogla da balansira i bude savitljiva. Kada dođe do pomeranja diskusa iz međupršljenskog prostora javlja se uklještenje nervnog korena. Diskusi su hrskavice koje se sastoje od želastinaste mase i malim nezgodnim pokretom mogu biti zgnječeni, a često se kaže i iscurio je disk, jer je disk oblika sličan krofnama. Neki lekari ovu pojavu slikovito objašnjavaju, kao kada pritisnete krofnu pa iscuri džem tako nastaje i diskus hernija.

Iako je naša kičma savitljiva i elastična, jednom ugnječen i povređen disk vremenom postaje još oštećeniji, te se ne može više vratiti u prvobitno anatommsko stanje, tj. položaj.

Sa jedne strane diskus hernija može izavati bol i pritisak na živac, al sa druge strane ima dosta slučajeva kad pacijenti ne osećaju bol i pored toga što imaju oštećenje diska i tek posle dugog perioda se obraćaju svom lekaru. Ipak je za utehu da samo u retkim situacijama se diskus hernija mora operisati.

Simptomi

U većini slučajeva diskus hernija se manifestuje kao bol u donjem (lumbalnom) delu kičme i u vratnom delu.

Dijagnoza se vrši pomoću magnetne rezonance, skenera ili rendgena. Diskus hernija može biti bez smetnji, bezbolna i tupa, al i dosta neprijatna i veoma bolna.

Lumbalni deo kičme, diskusi između četvrtog (L4) i petog (L5), te petog lumbalnog i prvog sakralnog (krsnog) pršljena (S1) se najčešće degenerišu, s obzirom da donji, salbinski deo kičme trpi najveće opterećenje premda nosi svu težinu tela.

Bolovi u slabinskom delu leđa, utrnulost istog, smetnje kod mokrenja, stolice, potencije kod muškaraca, te smanjena pokretljivost stopala vode se kao osnovni simptomi lumbalne diskus hernije.

Kako starimo sadržaj vode se u diskusima smanjuje, tako sa 80 % vode kod novorođenčadi, pri dubokoj starosti se svede na 70 %. Isto se tako smanjenjem težine i elastičnosti diskusa dobija degeneracija diskusa. Ona nastaje zbog opterećenosti tog dela kičme tokom života (stalno sedenje ili teških fizičkih poslova).

Postoje dve vrste degeneracije diskusa u slabinskom delu: lumbalna diskus hernija i lumbalna spondiloza.

Uzrok

Kako se u narodu kaže, uklještenje pršljenova se retko dešava kod zdravog diskusa. Pomenuta degeneracija dikusa je skoro uvek uzrok nastanka diskus hernije.

Izletanje diskusa iz ležišta može biti delimično ili potpuno, što se manifestuje pritiskanjem nervnog korena u tom delu kičmenog stuba, tačnije uklještenjem.

Diskus herniji podležu kako fizički radnici, tako i svi koji rade sa pognutim i iskrivljenim leđima. Dovoljna je samo mala korekcija u položaju kičme pri ovakvim poslovima da bi se smanjio rizik od uklještenja ili trajnog oštećenja dikusa na kičmi.

Lečenje

Diskus hernija se može izlečiti bez operacije. U većini slučajeva, uz savremenu opremu i veliko iskustvo, operacija nije nužna.

Kod diskus hernije imamo dve vrste lečenja: konzervativno i operativno koje sledi ukoliko je konzervativna terapija bila neuspešna.

Operaciju je najbolje izvršiti u prva tri meseca pošto su se pojavili simptomi, tako će i rezultati zahvata biti efikasniji i uspešniji.

Fizikalna terapija

U deo konzervativne spada i fizikalna terapija.

Kod neprestane i akutne diskus hernije poželjno je mirovanje oko pet dana, prema savetu lekara dodatna terapija se vrši sa određenim lekovima i njihovom redovnom primenom.

Kako ne biste izazvali kontraindikacije, fizikalnu terapiju isključivo treba primenjivati u dogovoru sa svojim lekarom.

Postoje i malo ređi slučajevi kada se prepisuju radikularne blokade na pritisnuti deo nervnog korena ili epiduralna injekcija direktno u kičmeni kanal sa dozom odgovarajućeg leka.

Pored ovih metoda tu je i masaža, terapija zagrevanjem, alternativne metode lečenja koje su zastupljenije više u svetu nego kod nas. Takođe i za njihovu primenu potreban je stručan i školovan terapeut jer u suprotnom i one mogu izazvati komplikacije i kontraindikacije.

Bolovi za vreme sedenja i spavanja

Bol se najčešće širi duž nogu. Kod lumbalne diskus hernije bol polazi od leđa i završava u stopalima, što dalje dovodi do trnjenja u nogama. Već smo pomenuli da se mogu javiti i bolovi pri mokrenju, pražnjenu debelog creva i td. ali oni spadaju u one ređe simptome lumbalne diskus hernije.

Danas kada mnogi ljudi ili na poslu ili van njega pretežno drže svoje telo u sedećem položaju često se dijagnozira oštećenje i uklještenje međupršljenog živca. Na udaru od diskus hernije su službenici, kompijuteraši, vozači jer su statični dok obavljaju svoj posao a pošto kičma trpi najveći pritisak i teret tela u većoj su opasnosti da ih kičma „izda“ jer joj struktura brže slabi nego kod osoba koje stalno šetaju. Na primer, šumari imaju najmanje izglede za ovu vrstu oboljenja kičme.

Kao prevencija lekari savetuju da se spavanje na stomaku skoro uvek izbegava. Jer kod sprečavanja nastanka diskus hernije najbitniji je pravilan položaj tela, kako često kažemo pravilno držanje i tokom dnevnih aktivnosti ali i tokom spavanja.

Trudnoća

Tokom trudnoće se svakako javlja bol u leđima, posebno u pomenutom lumbalnom delu. Kako se termin za porođaj približava, kako je beba sve veća i pritisak na karlicu i kičmu samim tim je veći.

Međutim, sve detalje oko diskus hernije slobodno treba ispitati svog lekara. Ovo posebno važi za trudnice. Ne biste smeli samovoljno primenjivati vežbe a kamoli piti lekove protiv bolova. Tako da je najbolje prvo da se posavetujete sa svojim lekarom koji vodi trudnoću.

Oporavak i posledice nakon operacije

Kao i za svaku povredu i lečenje od iste potrebne su određene terapijske metode koje traju u zavisnosti od starosti pacijenta tako i od težine oštećenja nerava.

Ta neurološka oštećenja koja smo već pomenuli (slabost u mišićima, utrnulost i td.) mogu zahtevati terapiju i do 6 meseci. Kod starijih ljudi usled većeg uklještenja oporavak može trajati i duže.

U svakom slučaju najkorisnije je da se držite uputstva svog neurohirurga.

Što se tiče hirurškog lečenja diskus hernije, takozvane mikrohirurške discektomije i uklanjanja pomerenog diskusa, ona se vrši pomoću operacionog mikroskopa. Takođe, radi što boljeg informisanja o ovoj operaciji, treba znati da se radi pri opštoj anesteziji i traje do jednog sata.

Nakon operacije pacijent ostaje u bolnici oko tri dana, a imajući u vidu da ovaj poduhvat spada u rutinske operacije, nema teških posledica nakon ovog hirurškog lečenja, te su i komplikacije nakon operacije veoma retke.

Prema analizama i komparaciji rezultata posle ove vrste operacije diskus hernija se teško može ponovo pojaviti na istom delu kičme.

Takođe, opasnosti od neke vrste paralize ili nemogućnosti rada nakon operacije su apsolutno neopravdane. Operacijom se samo odstranjuje već degenerisani diskus koji je izgubio svoju funkciju.

Da biste na vreme sprečili pojavu diskus hernije ili bilo kakvog oboljenja u predelu kičme, te kako bi ojačali istu, morate prvo ojačati mišiće i trbušne i leđne sa specifično propisanim vežbama od strane lekara specijaliste. Tačno je da kičma drži naše telo ali njen pravilan položaj upravo zavisi od jakih mišića koji čim oslabe kičmeni pršljenovi prvi “zovu u pomoć”.