Parkinsonova bolest

Poznato je da protiv gena i naslednih faktora čovek ne može pobeći ali i da redovna fizička aktivnost i pravilna ishrana mogu u mnogome sprečiti sklonost ka raznim oboljenjima i zaštiti naš organizam, posebno u starosti. Upravo proučavanje Parkinsonova bolest govori o uzrocima i metodama lečenja osoba koje imaju problem sa brzim reagovanjem i kontrolom svojih pokreta.

Parkinsonova bolest

Još je davne 1917. godine, doktor iz Londona, Džejms Parkins, prvi opisao simptome bolesti koja se manifestuje u oslabljenoj, poremećenoj pokretljivosti tela, a kao posledica oboljenja pre svega nervnog sistema.

Parkinsonova bolest, ukoliko se na vreme ne otkrije, te ne spreči dalje širenje, razvija se i stvara sve veći gubitak funkcija određenih nervnih ćelija, tačnije smanjeno lučenja dopamina (neurotransmiter u mozgu koji luči sam organizam) koji ima ulogu u kontroli voljnih pokreta, a dalje i mentalni i psihički poremećaj.

Prema opštim analizama i istraživanjima broja obolelih, smatra se da od Parkinsonove bolesti boluje oko dva miliona evropljana, a samo u Srbiji oko 25.000 ljudi.

S ozirom na ozbiljnost ovog problema i njegovo širenje, kako bi se skrenula pažnja medija i javnosti na svakodnevne poteškoće obolelih, al i njihovih najbližih i predočavanje i upoznavanje šireg okruženja sa istim, 11. aprila se obeležava i Svetski dan Parkinsonove bolesti.

Simptomi

Utvrđivanje dijagnoze za Parkinsonovu bolest nije lako, posebno u ranoj fazi bolesti i kod mlađih ljudi. U kasnijim fazama, osobe koje imaju ovaj problem lakše se prepoznaju.

Za tačnu dijagnozu potrebno je da lekar uputi pacijenta na detaljnu neurološku analizu, a ukoliko se pokaže kao potreban radi se i test levodopom.

Prema kliničkoj proceni, kako bi se dijagnostikovalo ovo oboljenje potrebna su bar dva od tri simptoma bolesti.

Dalje za određivanje faze i stupnja razvoja bolesti koriste se lestvice, tj. skale za Parkinsonovu bolest (tzv. UPDRS je skala koja se sastoji od troslojnih pitanja u vezi mentalnog zdravlja, sposobnosti obavljanja svakodnevnih i motoričkih aktivnosti, zatim pitanja vezana za raspoloženje i ponašanje pacijenta) ali i neka dodatna dijagnostička ispitivanja, kao što su kompijuterska tomografija mozga (CT) ili magnetna rezonanca (MR) koja više selektuju poremećaj kao neurološki ili vaskularni.

Najčešći i simptomi kod Parkinsonove bolesti su: postepeno usporavanje pokreta (bradikinezija), drhtanje (tzv. tremor), kao i ukočenost iliti rigon mišića udova (ruku, nogu) i vrata. Javljaju se mestimično i nejednakim intezitetom.

Radi lakšeg prepoznavanja ove bolesti opisaćemo svaki simptom pojedinačno.

Simptom usporavanja pokreta (bradikinezija), manifestuje se u sporom započinjanu pokreta i sve manjim lukovima njegovih amplituda. Jednom rečju smanjuje se reakcija. Sve je to posledica sporog prenosa nužnih, osnovnih informacija koje mozak treba da usmeri prema udovima, nosiocima pokreta i drugim delovima tela. Uopšte to znatno otežava samo funkcionisanje obolelog u osnovnim svakodnevnim radnjama. Na primer, gestikulacija tokom pričanja, treptanje, pa i okretanje i ostali pokreti su u znatnoj meri usporeni.

Kao posledica mišićnih kontrakcija koje se ponavljaju u nizu, javlja se i drhtanje (tremor) ali ne kod svih pacijenata. Neki ga skoro nemaju uopšte, dok ima i onih koji ga imaju u malom vidu (25 % od ukupno obolelih od Parkinsonove bolesti). Takođe ne treba uvek tremor vezivati sa Parkinsonovim oboljenjem, jer uzrok drhtanja može biti različit.

Najčešće se javlja pri nekom uzbuđenju i to podrhtavanjem prvo jedne pa druge ruke, pa prelazi na noge, potom podrhtavanje jezika i glave. Tremor se stišava pri odmoru, tokom spavanja.

Rigon ili ukočenost mišića, kao treći najčešći sindrom javlja se najpre u predelu vrata, ramena, šakama i u stopalima. Nekada se javlja i bol u pomenutim delovima tela, a koji se pojačava prilikom kretanja bolesnika.

Uzroci

Kao uzroci od Parkinsonove bolesti mogu se navesti: starenje, genetske predispozicije, autoimuni mehanizmi i spoljašnji uticaji kao što su infekcije, određeni lekovi, ali i razni otrovi.

Znaci

Iako znaci oboljenja nisu kod svih bolesnika identični i ne mogu se generalizovati za sve obolele, opet se mogu navesti često vidljive promene. To su (pored gore navedenih simptoma): demencija (zaboravnost), depresija, poremećaj sna, mokrenja i stolice, smetnje pri govoru (nejasnoća) i pisanju.

Treba naglasiti da je svaki bolesnik “priča” za sebe. Tako ima slučajeva kod kojih bolesnik bez ikakvih smetnji, dugo po napredovanju bolesti, obavlja svakodnevne poslove i radnje.

Takođe, kao posledica ove bolesti može se javiti u težim slučajevima i teška psihička depresija, ali Parkinsonova bolest ne predstavlja direktnu opasnost po život jer nije usko vezana za srce i ostale vitalne organe.

Postoje kod pojedinih bolesnika starije dobi vidljivi znaci i dehidratacije, prepoznatljivi kao sušenje usana, kože, zadržavanje mokraće ali i neumereno znojenje.

Lečenje

Kako mnoga istraživanja povezuju nastanak Parkinsonove bolesti sa gubitkom dopamina, njegovom nadoknadom nije se uspelo u postizanju željenih rezultata, s obzirom da dopamin ne može da prodre kroz krvno-moždanu barijeru. Zato se prepisuju lekovi, kojih ima nekoliko vrsta.

Radi što bolje informisanosti o lečenju ove bolesti navodimo i koji se lekovi primenjuju za lečenje, ali kao i do sad uvek napominjemo da nije preporučljivo ni jedan lek uzimati na sopstvenu odgovornost već samo i isključivo prema uputstvima lekara koji prati bolest.

Prema pojedinim nalazama za lečenje Parkinsonove bolesti, posebno pojave drhtanja, sve manje se koriste Akineton, Cogentin, Artane, Kemadrin, Pagitane, Benadryl, Parsidol, jer mogu izazvati niz nus pojava, od halucinacija, preko dekoncentracije do zastoja mokraće.

U ranim fazama bolesti lekari često prepisuju Amantadin, takođe kod pacijenata sa izraženim tremorom.

Kod Parkinsonove bolesti na žalost lekovi ne mogu zaustaviti dalje širenje bolesti, koje može biti sporije ili brže u zavisnosti od terapija koje se primenjuju i istrajnosti pacijenta u primeni istih. Kao i za sva oboljenja od presudne važnosti je da se bolest otkrije na vreme, u ranoj fazi. Uzimanje prepisanih lekova, ali i način ishrane kao i konstantna fizička aktivnost se ne smeju zanemariti kao sastavni delovi metode lečenja.

Prema rečima stručnjaka, kada se ustanovi tačna dijanoza u početnoj fazi, sve više se koristi i postaje efikasna takozvana simptomatska terapija koja razvija motoričku funkciju pacijenta i to u dugotrajnijem smislu.

Pojedini neurolozi takođe tvrde da ni jedan lek ne može trajno sprečiti dalje širenje bolesti ili je zaustaviti, jedino da se može uz prave terapije i lekove sprečiti njeno uobičajeno napredovanje, te se može uspešno kontrolisati.

Lekovi poput L-dopa ili Levodopa (aminokiselina) su možda i najvažniji za efikasno lečenje Parkinsonove bolesti. Smanjeno lučenje dopamina (osnovni uzročnik ove bolesti), koji se, kako smo već naveli, direktnim uzimanjem ne može probiti kroz krvno-moždanu barijeru, zamenjuje se uzimanjem levodopa oblika, sastojka iz kojeg dopamin nastaje.

Pominju se još neke metode lečenja, poput: neuroprotektivne terapije koja sprečava moždanim ćelijama da se dalje degenerišu, pri čemu je važno unošenje antioksidanasa, vitamina E i C, ali i beta-karotena, gangliozida GM1 i koenzima Q10.

Preventiva

Ukoliko primetite neke od gore pomenutih simptoma ne bi trebali da paničite, jer samo ukoliko Vaš lekar ustanovi dijagnozu Parkinsonove bolesti treba dalje preduzimati mere u cilju smanjivanje daljeg napredovanja bolesti.

U svakom slučaju posle pedesete godine svaka promena na telu zahteva obraćanje stručnim licima koji mogu biti od pomoći ako im se obratite na vreme. Nije nužno podleći dubinskim analizama za dijgnozu ove bolesti. Većina lekara može opštim fizikalnim pregledom ustanoviti dijagnozu za Parkinsonovu bolest.

Ishrana

Premda se ova bolest manifestuje kao smanjena pokretljivost, onda je logično što se kod pacijenata javlja opstipacija iliti zatvor, zato je vrlo bitna pravilna i zdrava ishrana koja će stimulisati aktivan rad creva.

S druge strane kod nekih pacijenata se javlja i gubitak apetita što dovodi do naglog mršavljenja.

Zbog svih gore navedenih razloga osobe obolele od Parkinsonove bolesti trebale bi da unose što više tečnosti, svežeg voća i povrća, kao i intergralnih žitarica.

Obavezna dnevna doza tečnosti bi trebala biti do 2 litra i to da se uzima u malim količinama tokom celog dana. Najbolje je držati vodu na nekom vidnom mestu kako bi osobu stalno podsećala na svoju “dnevnu obavezu”.

Prehrambena vlakna se takođe preporučuju u što većim količinama kako bi probavu i crevnu floru održala vitalnom. Zasićene masti i šećeri su neprijatelji ovim osobama i treba ih izbegavati, a proteinsku hranu i nezasićene masti koristiti u umerenim količinama.

Što se vitamina tiče, najviše su potrebni vitamini C i E koje (u dosluhu sa svojim lekarom) kao i minerale poput kalcija, magnezijuma i cinka. Neke kombinacije se takođe mogu pokazati delotvornim poput uzimanja vitamina B6 zajedno sa magnezijumom, ali samo ukoliko ste se prethodno posavetovali sa Vašim lekarom.

Dužina života

Iako analize pokazuju da se svake godine na 1000 stanovnika javi jedan oboleo od Parkinsonove bolesti. Svakako posle 50 godine života čovekov organizam gubi onu elastičnost i vitalnost organa i ćelija koje je imao godinama unazad, pa zato ove kategorije stanovništva spadaju u najrizičniju. Što bi značilo da ih je većina starije životne dobi ili pri kraju srednje dobi. Međutim, kod ovog zdravstvenog problema ima razlike i kada je reč o polu, te više obolevaju muškarci od žena.

Poslednja faza

Postoje 5 kliničkih faza Parkinsonove bolesti.

Ako krenemo od stanja kada nema znakova od pomenute bolesti, onda je I faza kada bolest zahvata jednu stranu tela, tzv. jednostrana zahvaćenost. Potom II faza je kada su obuhvaćene obe strane tela bez smetnji sa ravnotežom. III faza je obostrana zahvaćenost tela sa nestabilnim momentima, iako bolesnik i dalje može pokazivati fizičku samostalnost.

Poslednje dve faze kod parkisonaca su stanje teškog kretanja, mada i dalje osoba može stajati i hodati bez pomoći. I kao poslednja V faza smatra se najgori oblik ovog oboljenja a to je vezanost za kolica ili krevet.

Lekovito bilje

Prema jednom istraživanju koje je sprovedeno na više od 60 000 Kineza, dnevna doza od samo jedne šoljice crnog čaja ima verovatnoću od 71% da može umanjiti uzrok i rizik ovog oboljenja.

Takođe, na mesečnom nivou, prema istom istraživanju, ko je popio najmanje 23 šoljice crnog čaja, smanjio je za 71% verovatnoću od nastanka neuroloških oboljenja od kojih nastaje Parkinsonova bolest.

Nasleđivanje

Prema dosadašnjim procenama naučnika postoje određene genetske predispozicije za pojavu Parkinsonove bolesti.

Međutim, postoje i druge analize i istraživanja koja kažu da manje od 5% slučajeva ova bolest jeste nasledna, dok većina ( 95 %) obolelih od Parkinsonove bolesti nije nasledna.