Kako smanjiti stres na poslu

Danas kada je sve više ljudi na birou za zapošlavanje sa diplomama visoko školskih ustanova poslodavci kao da sve više stežu kaiš i postavljaju nekada i ne moguće uslove i zahteve, s obzirom da znaju da „ako jedni neće da rade ima ko hoće i pod tim i takvim uslovima“. Sa druge strane, zaposleni znajući to pretvaraju se u mahova zrna trudeći se da što više rade pa i prekovremeno ne bi li zadržali i taj posao koji im nije ravan. Danas, u 21. veku, nema osobe koja na poslu uživa i ne doživljava bar predstresno stanje. Uslovi na tržištu ponude i tražnje nikako ne idu u korist radnicima, zapadni sistem „noćenja“ na poslu sa balkanskim sindromom ne nadoknade za prekovremeni rad je, na žalost, prešao u pravilo poslovnog ambijenta. Opet bilo kako bilo stres narušava zdavlje pa za prevazilaženja konflikata kako unutrašnjih tako i sa radnim okruženjem uvek postoje rešenja koja Vam otkrivamo u redovima koji slede.

Stres na poslu

Uopšteno govoreći stres se javlja najčešće u situacijama koje ne možemo da kontrolišemo. Kada se pokrenu hormoni koji su zaduženi za stres smanjuje nam se koncentracija, samokontrola i lepo, uljudno ponašanje. U tavim situacijama, prema savetu stručnjak treba sagledati i uporediti kako se ponašate kada možete da kontrolišete situaciju a kako kada ne možete.

Premda na poslu provodimo veći deo dana, kad se izračuna na duži period možemo slobodno reći da pola životnog veka provodimo radeći. Radni uslovi su umnogome presudni kako po psihofizičko zdravlje zaposlenih tako sa druge strane i kako doživljavamo poslodavca. Adaptcijom na razne radne usove ukoliko nam ne odgovarju nesvesno štetimo naš nervni sistem. Zato kako bi smanjili nelagodnost i neprijatan radni ambijent i pri tom poboljšali svoju efikasnost na poslu moramo promeniti radne uslove, sami ili uz pomoć kolega, pa i samog poslodavca. Ako ne možemo da utičemo na povećanje plate možemo bar na udobnost i zdrave radne uslove u kojima ostavljamo svaki naš dan.

Simptomi

Kao poznata biopsihološka pojava stres se češće javlja u slabo razvijenim privrednim društvima i ekonomski slabim organizacijama, preduzećima. Kao posledica pritiska radnih zahteva na poslu i načina na koji se radnici odnose prema tim zahtevima, stres se manifestuje kako u radnom okruženju tako i u zadovoljstvu i zdravlju radnika.

Kada se sagleda nacionalni dohodak u razvijenim zemljama, gubitak po društvo je veliki. Naime, nacionalni dohodak se smanjuje za 10 % na nacionalnom nivou zbog gubitka koje doprinosi stres na poslu, bolovanje, premeštanje kadrova, medicinske usluge i td.

Posledice

Posledice od stresa na poslu su uvek štetne, kako po radnu sredinu, tako i po krajnje poslovne ciljeve firme, ali i po čovekovo zdravlje.

Ako se zdravlje radnika uzme kao najbitnija stavka po nesmetanu produktivnost posla, onda se stres koji može biti uzrok nastanka i teških bolesti, (čak i nesposobnost u odlučivanju i svakodnevnom obavljanju radnih zadataka), mora suzbiti u korenu. S obzirom da stres utiče na kompletno radno okruženje i na ostale kolege, on može prouzrokovati i ne dolaženje radnika na posao.

Ove anomalije na poslu su inače česte u svim većim organizacionim promenama svake firme, zato valja raditi na timu stručnjaka koji raspolaže mehanizmima za sprečavanje stresa, kroz razne radionice i seminare – kako upravljati stresnim situacijama na poslu.

Navodimo nekoliko posledičnih reakcija i efekata radnika koji deluju pod stresom:

1. Nesanica, razdražljivost, neodlučnost, umor i greške pri radu – najviši nivo opterećenosti radnika;
2. Povećana motivacija, višak energije- srednji optimalni nivo;
3. Neprirodno smanjena motivacija, apatičnost, nezainteresovanost – najniži novo opterećenosti radnika.

U trudnoći

Ne kaže se bez razloga da su trudnice u drugom stranu, pa stoga i njohova briga nekad ide od najmanjih sitnica do nekih krupnih problema. Hormonsko divljanje utiče mnogo i na nervni sistem trudnica. Ipak ukoliko ima ozbiljnog pritiska na radnom mestu ili u najgorem slučaju pretnja otkazom posle trudničkog bolovanja, to se svakako može manifestovati i na zdravlje bebe.

Tačnije, kako istraživanja pokazuju stres kod trudnice može prouzrokovati prevremeni porođaj, zatim manju kilažu novorođenča, ali i kasnije dugotrajnije posledice na dete kao što su astma ili sklonost nekim vrstama alergije.

Do sad nije dokazano da stres može biti glavni uzročnik pobačaja, međutim može biti svakako jedan od uticajnijih okolnosti istog.

Glavno pravilo u trudnoći je da brinete o sebi, jer tako u stvari brinete o svom detetu.

Par uspešnih metoda izbegavanja stresa na poslu u trudnoći jesu da: što više šetate koristeći umesto jedne više manjih pauza; izbegavate pretrpanost informacijama raznih sadržaja kako vezanih za trudnoću tako i onih u vezi posla; da se uključite u grupne sastanke sa ostalim trudnicama; spavate dovoljno i poželjno je da ranije, pre ponoći, odlazite na spavanje; pravilna i zdrava ishrana je vrlo bitna za dobar rad kako nervnog sistema tako i celokupnog organizma; fizička aktivnost (ako vam dozvoljava lekar), tj. gimnastika za trudnice utiče svakako antistresno; i za kraj ono što se podrazumeva je da koristite i godišnji odmor ukoliko smatrate da vam je potreban.

Mobing

Današnje organizacije su sklone čestim promenama koje zahtevaju od zaposlenih da se konstantno adaptiraju na nove promene i radne uslove, što svakako za posledicu ima stres na poslu.

Takođe, visoki nepresušni zahtevi koji se stalno menjaju, zadaci koji se postavljaju bez obzira na povratne rezultate i okolnosti, utiču da se radnici kao žrtve mobinga konstantno izlažu stresu.

Kako pobediti

Da biste zadržati radno mesto, a pri tom da ostanete u zdravom psiho-fizičkom stanju, treba primeniti nekoliko “oružanih“ taktika.

Kao prvo izborite se za jedan (obavezan) slobodan dan u sedmici, kad ćete da uživate i da ne razmišljate o svom poslu. Kako pojedini uspešni ljudi savetuju: “nikada nemojte da mislite da ćete nešto propustiti ili da kolege ne mogu bez Vas kad niste na poslu”. Verujte da mogu i bez Vas i da ništa nećete propustiti, samo ćete se maksimalno posvetiti sebi i sledeći dan kao novi započeti još jednu radnu sedmicu.

Zatim, poradite na ambijentu u kojem radite ili provodite najveći deo radnog vremena. Uredite prostor da Vam bude prijatno kad ulazite ali i kad izlazite iz njega. Biljke u kancelariji su jedan od najboljih antidepresiva, bolji i od otvorenog prozora (ali ne zaboravite i da što češće vetrite prostoriju kako bi Vaš mozak imao dovoljno kiseonika, bez kojeg nećete biti ni raspoloženi ni postizati dobre rezultate).

Šetnju ne smete da zanemarite. Bolje je na pauzi prošetati na svežem vazduhu nego popiti kafu opet u sedećem položaju. Takođe umesto fitnesa, brzo hodanje od 20 minuta svakako može da pobedi stresno stanje, a koje ako se ne “leči” kontinuirano donosi samo još gore nervno rastrorojstvo.

U Americi, prema rečima profesorke iz Beograda koja je otputovala zbog seminara na 7 dana, na radnim pauzama ljudi idu u teretanu, prezuvaju se u sportsku opremu i celu pauzu koriste za rekreaciju. Tako je ona sa svojim američkim kolegama pravila otiske u snegu od tela, ispred zgrade u kojoj se održavao seminar.

Kad smo kod kafe, ni sa njom ne preterujte. Preko 3 kafe dnevno, kažu stručnjaci, stvara adrenalin koji ima kontra dejstvo, prouzrokujući samo nervozu koju možda i ne povezujemo sa previše unetog kofeina u organizam.

Takođe, postoje i treninzi za savladavanje konflikata na radnom mestu. Raspitajte se kakav im je program ili redovno čitajte o toj tematici. Delotvoran pozitivan efekat imaće i činjenica kad budete saznali koliko se još osoba poput Vas bori sa istim problemima na poslu: navalentnim saradnicima, beskompromisnim šefovima i direktorima, nekvalifikovanim kolegama, prekovremenim obavezama, neadekvatnim uslovima za rad i mnogo drugih.

Kako izbeći

Ako na izbegavanje stresa gledamo kao brigu o svom zdravlju, onda i u ovom segmentu postoje hitne intervencije i to kako u trenutnim potencijalno vrlo eksplozivnim situacija sprečiti da ne dobijete slom živaca.

Najvažnije je da čim osetite da će Vas neka situacija izvesti iz takta i da nećete još dugo izdržati pribrani, počnete polako da brojite do 10, potom 3 do 5 puta duboko udahnite.

Sledeća mogućnost u izbegavanju stresa je da, ako se radi o nekom frustrirajućem zadatku ili obavezi koju treba da predočite drugima, zatražite malo vremena dok ne razmislite o problemu i tako savladate i stres i dobijete na vremenu za argument.

Već smo pominjali koliko šetnja pomaže i posred stresne situacije, ali i kao preventiva od iste.

Mnogi se osećaju bolje kada kažu “izvinite” za napravljenu grešku. U svakom slučaju ste smanjili tenziju.

Kako prevazići

Tim koji može doprineti prevazilaženju negativnih posledica od stresnih situacija na poslu jeste menadžment firme. Određene strategije da bi se prevazišao stres jesu:

• Prevazilaženje starih, tradicionalnih sistema upravljanja i stvaranje fleksibilne atmospfere u cilju što efikasnijeg obavljanja posla a ne opterećenosti radnika istim;
• Raspored poslova, kao i mogućnost vidiljivosti pozicije tj. radnog mesta prema učinku na poslu, daje dodatnu motivaciju pa čak i želju za napredovanjem;
• Stvaranje timskih poslova može probuditi kod radnika kreativne afinitete i slobodu u dolasku do određenih rešenja postavljenih radnih zadataka.

Kako ublažiti

Promenljiva radna klima, kako smo već pomenuli, uzrok je panike i stresa kod većine radnika. Kako bi se ublažio strah od predstojećih promena svi zaposleni bi trebalo da odgovore na sledeća pitanja ili bar neka od njih:

• Hoću li biti dovoljno efikasan i novom radnom sistemu?
• Da li će promene uticati na moje radon mesto?
• Kolko ću biti odgovoran za nove poslove i hoću li morati da radim duže?
• Da li svojim radnim mestom ugrožavam svoje najbliže prijatelje i svoju porodicu?

Kad je reč o tome kako smanjiti ili ublažiti stres, kao prvi korak jeste pozitivan menadžment koji će sprovesti promene na “najbezbolniji” način po radnike.

Postoji i mogućnost probnih promena koje doprinose testiranju kako ponašanje radnika tako i celokupne firme da bi se donela odluka o svsishodnosti primenjivanja promena ili ne. Posle tog probnog perioda u većini slučajeva se manje stresno proživljava predstojeća promena u firmi i smanjuje se otpor na nju.

Pored pozitivnog uticaja upravljačkog tima na radne uslove i same radnike, opuštena i prijatna radna atmosfera se stvara stavljanjem cveća i drugih biljaka u kancelariju

Na smanjivanje stresa utiče i promena ne samo u organizaciji već i u samim svakodnevnim navikama radnika koje često oni nisu ni svesni. Na primer, postavljanje lampe ili drugog dodatnog osvetljenja može učiniti prostoriju ugodnijom, kao i okretanje stola prema dnevnoj svetlosti. Takođe, ubacivanje nekih veselih boja u radni ambijent učiniće da se osećate rasterećenim i vedrijeg duha, čemu će najviše biti zahvalan vaš nervni sistem bez stresa.