5 faktora rizika koji mogu da dovedu do depresije

Depresiju ne izazivaju samo traumatični događaji. Evo nekih svakodnevnih navika za koje možda ne znate da utiču na pojavu depresije.

Da li znate koji faktori rizika mogu da dovedu do depresije?

Depresija je svrstana u poremećaje raspoloženja. Osobe koje su depresivne imaju duboko osećanje tuge, a pored toga i razdražljivost, gubitak interesovanja za život i promene ponašanja.

Poreklo ovakvog stanja može da bude biološko ili zasnovano na okolnostima. Stručnjaci kažu da depresiju često izaziva promena hemije mozga –  bilo zbog hormonskog disbalansa, faktora životne sredine ili dejstva određenih događaja ili situacija.

Međutim, depresija može da se javi i usled nekih loših navika.

Faktori rizika koji dovode do depresije

Važno je da imate na umu da depresija nisu svi periodi ekstremne tuge. Osoba može da prolazi kroz tužne i traumatične događaje bez simptoma koji su dovoljno teški da bi mogli da se dijagnostikuju kao depresija.

Medicinski stručnjaci identifikuju ovaj poremećaj kao ozbiljno zdravstveno stanje, jer ako se ne leči na pravi način može da ima fatalne posledice.

Kvalitet života osoba sa depresijom je drastično smanjen i one mogu da dođu do tačke kada više nisu u stanju da obavljaju svakodnevne aktivnosti. Ponekad depresija može čak i da dovede do pojave drugih zdravstvenih problema.

Depresija je veoma složen poremećaj. Zbog toga ne postoji samo jedan uzrok koji može da objasni nastanak bolesti. U stvari, istraživači su prepoznali na desetine faktora koji mogu da dovedu do depresije.

Najviše zabrinjava to što smo skloni da previđamo mnoge takve stvari, budući da su one deo našeg načina života.

U ovom članku možete da saznate koji su to faktori koji dovode do depresije.

1. Loša ishrana može da dovede do depresije

Konzumiranje brze (džank) hrane povezuje se sa bezbrojnim zdravstvenim problemima, uključujući i veću podložnost stresu i depresiji.

Loša ishrana je i te kako povezana sa mentalnim problemima, uključujući i depresiju. Premda je teško ignorisati potrebu da dobro jedemo, loša ishrana može da izazove promene u nervnom sistemu i hemiji mozga.

Na primer, često konzumiranje masne i brze hrane povezuje se sa većim rizikom od pojave depresije i stresa. Premda džank hrana može da vam pruži privremeno zadovoljstvo, ona može i da dovede do depresije zbog promena hormonske aktivnosti.

Stoga pokušajte da se hranite zdravo i da vaša ishrana bude bogata izvorima omega 3 masnih kiselina, proteina, antioksidanata, vitamina i minerala.

2. Nedovoljno sna može da izazove depresiju

Ako želite da vaš život bude dobrog kvaliteta, idealno bi bilo da bez prekida spavate između 7 i 8 časova dnevno.

Tokom tog perioda u organizmu se odigrava niz procesa, koji se ne događaju u drugo doba dana. Stoga, ako ako imate prekide u snu ili problem da utonete u san, možete da osetite nekoliko negativnih efekata.

Važno je da zapamtite da su nesanica i drugi poremećaji sna blisko povezani sa depresijom. U stvari, neka ispitivanja ukazuju da osobe koje ne spavaju dobro imaju i do 10 puta veći stepen rizika da upadnu u depresiju, za razliku od osoba koje normalno spavaju.

3. Preterano korišćenje društvenih mreža može da bude uzrok depresije

Skorašnje studije pokazuju korelaciju između prekomernog korišćenja društvenih mreža i depresivnog ponašanja.

Poslednjih godina sprovedeno je nekoliko studija koje su se bavile korišćenjem društvenih mreža i poremećajima mentalnog zdravlja.

Studija objavljena u Žurnalu socijalne i kliničke psihologije (Journal of  Social and Clinical Psychology), došla je do zaključka da korišćenje društvenih mreža može da ima ulogu u negativnim emocijama, kao što su depresija i osećaj usamljenosti. Faktori kao što su poređenje sa drugima ili nasilničko ponašanje, mogu da objasne takvo negativno dejstvo.

Premda umereno korišćenje društvenih mreža obično nema veliki uticaj, dugi periodi boravka na ovim platformama mogu da budu negativni. Zbog toga je opšta preporuka da postavite sebi granice ili ograničite korišćenje.

4. Prekomerno konzumiranje alkohola može da izazove depresiju

Zloupotreba alkoholnih pića može da dovede do izmena u moždanoj aktivnosti, izazivajući ili pogoršavajući napade depresije.

Alkoholičari obično ne mogu da ispune svoje radne i porodične obaveze, što doprinosi negativnim efektima. Najviše zabrinjava to što osobama koje pate i od alkoholizma i od depresije, odvikavanje od zavisnosti postaje još teže.

Zbog toga oni koji pate od depresije i zloupotrebljavaju alkohol zahtevaju neprestanu profesionalnu i porodičnu podršku. Takođe, oboleli bi trebalo da pohađa različite vrste terapija.

5. Toksično radno okruženje može da dovede do depresije

Vaše radno okruženje ima veliku moć nad vašim ponašanjem i stoga može negativno da utiče na vaše mentalno zdravlje.

Brojni pacijenti koji pate od stresa, anksioznosti i depresije, takođe moraju da se bore i sa tenzičnim ili toksičnim radnim okruženjem.

Šta to znači?

Ovde spada sve  – od uznemiravanja, prezaposlenosti, malih plata i nezdravih odnosa sa saradnicima ili šefovima. Svi ovi faktori mogu da dovedu do depresije, budući da oni doprinose psihološkom poremećaju. Prekomeran stres povećava proizvodnju kortizola i drugih hormona.

Pomoću nekih jednostavnih strategija možete ovo da izbegnete.

Na primer, pauze iskoristite za odmor, izbegavajte da previše radite i ulepšajte svoje radno mesto relaksirajućim muzikom i aromaterapijom.

Vodite računa o svom zdravlju

Da li se bilo koji od ovih pet faktora rizika koji dovode do depresije odnosi i na vas?

Ako je odgovor da, počnite da preduzimate neke korake i pokušajte da promenite  način života, tako da možete da sprečite negativne posledice.

Ne zaboravite da je depresija ozbiljna bolest, ali nije uvek preventabilna. U bilo kom slučaju, pokušajte da ove faktore rizika imate na umu da biste mogli da smanjite sopstveni rizik.