Da li snovi imaju neko značenje

Neki eksperti smatraju da snovi imaju specifična značenja, dok drugi misle da su to obična nagađanja.

Svi sanjamo, iako se neki od nas ne sećaju svojih snova. Snovi mogu biti prijatni, lepi, zastrašujući, frustrirajući, umirujući, dosadni, neobični ili sasvim bizarni (da li ste ikada sanjali da stojite goli pred gomilom ljudi?).

Svake noći prosečan čovek ima pet do šest snova, u zavisnosti od toga koliko dugo spava i koliko ciklusa REM faza ima – ali se obično sećamo samo najživljih snova ili onih koji nam se često javljaju.

Ako ste se ikada probudili nakon veoma uznemirujućeg sna, moguće je da se pitate zašto često sanjate takve stvari. Nažalost – ali ovo ipak nije iznenađujuća činjenica – naučnici ne mogu da povežu konkretno značenje sa svakim snom. Na sanjaču je da odredi sam šta njegova podsvest pokušava da mu kaže kroz san, i svoje snove ćete najlakše protumačiti sami, verovatno uz pomoć nekog kvalifikovanog terapeuta ili makar dobrog sanovnika koji govori o mogućim psihološkim interpretacijama snova.

Šta su tačno snovi?

Najjednostavnije rečeno, snovi su misli, slike, osećaji, a ponekad i zvuci koje vidimo, čujemo i osećamo dok spavamo. Nema definitivnog odgovora na pitanje „od čega se tačno sastoje snovi“, ali je generalno prihvaćen stav da snovi predstavljaju skup misli, emocija, događaja, mesta i simbola koji su na neki način značajni za osobu koja ih sanja.

Najvividniji snovi, odnosno oni kojih se najbolje sećamo, se dešavaju tokom REM faze sna, mada se snovi mogu javiti i u drugim fazama sna.

Zašto sanjamo?

Postoji mnogo teorija o tome koja je funkcija snova. Smatra se da oni pomažu u formiranju pamćenja, integraciji zapamćenog, rešavanju problema i konsolidaciji ideja, kako o nama samima, tako i o svetu, kako tvrde naučnici koji se bave ovom granom neurologije; oni su otkrili i da snovi pomažu u procesuiranju informacija i regulisanju raspoloženja.

Mada naučnici znaju mnogo o tome šta se dešava sa fiziološkog aspekta dok ljudi sanjaju, još uvek postoji ogromno neistraženo područje snova – šta se dešava u psihološkom smislu. Recimo, naučnici znaju da se kod ljudi koji imaju posttraumatski stresni poremećaj često javljaju noćne more. Međutim, i ljudi koji ne pate od posttraumatskog stresnog poremećaja ponekad imaju noćne more, tako da ih je nemoguće povezati sa nekim psihološkim stanjem ili poremećajem.

Još jedan koncept koji je univerzalno prihvaćen jeste da je sanjanje izuzetno emocionalan proces, i to zbog amigdale – centra za emocije u našem mozgu – ona je jedan od najaktivnijih delova mozga tokom procesa sanjanja, sudeći po nekim nedavnim studijama koje su uključivale magnetnu rezonancu i kompjuterizovanu tomografiju mozga ljudi dok spavaju i sanjaju.

Zašto neki ljudi zaboravljaju svoje snove?

Razlog ovome je delimično biološke prirode – neurotransmiteri zaduženi za pamćenje su daleko manje aktivni tokom spavanja, a zaboravljanje snova je izgleda povezano i sa nivoom električne aktivnosti u mozgu tokom spavanja. Osim toga, to možda ima veze i sa sadržajem vaših snova. Rane psihoanalitičke teorije su ukazivale na to da teške ili traumatične situacije koje sanjamo obično potiskujemo i da je manja šansa da ćemo ih dobro upamtiti i analizirati.

Većina ljudi se seća svojih snova kada se probudi tokom samog sna ili u prvih par minuta nakon što se san završio. Međutim, kvaka je u tome da pamćenje snova traje veoma kratko – osim ako ne zapišete san ili intenzivno ne razmišljate o njemu odmah po buđenju, velike su šanse da ćete ga jako brzo zaboraviti. Zapravo, češća je pojava da zaboravljamo snove nego da ih se sećamo.

Bitno je i to kada se budimo. Istraživanja su pokazala da ljudi koji se bude tokom REM faze imaju življa sećanja na snove i pamte daleko više detalja u odnosu na ljude koji se bude tokom neke druge faze sna – oni se ređe sećaju snova, ne mogu da prizovu toliko detalja sna ili se uopšte ne sećaju snova.

Šta znače snovi?

Različite kulture i civilizacije su pripisivale različita značenja i važnost snovima, mada postoji malo naučnih dokaza da snovi imaju neka konkretna i univerzalna značenja. Niko još uvek nije pouzdano zaključio šta tačno snovi ili slike u snovima znače. Činjenica da su snovi značajne poruke koje nam podsvest šalje je osnovna premisa u različitim kulturama, ali se tumači na različite načine.

Snovi su „uglavnom spekulacija u terminima specifičnih značenja“. U naučnoj zajednici, postoje dve glavne „škole“ kada je reč o snovima – jedna struja tvrdi da svaki san ima specifično značenje, dok druga smatra da su snovi sasvim spontana pojava i da ne znače ništa.

Prva škola se vezuje za Sigmunda Frojda, koga znamo kao prvu osobu koja je pokušala da određenim snovima dodeli specifično značenje – na primer, da san o kralju i kraljici zapravo znači da ste sanjali svoje roditelje. Mada su psihoanaliza i snovi isprepletani tek nešto više od jednog veka, ljudi su oduvek izučavali snove – Aristotel je pisao o snovima još 325. godine pre nove ere.

Problem sa naučnim dokazivanjem bilo čega na ovom polju je to što su snovi i njihova značenja veoma lični, jer su praktično neodvojivi od osobe koja ih sanja i njenih ličnih životnih iskustava. Osim toga, neurologija i njene grane se uglavnom fokusiraju na funkcije sanjanja (na primer, na pamćenje) umesto na „komparativnu analizu između slika koje se javljaju u snovima i onoga što se sanjaču dešavalo prethodnog dana“, kako neki naučnici koji se bave time navode. Ako ništa drugo, određeni snovima imaju svoja značenja, ako ni za koga drugog – onda za onoga ko sanja.