Zaštićene prirodne lepote Srbije koje morate posetiti

Putovanja su odličan način da obogatimo naš život nezaboravnim uspomenama, a pritom se i dobro odmorimo od svakodnevnice. Međutim, doba pandemije je donelo sa sobom ograničenja u svakoj sferi našeg društva, a pogotovo ona koja se tiču pustolovina van granica.

Zato putnici sve više angažuju turističke agencije za organizaciju putovanja u zemlji, kako bi napokon upoznali sve njene lepote – naročito one prirodne.

Istražili smo 4 zaštićene prirodne lepote Srbije umesto vas pozivajući se na informacije sa njihovih zvaničnih sajtova, a u koja će vas oduševiti i koja su savršen izbor za kratko putovanje.

Uvac – remek delo prirode

Kada su u pitanju turističke agencije Srbija broji mnogo onih koje organizuju odlazak do Uvca, posebno uzveši u obzir prethodnu godinu i nemogućnost realizacije inostranih putovanja. Upravo zato, interesovanje za Uvcem je poraslo!

Za ljubitelje krstarenja, ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, nesagledivih pejzaža sa popularnih vidikovaca i ledenih pećina, Uvac predstavlja sveobuhvatno iskustvo atraktivnog, zdravog i nezaboravnog.

Ovajspecijalni rezervat prirodepredstavlja prirodno dobro od izuzetnog značaja koje nikoga neće ostaviti ravnodušnim – vode Uvca duboko seku krečnjačke stene sa čijih litica se vide uklješteni meandri, a iznad kojih beloglavi supovi krstare nebom sa rasponom krila od preko 3 metra.

Ova vrsta orla ima izuzetnu ulogu u ekosistemu jer ne lovi, već se hrani uginulim životinjama što ga čini prirodnim sredstvom “reciklaže” koji sprečava širenje zaraze.

Ispod 7000 hektara površine ovog prirodnog bogatstva nalazi se najveći speleološki objekat u Srbiji, Ušački pećinski sistem.

Brusen je vodama iz krečnjačkih stena hiljadama godina da bi danas imali prizor koji se ukazuje pred nama kada zakoračimo unutra – stalaktiti, stalagmiti, ledeni stubovi i opsena ljudskih lica nastala slučajnim formiranjem oblika od senki su sve razlozi zbog kojih će svaki kadar koji uslikate izgledati kao da je montiran, a ne stvaran.

Ovo remek delo izvajano rukom same prirode ostaviće bez daha svakoga ko poseti jugozapadnu Srbiju, a za obožavaoce akcija rezervat nudi veliki izbor aktivnosti poput ribolova, biciklizma, planinarenja ili kampovanja.

Tara – jedna od omiljenih turističkih destinacija

Poznati nacionalni park Srbije, dom mrkih medveda, Pančićeve omorike, Šarganske osmice i Drvengrada je idilično mesto za provod, odmor ili rekreaciju kakvu priželjkujete.

Ukoliko se zadržite duže u zapadnom kraju, možete posetiti takozvana “pluća Srbije” kako između ostalog nazivaju planinu Taru.

U njenom podnožju ušuškana je reka Drina koja predstavlja vekovnu liniju sudara Istoka i Zapada, a na čijoj obali možete odmarati sa obe strane reke, kako u Srbiji tako i u Bosni i Hercegovini.

Neverovatan pogled sa popularnih vidikovaca kao što su Banjska stena, Crnjeskovo, Bilješka stena, Osluša i Sjenič nadahnuće vas i inspirisati, a pritom možete napraviti jedinstvenu fotografiju za porodični album.

Jedna od omiljenih turističkih destinacija u Srbiji pruža mogućnost brojnih aktivnosti poput raftinga i krstarenja kanjonom Drine, alpinizma, zimskih sportova, biciklizma, ribolova i jahanja konja, a svaka od ovih aktivnosti imaće terapeutsko dejstvo na vas.

Takođe postoji i mogućnost splitboardinga, trenutno nepopularna i relativno nova vrsta zimskog sporta na našim prostorima, a radi se o dasci za klizanje koja se može razdvojiti na dve polovine pri usponu kako bi se lakše gazilo po snegu, a koje se ponovo sastave pri spustu niz padinu.

Iako nema ničega lepšeg od putovanja i vremena provedenog u prirodi, postoji mogućnost da se povredite ma koliko vodili računa, pa shodno tome treba preduzeti mere predostrožnosti pre nego što se upustite u avanturu.

Najčešći problemi koji mogu da vas zadese su povrede nožnog članka, povrede nastale usled visoke ili niske temperature, posekotine i ujedi. Zato je preporučljivo poneti sa sobom dovoljno vode, osnovni set za prvu pomoć i nešto hrane.

Takođe, izbegavajte da se upuštate u avanturu sami. Uvek je bolje imati prijatelja pored sebe na kojeg se možete osloniti.

Umesto da putujete “na slepo”, preporuka je da angažujete turističku agenciju preko koje ćete biti osigurani, imati vodiča i koja će umesto vas paziti na sve pojedinosti putovanja i pronaći sve lokalitete koje jednostavno morate posetiti za potpuni doživljaj.

Đerdapska klisura – zaostavštine iz rimskog doba

Najduža i najveća klisura u Evropiod preko 100 kilometarakroz koju protiče reka Dunav je u mesto sa izvanrednim istorijskim, kulturnim i prirodnim atrakcijama, a čine je 4 klisure i 3 kotline.

Ukupna površina Nacionalnog parka Đerdap je skoro 94.000 kilometara premda je 63.000 obuhvaćeno zaštitnom zonom. Grandiozna Đerdapska klisura je prirodna međunarodna granica između Srbije i Rumunije, i počinje od Golubca.

U tom delu je Dunav širok 6 kilometara pa više podseća na more nego na reku, a nad njim bdi Golubačka tvrđava, jedna od najvećih i najpoznatijih srednjovekovnih utvrda na Dunavu. Odatle počinje i Golubačka klisura, kao i sam Nacionalni park Đerdap.

Ako odatle plovimo malo nizvodno naići ćemo na Lepenski Vir, ostatke najstarijeg sedelačkog naselja u Srbiji osnovanog pre 8.000 godina. Do otkrića ovog lokaliteta došlo je pri izgradnji hidroelektrane Đerdap, koja učestvuje sa 20% u ukupnoj proizvodnji električne energije za Srbiju.

Značaj Lepenskog Vira je nemerljiv, jer se smatra da su se baš na ovom mestu postavili temelji moderne civilizacije, a u prilog toj tezi ide i činjenica da je čovek nastanjivao ova područja još pre 8 milenijuma.

Put nas dalje navodi do Gornjeg Milanovca u čijem se širem pojasu nalazilo rimsko naselje Taliata, a malo dalje se Dunav sužava i nailazimo na takozvani Veliki i Mali kazan iznad kojih se stene uzdižu i do 300 metara.

Na ovom mestu su 4 rimska cara gradila put koji je bio uklesan u stenu, a sa ciljem da vojska prodre u susednu Dakiju, dok je sam put bio arhitektonski podvig čak i za današnje vreme. U steni je uklesana tabla koja svedoči o caru Trajanu kao ktitoru završnih radova.

Pod Trajanovom tablom se nalazi duboko Đerdapsko jezero, a malo niže i hidroelektrana Đerdap čije mašine, hale i prevodnice možete obići uz nadzor stručnog lica.

Poslednja destinacija ove pustolovine je Kladovo, mesto sa 10.000 stanovnika koje je izgrađeno na temeljima tvrđave Fetislav, još jedne u nizu zaostavština iz starog rimskog doba.

Kopaonik – planina sunca

Nesaglediva prostranstva mešovitih šuma smrče, jele, bukve i javora obogaćuju Nacionalni park Kopaonik koji je po broju endemičnih vrsta jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta flore Srbije.

Kopaonička čuvarkuća, Pančićeva potočarka i Kopanička ljubičica su sve primerci koji se mogu pronaći prijatnom šetnjom po ovoj planini koju još nazivaju i planina sunca, zbog velikog broja sunčanih dana – preko 200 godišnje.

Današnji oblici reljefa nastali su dugogodišnjim procesor erozije i spiranja, a planina Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji koji se od severozapada ka istoku pruža 75 kilometara, dok u središnjem delu doseže širinu od oko 40 kilometara.

Nacionalni park Kopanik nastanjuju mnogobrojne životinjske vrste koje sasvim sigurno nećete viđati svakodnevno, a među njima su sivi soko, zlatni orao, sova, divlja mačka i jelen.

Kopaonik je vredno područje za proučavanje gljiva jer je obogaćen sa preko 200 vrsta, od kojih nisu sve jestive zato povedite računa.

Kamene granitne strukture, geološki spomenici, vrela, vodotoci slivova, bogata flora i fauna odaju utisak netaknute prirode i relaksiraće vaš um. Za one koji žele da im krv prostruji u venama, tu su pešačke ture, lovni turizam, kao i planinarske i biciklističke staze.

Srbija je bogata izuzetnim prirodnim lepotama, koji ne samo da će vam pružiti nezaboravno iskustvo, već ćete se relaksirati i biti spremni da nastavite sa vašim poslom “napunjenih baterija” i bogatiji za iskustvo.