Padeži u srpskom jeziku i njihovo značenje

0

Da odmah na početku razjasnimo: nauka koja se bavi proučavanjem jezika kojima ljudi govore, naziva se lingvistika. Dalje, u okviru lingvistike se izdvajaju različite nauke, poput: morfologije, fonetike, fonologije, sintakse i drugih.

A pod pojmom gramatika se podrazumevaju određena pravila, odnosno ” sistem pravila koja definišu jezički izraz ljudskog govora “.

U okviru srpskog jezika postoje padeži, kao posebna gramatička kategorija. Padeži su uvek vezani uz imenske reči, a to su: imenice, zamenice, pridevi i brojevi. A ove imenske reći, zajedno sa još jednom vrstom reči – glagolima, spadaju u grupu takozvanih promenljivih vrsta reči.

Da pokušamo da pojednostavimo, uzevši u obzir da su padeži lekcija koja je namenjena za peti razred. Pod terminom ” padež ” se u srpskom jeziku, zapravo smatraju različiti nastavci određene imenske reči ( imenice, zamenice, pridevi ili brojevi ), a pomoću kojih se označavaju različiti odnosi u kojima se imenska reč nalazi u odnosu na ostale reči u rečenici.

Padezi u sprpskom jeziku

U srpskom jeziku postoji ukupno sedam padeža. Svaki od njih se dobija postavljanjem određenog pitanja. Takođe, padeži, kao i imenske reči za koje su vezani, razlikuju dva broja, to jest i jedninu i množinu.

Sama promena imenskih reči po padežima se naziva deklinacija.

Osnovna podela padeža je na: zavisne i nezavisne. Nezavisni padeži su oni koji mogu da se nalaze samostalno u rečenici, dok su zavisni oni koji zahtevaju neki predlog ili prilog.

Padeži u srpskom jeziku su:

Nominativ

Nominativ je prvi padež u srpskom jeziku, a njegov naziv potiče od latinskog glagola nominare, u značenju imenovati.

Da biste saznali da li je neka imenica, na primer u nominativu, dovoljno je da postavite pitanje: ko? ili šta?

Ovaj padež služi da imenuje vršioca radnje ili pak nosioca stanja ili zbivanja. Nominativ spada u takozvane nezavisne padeže, jer može da se nalazi potpuno samostalno u rečenici.

Reč koja se nalazi u nominativu, u rečenici može biti: subjekat, atribut, imenski deo predikata, apozicija ili, pak priloška odredba za način, ukoliko se nalazi uz veznike kao i nego.

Kako je nominativ nezavistan padež, on je u rečenici uvek bez predloga.

Primeri za nominativ:

  1. Vrata su zatvorena.
  2. Jelena je otišla kod svoje prijateljice.
  3. Milenina sestra je baš pametna.

Genitiv

Drugi padež srpskog jezika, genitiv spada u takozvane zavisne padeže. Ujedno, ovaj padež ima najviše različitih značenja, jer uz tri osnovna, smatra se da postoji još oko 40 – ak različitih značenja genitiva.

Da biste saznali da li je nema imenica u genitivu, trebalo bi da postavite sledeća pitanja: (od ) koga? ( od ) čega ? ili čiji.

Tri osnovna značenja genitiva u srpskom jeziku su:

  1. prisvojni ili posesivni genitiv ( njime se označava pripadnost, čije je nešto, kome pripada )
  2. partitivni ili deoni genitiv ( njime se označava deo ili količina nečega i u ovom slučaju su prisutni prilozi poput: mnogo, malo, nešto i slični )
  3. ablativni genitiv ( njime se označava poreklo nečega, odnosno odakle, to jest od čega nešto potiče)

Ovaj padež je, kao što smo već rekli zavistan, jer se koristi uvek uz neki prilog. A prilozi koji se koriste uz genitiv su brojni, pa ćemo navesti samo neke od njih: od, do, s ili sa, malo, mnogo, osim, umesto, dosta, nešto, između, zbog, bez, osim i mnogi drugi.

Primeri za reči koje su u genitivu su:

  1. Lopta je izašla van terena.
  2. Pojela sam tanjir supe.
  3. Bilo me je strah kada je počelo da grmi.


Dativ

Treći padež srpskog jezika, dativ je kao i genitiv zavistan padež. Njime se izražava objekat neke radnje, odnosno na kome ili čemu se vrši radnja rečenice, ali i pravac kretanja i mesto. Ali, treba ga razlikovati od lokativa, kojim se takođe označava mesto i objekat.

Ova dva padeža ćete najlakše razlikovati po pitanjima.

Ukoliko želite da saznate da li je neka reč u dativu, trebalo bi da postavite pitanje kome ? ili čemu ?

Dativ se koristi i sa predlozima, ali može i bez njih. Ukoliko se koristi uz predloge, onda se njime označava pravac ili mesto. A ukoliko se koristi bez predloga, njime se označava logički subjekat ili priloška odredba za mesto.

Uz dativ se, obično koriste sledeći predlozi: k ili ka, prema, blizu, daleko, uprkos, protiv, nasuprot i slični.

Primeri za reči koje su u dativu:

  1. Mojoj mami je baš naporno na poslu.
  2. Kupila sam mu sve što je tražio.
  3. Kupio sam Mileni knjigu koju voli za rođendan.

Akuzativ

Još jedan zavistan padež je i akuzativ. Njime se označava objekat radnje, ali i pravac kretanja i mesto.

Pitanja pomoću kojih ćete saznati da li je neka reč u akuzativu ili ne su koga? i šta ?

Kao i dativ, tako i akuzativ može da se koristi sa i bez predloga. Kada se koristi sa predlozima, njime se označava pravac ili mesto. A kada se koristi bez predloga, njime se označava objekat ili vreme.

Što se funkcije u rečenici tiče, akuzativ može biti: logički subjekat, objekat ili, pak priloška odredba za mesto, priloška odredba za vreme, priloška odredba za način i priloška odredba za uzrok.

Između ostalih, uz akuzativ se koriste sledeći predlozi: uz, na, u, po, za, među, kroz, niz i slični.

Primeri za reči koje su u akuzativu:

  1. Juče sam video tvoju drugaricu.
  2. Mama mi je kupila novu pernicu.
  3. Vidimo se u nedelju.

Vokativ

Među mnogim mališanima koji prvi put dolaze u dodir sa učenjem padeža u srpskom jeziku, ovo je omiljeni padež. Razlog za to je vrlo jednostavan: lokativ je nezavistan padež, a koristi se za dozivanje, odnosno direktno obraćanje.

Iako se pravopisna pravila, na žalost ili na sreću vrlo često menjaju, pravilo da se lokativ odvaja zarezima, odnosno zapetama je, čini se jedno od retkih koje se nije promenilo.

Peti padež u srpskom jeziku se uvek koristi bez predloga, kao i nominativ.

Primeri za reči u vokativu su:

  1. Doviđenja, kolega!
  2. Nikola, pravi si drug!
  3. Nemoj sine, da žuriš toliko!

Instrumental

Šesti padež je još jedan zavistan padež, a koristi se za označavanje društva ili oruđa, to jest sredstava za rad.

Ako želite da budete sigurni da li je neka reč u instrumentalu, u tome će vam pomoći pitanja s ili sa kime? i čime ?

Može se koristiti i uz predloge, ali i bez njih. Ukoliko se koristi uz predloge, onda se njime označava društvo, a ukoliko se koristi bez predloga onda se njime označava sredstvo, to jest oruđe.

Uz instrumental se, između ostalih koriste sledeći predlozi: s, sa, za i drugi.

Primeri za reči u instrumentalu su:

  1. Ideš li sa devojkom na žurku?
  2. Vikendom uvek odmaram.
  3. Moja mama se bavi dizajnom.

Lokativ

I sedmi padež, lokativ spada u zavisne padeže. Njime se označava objekat o kome se govori i mesto na kome se nešto nalazi.

Da biste bili sigurni da li je neka reč u lokativu ili ne, pomoći će vam pitanja gde ?, o kome ? ili o čemu ?

Lokativ u rečenici vrlo često ima ulogu takozvanog ” nepravog objekta “.

Između ostalih, uz lokativ se koriste sledeći predlozi: o, u, pri, na i drugi.

Primeri za reči u lokativu su:

  1. Moja sestra je sada u Americi.
  2. Prepoznala sam je po smehu.
  3. Mama i danas često priča o svojoj najboljoj prijateljici.


Share.

Leave A Reply