Rastavljanje reči na kraju reda
Mnogo puta nam se dogodi da se reč na kraju reda ne može cela napisati, pa se mora preneti u novi red preostali njen deo. Svi znamo da posle zadnjeg slova u redu ide crtica, ali nekad nas zbuni koje slovo da bude zadnje, tj.na kom slovu treba rastaviti reč. Prilikom premošenja reči u drugi red treba voditi računa da se na kraju prvog dela i na početku drugog ne nadju glasovne grupe teške za izgovor. Evo na šta sve treba da obratite pažnju:
– Reč se rastavlja na onoliko delova koliko ima i samoglasnika.
Primeri:
u-či-o-ni-ca, vi-si-ba-ba
– Na kraju reda samoglasnik može biti sam ali se ne može peneti jedmo slovo u drugi red, jer ako ima mesta za crticu ima mesta i za to jedno slovo.
Primer:
Može: u-dariti
Ne može: udarit-i
– Ako se nadju dva sonanta, granica sloga dolazi izmedju njih
Primer:
Tram-vaj;
Mar-ljiv;
In-va-lid;
– Kada se u sredini reči nadje više suglasnika od kojih je na prvom mestu neki strujni ili sliveni , granica sloga će biti ispred te grupe.
Primer:
na-fta;
vo-ćka;
ma-čka;
gro-ždje;
– Latinična slova LJ, NJ, DZ ne rastavljaju se na kraju reda kad obeležavaju jedan glas.
Primer:
Treba: vo-lja
Ne može: vol-ja;
Treba: ma-nje
Ne može: man-je.
Treba: Va-lje-vo
Ne može: Val-jevo
– Kod polusloženica crtica se piše i na kraju prvog i na početku drugog reda.
Primeri:
Srpsko-
-turski rat;
Crno-
-bela košulja;
Auto-
-trke;
Non-
-stop;
Dva-
-tri puta;
Herceg-
-Novi;
Radio-
-aparat;
– Složene reči se rastavljaju tako što se crtica stavi iza prvog reda.
Primeri:
Iz-baciti;
Do-znati;
NAPOMENA: nije greška napisati
I-zbrisati;
doz-nati;
– Dva ili više suglasnika sa kraja reči nije dopušteno bez vokala preneti u novi red.
Primer:
Treba mla-dost;
Ne može: mlado-st;
– Suglasnike sa početka reči nije dopušteno ostaviti same u gornjem redu.
Primer:
Treba: škol-ski
Ne može: šk-olski.
– Jednosložne reči se ne mogu rastavljati bez obzira od koliko slova se sastoje
Primeri:
Zec, put, mrak, glad, prst…
– Suglasnička grupa izmedju samoglasnika razdvaja se tako da kraj i početak reda bude lako izgovorljiv.
Primer:
Treba: brat-stvo
Ne može: bra-tstvo ili brats-tvo
Treba: ljud-ski
Ne može: lju-dski ili ljuds-ki
NAPOMENA:Kod podele suglasničkih grupa treba poštovati fonetska pravila o podeli reči na slogove, pa tako spojivu grupu dva suglasnika čine piskavi i šuštavi frikanti (s, z, š, ž) ako su na prvom mestu i nenazalni sonanti (v, l, r, j, lj) ako su na drugom mestu. Dakle dva suglasnika ne treba razdvajati u sledećim slučajevima:
- zbog spojivih frikativa na prvom mestu : ma-ska, ga-zda, go-zba, ra-spo-red, o-sveta, ne-sreća, ma-zga, pri-zma i druge suglasnike sa spojivim frikativima s, z,š,ž ispred sebe.
- zbog spojivih sonanata v, l, lj, r, j na drugom mestu: ti-kva, i-gra, le-tva, u-dvaranje, u-prava, o-grada, po-klon, o-gled, ze-mlja, oslo-vlja-vanje…
- zbog oba uslova: o-svit, O-zren, gu-sle, pro-šlost, pro-sjak, po-sledi-ce, ka-šljati i drugi spojevi skupova frikativa na prvom i sonanata na drugom mestu.
