Šta je hemoglobin

Protein koji sadrzi gvozdje, nalazi se u crvenim krvnim zrncima I sluzi za prenos kiseonika naziva se hemoglobin. Svez hemoglobin se proizvodi u kostanoj srzi prema potrebama organizma.

Stvaranje ovog proteina je kontrolisano genetskim kodom. Kako nerodjene bebe dobijaju kiseonik iz krvi svoje majke, a ne iz sopstvenih pluca, tada postoje dve odvojene supstance ovog proteina, poznate kao: hemoglobin alfa I hemoglobin gama. Oni omogucuju fetusu, da bez disanja primaju krv bogatu hemoglobinom. Kada se dete rodi, organizam gama hemoglobin prirodno zamenjuje novom varijantom, poznatom kao hemoglobin beta, koja ostaje u organizmu, u kombinaciji sa osnovnim, alfa, do kraja zivota.

U sustini hemoglobin trazi kiseonik. Kada krv prolazi do pluca, proteini, koji sadrze gvozdje privlace sve atome kiseonika koji su im na raspolaganju. Zatim, takva krv prolazi kroz organizam, snabdevajuci misice I organe kiseonikom.

Ovo je bila idealna slika. Ali, ponekad alfa I beta hemoglobin nisu savrseno formirani, kao u slucaju bolesti poznate kao anemija. Kada je u organizmu prisutna anemija znaci da crvena krvna zrnca nemaju dovoljnu kolicinu gvozdja. A bez atoma gvozdja hemoglobin ne moze da efikasno privuce kiseonik u pluca. Rezultat moze da bude I gubljenje vode.

Hemoglobin moze biti ugrozen I ako je u organizmu prisutna neka bolest, poput dijabetesa I kancera. Mnoge, standardne analize krvi daju opstu proveru hemoglobina.

Drugi “problem” za nivo hemoglobina je sto sto on cak 200 puta bolje privlaci recimo ugljen – monoksid, nego kiseonik. To znaci da bi recimo udisanje izduvnih gasova iz automobila zamenjivalo kiseonik u plucima prakticno otrovom, sto bi lako moglo da dovede do gusenja. Osobe koje redovno udisu ugljen – monoksid, poput pusaca umanjuju za 20% nivo kiseonika u organizmu.