Šta su pimnice?
Prvi put se pominju polovinom 19. veka. Građene su, kao specifična naselja, od tesanog kamena i drveta, a nalazile su se u blizini vinograda. Jedini stanovnici ovih objekata su bile flaše vina. Očuvani su naročito u Negotinskoj krajini, a najpoznatije su Rajačke pimnice. Pretpostavlja se da naziv potice od lokalizma „idemo da piMo vino”.
Rajačke pimnice
U blizini sela Rajac, pored Timoka, smestile su se Rajačke pimnice. Čini ih 270 objekata, a svaki se sastoji od dva dela: vinskog podruma, koji je ukopan oko metar u zemlju i stambenog dela. Veličina im varira od 100 do 150 kvadratnih metara. Debljina zidova je od 60 do 80 santimetara, kako bi se održavala konstantna temperatura. Od 5 do 6 hiljada litara vina može da čuva svaka. Narod ih zove i „kuće bez odžaka”. U centru kompleksa se nalazi trg sa česmom, a od trga se prostiru krivudave ulice, opet sa manjim trgovima. Zna se da su najstarije podrume i nadgrobne spomenike, koji se nalaze u blizini, klesali majstori sa juga.
Vinogradi ovog kraja su poznati po izuzetnom kvalitetu, jer imaju idealne vremenske uslove i podneblje za uzgajanje grozđa. Ukupno je 265 sunčanih dana godišnje, a poznato je da je upravo sunce presudno za slast grozđa. Zime su vrlo hladne, čime je loza zaštićena od štetočina i bakterija. Ovde uspevaju sorte: bagrina, crna tamjanika i začinak. Po kvalitetu se naročito izdvajaju crna vina, puna tanina, šećera i alkohola.
Zlatno doba vinogradarstva ovog kraja je bilo još u 19. veku, kada su naša vina mogla da se piju i u: Francuskoj, Švajcarskoj i Engleskoj. Ono što daje posebnu draž poseti pimnicama, svakako je mogućnost degustacije i kupovine vina, na mestu njihovog nastanka.
Na putu prema Negotinskoj krajini valjalo bi posetiti i Felix Romulianu. Carska palata, koju je izgradio rimski imeprator Gaius Valerius Galerius Maximianus i danas svedoči o veličini Rimske imperije i životu njenih stanovnika.
Sledeće što valja obići su pimnice u selu Rogljevo, u čijem sklopu se nalazi 150 pimnica, od kojih je većina podignuta u 19. veku. Do Drugog svetskog rata u selu su radile i pekare i mesare, a u samom centru sela je plato sa zapisom i natkrivenim bunarom. Sve su povezane krivudavim ulicama.
U blizini manastira Bukovo, na samo 5 kilometara od Negotina nalaze se Stubičke pimnice. Iako im je osnovna namena čuvanje vina, ove pimnice su služile i kao konačište svojim vlasnicima, kada bi kremuli na pazar u Negotin, jer je njihovo selo udaljeno 15 kilometara. Nekada je bilo čak 400 pimnica, a danas ih je očuvano samo 39. Ono što ih razlikuje od prethodno navedenih je način gradnje. Naime, ove pimnice su zapravo prizemne, drvene zgrade sa tremom, koje nisu sačuvane i zgrade na sprat, čiji su podrumi zidani od lomljenog kamena. Zidali su ih Crnotravci, a zatim i lokalni majstori.
Tradicija gajenja vinove loze i pravljenja vina u ovom kraju datira još iz rimskog doba. Tokom 19. veka je većinu vinograda u Evropi zahvatila filoksera (biljna vaš koja napada lozu i uništava je), pa vina Negotinske krajine dobijaju na značaju. Posebna vrsta je Krajinska vinova loza, koja je bila i zaštićena, jer je gajena na živom pesku. Zbog povećanog izvoza ovih vina u sve evropske države, 1921. godine u Londonu baš ovom vinu je dodeljena zlatna medalja.
