Čovek peva posle rata, Dušan Vasiljev – Analiza pesme

Čovek peva posle rata, Dušan Vasiljev. Naša analiza pesme pomoći će svima koji žele da se pripreme za čas i uspešno urade pismeni zadatak iz srpskog jezika. Po završetku analize nalazi se ceo tekst pesme.

Naslov: Čovek peva posle rata
Autor: Dušan Vasiljev
Književni rod: pesma

Tema pesme

Vapaj čoveka klonulog posle prezivljenih ratnih strahota i saznanja o moralnoj posrnulosti ljudi i osdustvu prave čovečnosti.

O Dušanu Vasiljevu

Dušan Vasiljev je rodjen 1900.godine u Kikindi. Još kao djak prijavljuje se u vojsku,odbijaju ga, ali on odlazi na front i bori se na austrougarskoj strani protiv braće Srba sa željom da pogine. Pretrpevši ratne strahote, on se iz rata vraća izmučen i bolestan od tuberkuloze. Shvativši da su sve moralne vrednosti obezvredjene i pogažene on počinje da očajava i pati, a svoj bol i svoje klonuće opisuje u pesmi “ Čovek peva posle rata“. Umro je vrlo mlad, 1924.godine.

Analiza pesme

U I strofi vidimo da je pesnik , zbog ratnih strahota koje je preziveo, izgubio sve snove. Nekada je gazio u krvi do kolena i sada ga je zbog toga obuzela posleratna klonulost. On više nema ni snove ni iluzije. Posle rata su mu se raspali i dom i porodica. Motiv nasilja prepoznajemo u stihu „majci su mi posekli sede kose“, a pad morala u stihu „sestra mi se podala“. I posle svega toga on ne traži ratni plen kao mnogi učesnici u ratu. Njemu samo treba malo mira i ljubavi. Pesnik kaže da je željan zraka, a zrak je simbol života. Željan je mleka koje simbol ljubavi i rose koja predstavlja novo rodjenje.

U II strofi pesnik je očajan jer shvata koliko je beznačajna bila borba. Kaže da je brata zvao dušmaninom. U stihu “ ja sam se smejao u krvi do kolena“ shvatamo da je taj njegov smeh kroz suze utvari vapaj. Taj smeh je pun gorčine i bola. Rat ga je napravio bezvoljnim, pa sad mirno gleda kako mu bakalim ljubi ženu i kako mu se raspada porodica. On više nema ni snage ni volje da mu se sveti.

U III strofi saznajemo da je pesnik svašta preživeo u ratu. Pokorno je savijao glavu i ljubio sram. Ali, nije mu žao zbog svega što je učinio i što je preživeo jer mu je to iskustvo donelo saznanje da su samo porodica, dom, ljubav i mir prave životne vrednosti.Zato je on sada  čovek koji je spreman da oprosti i ništa ne traži sem malo bele jutarnje rose  zato što je rosa ta koja je uvek čista i neuprljana. On za sebe samo želi pročišćenje, a sve ružne stvari neka drugima služe na čast.

Tekst pesme „Čovek peva posle rata“

Ja sam gazio u krvi do kolena,
I nemam više snova.
Sestra mi se prodala
I majci su mi posekli sede kose.
I ja u ovom mutnom moru bluda i kala
Ne tražim plena:
Oh, ja sam željan zraka! I mleka!
I bele jutarnje rose!

Ja sam se smejao u krvi do kolena,
i nisam pitao: zašto?
Brata sam zvao dušmanom kletim,
I kliktao sam kad se u mraku napred hrli,
I onda leti k vragu i Bog, i čovek, i rov!
A danas mirno gledam kako mi željenu ženu
gubavi bakalin grli,
i kako mi s glave raznosi krov; –
i nemam volje – il nemam snage – da mu se svetim.

Ja sam do juče pokorno sagibo glavu
I besno sam ljubio sram.
I do juče nisam znao sudbinu svoju pravu –
Ali je danas znam!
Oh, ta ja sam Čovek! Čovek!
Nije mi žao što sam gazio u krvi do kolena
i preživeo crvene godine klanja,
radi ovog svetog saznanja
što mi je donelo propast.
I ja ne tražim plena:
Oh, dajte meni još samo šaku zraka
I malo bele, jutarnje rose –
Ostalo vam na čast!

Dušan Vasiljev