Gospođica, Ivo Andrić

Autor: Ivo Andrić
Književni rod: epika
Književna vrsta: roman

Tema romana „Gospođica“

Osnovna tema lektire “ Gospođica “ je ljubav prema novcu glavne junakinje. Međutim, ako se gleda malo šire, u romanu “ Gospođica “ Ivo Andrić je zapravo dao maestralan prikaz sukoba starinskog društva, u kome su bile cenjene moralne vrednosti i ovog, modernijeg doba u kome se najviše cene materijalne vrednosti.

Mesto i vreme radnje

Veći deo radnje romana “ Gospođica “, Ive Andrića smešten je u Sarajevo, početkom 20. veka, tačnije od 1905. do 1935. godine.

Analiza dela „Gospođica“

Prvo što treba imati na umu kada je analiza lektire “ Gospođica “ u pitanju, jeste da Andrić u njoj opisuje nedavnu istoriju. Odnosno, poznato je da je Andrić ovo svoje delo pisao tokom 1943. i 1944. godine, a da u njemu opisuje događaje koji su se zbili u periodu između 1905. i 1935. godine. Roman “ Gospođica “ Ivo Andrić je objavio 1945. godine.

Čitav roman je ispričan manje – više kao sećanje glavne junakinje.

Iako lik tvrdice u književnosti uopšte nije nov, Andrićeva junakinja je specifična. Specifičnost lektire “ Gospođica “ se ogleda u tome što Andrić ne daje čitaocu nikakve moralne pouke, a u njegovoj glavnoj junakinji nema satiričnih crta, niti je pisac osuđuje. On jednostavno pokušava da objasni kako i zašto je Rajka postala takva. I kroz čitavo delo provlači kao osnovni razlog njene škrtosti i obećanje dato ocu na samrtničkoj postelji, čime je na svojevrstan način uspeo da uzdigne svoju junakinju i prikaže je kao osobu koja drži do tradicionalnih vrednosti.

Pa, ipak mora se priznati da se Andrićeva junakinja po malo zanela u svemu tome i naravno preterala.

U lektiri “ Gospođica “, Andrić je svu pažnju usmerio na život pojedinca, uz neizostavnu istorijsku pozadinu.

Ovaj roman je objavljen iste godine kada i njegova dva druga dela: “ Na Drini ćuprija “ i “ Travnička hronika “, pa se pretpostavlja da su ga oni i zasenili, te se često lektiri “ Gospođica “ ne pridaje značaj koji zaslužuje.

Posebno je zanimljiv pravac radnje u ovom delu, koji se bitno razlikuje od ostalih Andrićevih romana. U njemu se glavna junakinja izdvaja na razne načine, ne obazirući se mnogo na već podvojeno okruženje. Iako je u središtu pažnje život pojedinca i njegova lična nesreća, Andrić maestralno slika stanje društva u to doba, te se roman “ Gospođica “ može posmatrati i na ovom globalnom, to jest dubljem planu.

Prepričano delo “Gospođica“ za pismeni sastav

Na početku lektire “ Gospođica “ čitalac se upoznaje sa glavnom junakinjom Rajkom Radaković, prateći do kraja romana čitav njen život, od bezbrižnog detinjstva u kome je centralna i najstabilnija figura bio njen otac, pa do trenutka kada odlazi sa ovog sveta.

Rajkin život se iz korena menja u trenutku kada saznaje da je njen otac finansijski propao. Nažalost, on ubrzo i umire. Na samrtničkoj postelji traži da mu ćerka obeća da će voditi računa o novcu i da će štedeti, kako ne bi došla u situaciju u koju je on došao. O njoj je trebalo da brine kum Mihailo, međutim Rajka uskoro traži dozvolu od kuma da sama brine o svojim finansijama.

Ređaju se različiti događaji, a u svima je prisutno obećanje koje je dala ocu i čini se, kao da se glavna junakinja lektire “ Gospođica “ zanela u svom naumu. To ide dotle, da recimo u trenutku kada shvata koliko se troši kafe i šećera kada dolaze gosti, Rajka počinje da zaključava plakar, što dovodi dotle da nju i njenu majku više niko ne posećuje osim uporne rodbine… i to samo pojedinih rođaka.

Jedina svetla tačka u njenom životu je ujak, to jest dajža Vlado. On jedini pokušava da uključi Rajku u društveni život i jedino se pored njega ponekad i nasmeje. Međutim, on umire mlad i Rajka se povlači još više u sebe.

U trenutku slabosti, čini se dozvolila je Rajka sebi i da se zaljubi u Ratka Ratkovića. To ipak ne traje dugo, jer glavni lik lektire “ Gospođica “ brzo shvata da Rajko nije onakav kakvim ga ona smatra. Kada odboluje to svoje prvo i jedino ljubavno razočarenje, Rajka će svu svoju ljubav usmeriti prema sticanju i čuvanju novca.
Život okončava kao pedesetogodišnjakinja, sama samcata.

Likovi u lektiri „Gospođica“

Glavni lik romana “ Gospođica “, Ive Andrića je Rajka Radaković. U detinjstvu je bila veselo i živahno dete, međutim spletom nesrećnih životnih okolnosti, ona stasava pre vremena i postaje sušta suprotnost veseloj devojčici. Čini se da nema osećanja sažaljenja u njoj prema ljudskoj nesreći, što je donekle i istina. Zapravo, ima ih ali ona ima na umu samo obećanje dato ocu na samrti i to joj pomaže da savlada ono ljudsko čega još uvek ima u njenom srcu.

Iako izuzetno vodi računa o novcu, ne može se reći da je prava tvrdica. U liku Rajke pisac je prikazao i celokupan narod kakav je nekada bio, dok je u liku njenog ujaka opisano novo vreme.

Evo kako Andrić opisuje svoju glavnu junakinju: “ To je visoka, mršava stara devojka u pedesetim godinama. Njeno lice je žuto, izbrazdano mnogim borama. Te bore su neobično duboke, a na čelu, pravo iznad nosa, one se ukrštavaju i ocrtavaju pravilan trougaonik koji spaja dve jake obrve. U dnu svake od tih bora leži, kao crn talog, tanka senka. Od toga celo njeno lice ima taman i izmučen izraz koji pogled očiju ne razvedrava, jer iz njih bije pomrčina. Ali njeno držanje je pravo, bez traga onog kolebanja koje u svemu pokazuju usamljeni, bolesni i siroti ljudi, a njen hod brz i oštar. “

Citati iz lektire „Gospođica“, Ivo Andrić

Sama ostaješ, jer neće majka o tebi brinuti nego ti o njoj, zato treba da znaš i dobro zapamtiš ovo što ću ti kazati. Treba da znaš, jednom zauvijek, i da nikad ne zaboraviš da je svaki čovjek koji ne umije da uredi odnos između svojih prihoda i rashoda onako kako život od njega traži, unaprijed osuđen na propast. Ne vrijedi ti ni naslijediti ni steći ni imati, ako to ne umiješ.

Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo; i za zimskih vedrina sa njihovom studenom raskoši; i za letnjih oluja kad se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom, nosi kišu pomešanu sa prtinom panonske ravnice; i u proleće kad izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemljom; i u jesen kad oteža od jesenjih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato, kao naknada ovoj čudnoj varoši za sve ono čega u njoj nema i uteha zbog svega onog što ne bi trebalo da bude. Ali najveći raskoš toga neba nad Beogradom, to su sunčevi zalasci.

“ Trpež! “ I to je slast. Ona to zna, jer je i mnogo trpela u životu i mnogo zadovoljstva od toga osetila. I zašto da čovek i ne otrpi ponešto kad zna da time izbegava mnogo gore zlo i iskupljuje mnogo veće dobro? Čovek ne bi bio razumno biće kad ne bi mogao da uvidi koliko je koristan i siguran posao koji tako pravi. Jer, šta su sitne muke i odricanja koja podnosimo u
službi štednje prema onome što nam ona daje i od čega nas spasava.

Vidiš, sinak, valja da se ti i ja porazgovorimo. Mislio sam da ću se održati i poživiti i da te neću morati ovako ostaviti. Ali sad, tako je! Ti si moje pametno dijete i treba da znaš sve, a doći će vrijeme pa ćeš i bolje razumjeti. Ne, nemoj plakati, nego slušaj i zapamti ovo što ti tata kaže. Ti si od sada sebi i otac i majka, jer mama znaš kakva je, dobra ali meka.
Na te naše slabosti koje ljudi, da bi nas zavarali, nazivaju najljepšim imenima, svak računa kad nam prilazi; one gutaju sve plodove naših sposobnosti i napora, one su ponajčešće uzrok našeg doživotnog robovanja siromaštvu ili čak naše potpune propasti. Sve to valja bezobzirno iz duše išcupati, jer štednja treba da je nemilosrdna kao život sam. Ja sam u svom životu drugačije mislio i protivno radio. Zato sam i propao.
Smejala se i ona, ali samo mišićima na licu, ne tužno ni brižno, nego odsutno i neiskreno.

Bez reči, namrštena i mirna, upoznavala se sa knjigovodstvom, trgovačkom prepiskom i celim načinom poslovanja. Uzalud su joj govorili da to nije posao za žensko stvorenje ni za njene godine.

Tatina je želja da štedimo i da tako bar donekle popravimo zlo koje su nam ljudi učinili. Ja sam mu to obećala. Sa tim treba otpočeti odmah.
Devojka oseti kako joj u grudima nešto zaigra, nešto i slatko i opasno, kao kad se čovek naginje nad veliku dubinu. To je pokoleba, ali odmah zatim pomisli da je to jedan od onih trenutaka slabosti o kojima joj je govorio otac na samrti, ispravi jače glavu i reče hladno, oštrije nego što je htela…
…jer tvrdičenje je jedna od onih strasti koje s vremenom vuku za sobom i fizičku prljavštinu.

Tako se Gospođica s planom i sve po redu oslobađala svega što je smatrala da joj smeta na njenom putu čiji krajnji cilj nije nikom odavala i nije ni sama jasno i potpuno videla.

A Gospođica je išla svojim putem na kome je nisu mogla zbuniti ni pokolebati ni laskanja ni prekori, isto kao što je nisu mogli zaustaviti nikakvi obziri.

Predstava „Gospođica“

U beogradskom Jugoslovenskom dramskom pozorištu nedavno je premijerno izvedena pozorišna predstava po motivima romana “ Gospođica “, Ive Andrića. Režirao ju je Gorčin Stojanović, a glavnu ulogu igra Nataša Ninković.

Prethodno je dramatizaciju romana “ Gospođica “ uradio Marko Fotez, a po izričitom odobrenju samog pisca. Bilo je to 1962. godine, opet za Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu. Ali ta predstava nikada nije izvedena, jer je u to doba Andrić dobio Nobelovu nagradu za roman “ Na Drini ćuprija “, te “ Gospođica “ nije bila više toliko zanimljiva, čini se.

Kako nije uspeo u Beogradu, Fotez je pokušao da predstavu postavi u banjalučkom Pozorištu Bosanske Krajine, ali nažalost nije uspeo u svom naumu. Tako je “ Gospođica “ prvi put izvedena u pozorištu tek nedavno.