Ženidba Maksima Crnojevića – epska narodna pesma

Autor: narodna pesma
Književni rod: epika
Književna vrsta: epska narodna pesma Pokosovskog ciklusa

Tema dela

Moglo bi se reći da je tema dela “ Ženidba Maksima Crnojevića “ ljubav, iako će dalja analiza ovog dela ipak pokazati da je to samo osnovna tema.

Mada bi se iz naslova moglo reći da je osnovna tema ženidba glavnog junaka, lektira “ Ženidba Maksima Crnojevića “ ima mnogo dublje značenje i zato je vrlo bitna analiza i vaša interpretacija, kako za razumevanje, tako i za sastav koji ćete pisati u vezi sa ovom pesmom.

Analiza pesme „Ženidba Maksima Crnojevića“

Među svim epskim narodnim pesmama koje je prikupio i objavio Vuk Stefanović Karadžić pesma “ Ženidba Maksima Crnojevića “ ima najveći broj stihova. Ova lektira spada u Pokososvki ciklus epskih narodnih pesama.

Epska narodna pesma “ Ženidba Maksima Crnojevića “ peva o ženidbi glavnog junaka, te o događajima koji je prate.

U pesmi “ Ženidba Maksima Crnojevića “ su sa velikom pažnjom i vrlo opširno opisani svi tradicionalni srpski običaji vezani za venčanje, počev od izbora buduće snaje, preko prosidbe, te ugovaranja svadbe među roditeljima, okupljanja svatova, pa sve do svadbene povorke koja kreće po nevestu.

Kada je u pitanju analiza ove pesme, ona svakako počinje od motiva izbora devojke, te muka na kojima se našao Ivo Crnojević, koji je tek posle tri godine uspeo da isprosi buduću snaju. Ivo prosi devojku mletačkog dužda, za svog sina Maksima Crnojevića. Kako kaže narodni pevač:

Ja kad Ivan blago poharčio,

Latini mu dadoše đevojku.

Želeći da, na neki način povrati svoju povređenu sujetu, Ivo Crnojević pokušava da ponizi devojčinog oca, te mu veli da kada budu videli njegovog sina:

…neće biti ljepšega junaka

u mojijeh hiljadu svatova

ni u tvojih hiljadu Latina

od Maksima, od mojega sina,

sina moga, mila zeta tvoga.

Nakon ovih stihova, nastaje zaplet radnje. Naime, ovaj dogovor neće biti moguće da održi Ivo Crnojević, jer kada se vratio na Žabljak, zatekao je Maksima u vrlo lošem fizičkom stanju:

Na Maksima kraste napanule,

te mu b’jelo lice nagrdile…

Ivo je svestan da zakletvu koju je dao mletačkom duždu neće moći da održi, jer:

…grdnijega u hiljadu nema

od Maksima, sina Ivanova.

Tu se pokazala velika Ivova sujeta i ponos, jer čini se da ga je mnogo više potreslo saznanje da neće moći da održi zadatu reč, nego što ga je povredilo stanje u kome je zatekao svog sina. Tada Ivo zabranjuje svima da govore o prosidbi i o svadbi, te pokušava da ignoriše dogovor koji je sklopio sa duždem.

Vrhunac radnje lektira “ Ženidba Maksima Crnojevića “ dostiže u trenutku kada stiže pismo od dužda, nakon 10 godina čekanja. Mletački dužd u njemu optužuje Iva Crnojevića da je pogazio zadatu reč, te da je prevario i devojku koju je isprosio i oca i sve Latine. Tada Ivo, uz ženin savet odlučuje da ipak održi zadatu reč, te šalje pisma petorici junaka, kako bi okupili svatove. Ne vodeći mnogo računa o drugima, Ivo odlučuje da uprkos upozorenju svog sestrića Jovana ipak krene po devojku. Sestrić mu kazuje da je sanjao neobičan san, te da predoseća da nije dobro da krenu po devojku, ali Ivo se oglušuje o njegove molbe i upozorenja. Ivo mu veli:

Moj sestriću Jovan – kapetane,

san je laža, a Bog je istina;

ružno si se glavom naslonio,

a mučno si nešto pomislio.

Ivo je, ipak pozvao sve viđenije ljude u svatove, ali i pored svega toga svadbena povorka kreće bez kuma, kao zaštitnika svatova.Na taj način, narodni pevač šalje neskrivenu poruku da će doći do krvoprolića, jer je prekršen vrlo važan svadbeni običaj. A uz to, čitava zemlja ostaje bez domaćina, jer su svi, i manji i veći junaci krenuli u svatove, po Maksimovu isprošenu nevestu.

Ne želeći da pokrši zadatu reč, Ivo se odlučuje na prevaru, te Miloša Obrenbegovića, koji je bio među najlepšim junacima, predstavlja kao mladoženju.

Nego, braćo, kićeni svatovi,
desio se danas među nama
glavan junak vojvoda Milošu,
ta Milošu Obrenbegoviću:
ljepote mu u svatove nema,
ni će biti tamo u Latina:
kad biste me, braćo. poslušali,
da skinemo perje i čelenku
sa Maksima, mila sina moga,
na Miloša Obrenbegovića,
da Miloša zetom učinimo,
dok đevojku otud izvedemo.

Analiza dela dalje nas vodi do raspleta, koji nastaje u trenutku kada buduća nevesta otkriva prevaru. Ali ono što nju mnogo više muči od otkrivene prevare, jesu darovi koje je dobio Miloš umesto Maksima. Međutim, Ivo je dao reč Milošu da neće uzimati darove koje dobije umesto Maksima, već će samo uzeti nevestu. Opet Ivo dolazi u situaciju da ne održi zadatu reč, a to nikako ne želi. A snaha mu veli:

Mio svekre, Crnojević-Ivo,
Maksimu su sreću izgubio,
kako s’ drugog zetom učinio.
Rašta, svekre, da od boga nađeš?
Ako su ga kraste ištetile,
ko je mudar i ko je pametan,
tome, svekre, valja razumjeti,
i svak može muke dopanuti;
ako su ga kraste našarale,
zdrave su mu oči obadvije,
srce mu je baš koje je bilo;
ako l’ si se, svekre, prepanuo,
đe je Maksim još tanko dijete,
njega čekah za devet godina,
njega čekah u babovu dvoru,
i još bih ga za devet čekala
u Žabljaku, u vašemu gradu,
nikom ne bih obraz zastidila,
ni ja rodu, ni ja domu mome.
No ti, svekre, – bogom ti se kunem
ja ti vraćaj blago sa jabane,
sa vašega vojvode Miloša,
te udari na Maksima tvoga,
jal’ naprijed ni kročiti neću,
baš da ćeš mi oči izvaditi.

Tada na scenu stupa Maksim, koji ubija Miloša, a njegov otac ne može da poveruje šta se dogodilo i strašno se kaje zbog svega što je učinio.

Lektira “ Ženidba Maksima Crnojevića “ bi mogla da se svrsta i u balade, jer ima tužan kraj. A dalja analiza pokazuje da je epilog ove pesme tragičan, jer Maksim odustaje od ženidbe i odlučuje da se poturči. Narodni pevač tužnim krajem pokazuje koliko su jake kletve koje su junaci jedni drugima upućivali i koje su se, na kraju ipak obistinile.

Opis likova

Kao i većina epskih pesma, tako i pesma “ Ženidba Maksima Crnojevića “ ima mnoštvo likova. Među njima se izdvajaju: Ivo Crnojević, Maksim Crnojević, Miloš Obrenbeogović, Jovan kapetan i Maksimova buduća supruga.

Kada pišete sastav na temu ove pesme, onda je vrlo važna vaša interpretacija, te opis likova. A lik kome najviše treba pokloniti pažnje je Ivo Crnojević. Narodni pevač ga prikazuje kao pravog, ponositog Srbina iz Crne Gore, kome je na prvom mestu bila čast i data reč. Iako će mnogi pomisliti da je Ivo krut čovek, bez mnogo osećanja, ne bih se saglasila sa tim. Jer se u pojedinim stihovima itekako vidi njegova patnja. Mada na prvi pogled izgleda da ga ne pogađa toliko sinovljeva nesreća, koliko to što nije održao zadatu reč. Tu se vidi njegovo vaspitanje, jer su naši preci vrlo vodili računa da ono što kažu i ispoštuju. On je požrtvovan otac, spreman da učini i prevaru kako bi zaštitio svog sina.
O Maksimu ne saznajemo mnogo, ali je jasno da je poslušan sin, koji drži do onoga što mu otac kaže. Međutim, Maksim je tužan i razočaran kada vidi da Miloša Obrenbegovića daruju umesto njega, te u njemu proključa sav nagomilani bes, pa poteže oružje na ovog junaka. Na kraju, Maksim Crnojević beži, odlučujući da čak promeni svoju veru.

Prepričavanje pesme “ Ženidba Maksima Crnojevića „

Lektira “ Ženidba Maksima Crnojevića “ već na samom početku uvodi u priču srpskog kneza Iva Crnojevića, koji je vladao Žabljakom i koji je želeo da oženi svog sina. Tri godine je Ivo prosio ćerku mletačkog dužda i na kraju uspeo da je isprosi. Što bi rekao naš narod, dužd je “ tvrdio pazar „, pa nije želeo da da ruku svoje ćerke odmah, već tek kada je Ivo potrošio “ tri tovara blaga „. Sve to je povredilo ponos Iva Crnojevića, pa kada je isprosio devojku, daje reč da će doći za godinu dana po nju sa preko hiljadu svatova, a da će najlepši među svatovima biti njego sin Maksim Crnojević.

Međutim, kako Ivo nije bio tri godine kod kuće, nije znao da je Maksima pogodila strašna bolest koja mu je lice prekrila krastama, te nije onako lep kakav je bio kada je otac pošao u Latine. Tada Ivo shvata da neće moći da održi zadatu reč, te odlučuje da zabrani svima da govore o devojci i o svadbi.

Nakon čak 10 godina, dužd mu šalje pismo u kome ga optužuje da je pogazio zadatu reč. Tu proradi sujeta Ivu Crnojeviću i on odlučuje da krene po devojku, ali i smišlja prevaru da najlepšeg među svatovima, Miloša Obrenbegovića predstavi kao svog sina.

Na prvi pogled, prevara uspeva, jer devojka polazi “ preko sinjeg mora “ u Žabljak, ali kada je video da je ona krenula rukom prema Milošu, misleći da joj je to muž, Ivo joj sve kaže šta se desilo. Devojka tada pokazuje svoje pravo lice i Ivo ne zna šta da radi. Naime, njoj nije toliko žao što je prevarena, koliko joj je žao darova koje sada ima Miloš, a ne njen pravi muž, Maksim Crnojević. Posebno joj je žao zlatne košulje koju je vezla 10 godina za Maksima, a koju Miloš nikako ne želei da vrati.

Tada Maksim, ozlojeđen zbog svega ubija Miloša, otkazuje ženidbu i odlazi među Turke, gde menja i veru i ime.

Uzevši u obzir da je lektira “ Ženidba Maksima Crnojevića “ jedna od najdužih epskih pesama, ovo je samo šturo prepričavanje, a za sastav koji budete pisali vezano za ovu temu svakako će vam biti od koristi i analiza i interpretacija, te opis likova.

Trebalo bi da znate i da je, veliki srpski pisac, Laza Kostić, inspirisan epskom narodnom pesmom “ Ženidba Maksima Crnojevića “ napisao tragediju “ Maksim Crnojević „. Ovo delo je prvi put objavljeno 1866. godine, a u pozorištu je premijerno izvedena samo tri godine kasnije, 30. janura 1869. godine i to na sceni novosadskog Srpskog narodnog pozorišta. U Beogradu je ova drama prvi put izvedena na sceni Narodnog pozorišta, 23. oktobra 1870. godine.