Voće kao hrana i lek

0

Važnost voća u svakodnevnoj ishrani

Voće, kao i povrće dragoceni dar prirode, veoma je važno kao dopuna svakodnevnoj ishrani ili kao hrana koja u određeno doba godine predstavlja značajan ili pretežni deo svakodnevnih obroka („voćni dani“).

Značaj voća, naročito svežeg, zrelog i presnog je bitan za pravilan razvoj i dobro funkcionisanje organizma, Jer voće sadrži biološki važne sastojke: provitamine, vitamine, belančevine, mineralne soli, a zavisno od vrste, manju ili veću količinu energetskih sastojaka (šećera i masti, odnosno ulja) i dr.

U zrelim slatkim sočnim plodovima nalaze se lako svarljivi šećeri: 1 grožđani (glikoza, dekstroza), voćni (fruktoza, levuloza) i običan šećer (saharoza).

Voćne kiseline (limunska, jabučna, vinska i druge), taninska (opora jedinjenja), pektini, aromatični i drugi sastojci deluju takođe sa svoje strane na njegov ukus, miris i drugo što ga svrstava u izvanredne poslastice. Uz to ova jedinjenja imaju značaja i za bolje varenje i pravilno iskorišćavanje ostale hra- ne.

voce kao lek

Voće važan izvor energije za radnike, rekonvalescente i trudnice,

Sveži slatki ili nakiselo-slatki plodovi su izvrsna osvežavajuća hrana za sve; pre svega za radnike, rekonvalescente, trudnice, majke dojilje. decu i starije osobe, leti, za vreme velikih vrućina. Voće u ishrani potpomaže izdržljivost organizma u fizičkom i umnom radu, pojačava gipkost mišića, održava pravilan rad srca i reguliše izmenu mineralnih materija, stimuliše rad žlezda, živčanog sistema i organa za varenje, olakšava izlučivanje štetnih sastojaka itd. Voće doprinosi održavanju tena kože i usporava starenje.

Voće treba jesti sveže

Neosporno je da je za zdravog čoveka najcelishodnije da jede sveže, dobro zrelo i propisno oprano voće, jer u svakom drugom obliku (kuvanjem, pečenjem, sušenjem…) dobrim delom gubi biološki aktivne sastojke, pa mu je i značaj kao takvom manji.

Priprema voća za zimnicu

Međutim, svaka vrsta voća ima svoju kraću ili dužu sezonu u kojoj nam stoji na raspolaganju u većim količinama i po pristupačnim cenama. Tada se najviše kupuje i jede sveže. S druge strane nameće se potreba da se u sezoni, kad ga najviše ima, nabavlja, odnosno odabira dotično voće najboljeg kvaliteta za konzerviranje u domaćim uslovima: spremanje, slatka, džema, kompota, pekmeza,zamrzvanje…) ili za preradu u prehrambenoj industriji u slične proizvode.

Takvi proizvodi nam stoje na raspolaganju uvek, u svako doba godine. U tome je velika prednost, jer se tako „produžava“ sezona dotičnog voća, iako je ponešto izgubilo od svojih sastojaka u odnosu na sveže. Konzervirano voće, u domaćim ili industrijskim uslovima, primenom svih higijenskih mera, predstavlja dobru dijetalnu hranu i za osobe koje imaju određene smetnje zbog kojih izbegavaju ili u manjoj meri koriste sveže sirovo voće.

Industrijska prerada voća

Industrijska prerada voća uzima sve veće razmere, paralelno s razvojem voćarstva kao unosne grane privrede. U tom pogledu, zahvaljujući naučnim i tehničkim dostignućima, osvaja se sve veći broj novih proizvoda koji savremenom radnom čoveku, naročito u većim urbanizovanim sredinama, predstavljaju u svakodnevnom životu ne samo dodatak hrani nego i poslasticu (voćni sokovi) koja i u zdravstvenom pogledu ima ne mali značaj, jer deluje kao dobro preventivno sredstvo, podižući odbrambenu sposobnost organizma protiv izazivača infekcija i mnogih bolesti.

Izgradnja velikih hladnjača za čuvanje svežeg povrća i voća doprinela je da se ovi proizvodi mogu naći uvek na tržištu u dovoljnim količinama, van sezone, čime se doprinosi pravilnoj, boljoj i ukusnijoj ishrani kojom se čuva i podiže zdravlje naroda, veća produktivnost radnih ljudi, stvaralački i životni vek čoveka.

Pored racionalne upotrebe, konzerviranja i prerade voća postoji i drugi vid njegovog korišćenja koji se ne može svuda i uvek opravdati. To je izrada prevrelih voćnih sokova, vina i rakije od raznog gajenog i divljeg voća.

Izbegavajte da od voća pravite alkoholna pića

Suočeni smo s činjenicom da je potrošnja alkoholnih pića, svuda u svetu, tolika da se čak proizvode u ogromnim količinama i fermentacijom običnog šećera. Svaki prosvećen čovek mora da stane na stranu onih koji se tome protive, koji žele da zaštite s jedne strane dragocenu životnu namirnicu šećer, od nepametne upotrebe i s druge strane da spreče širenje potrošnje alkohola, koji je uzročnik mnogih nedela koja pogađaju društvo u celini.

Sigurno je da se u našoj zemlji, koja je prva po broju šljiva u Evropi, naročito kad šljiva rodi, ne mogu sve količine pojesti sveže, osušiti ili upotrebiti za izradu pekmeza i drugih industrijskih proizvoda u kojima su sačuvana njena svojstva ukusnog, slatkog ploda. Mora se jedan dobar deo roda fermentacijom prevesti u poznatu „šljivovicu“, ali potrudimo se da je upotrebimo pametno, a ne kao svakodnevni otrov koji uništava telo, razara zdrav duh, rastura porodicu, pravi od čoveka nemoćnog iznurenog radnika, roba jednoj strasti koja ga polako ali sigurno vodi u propast.

Razvoj voćarstva

Razvoj voćarstva veoma se razvija, svuda u svetu. Stvorene su nove sorte voćaka sa izvanrednim svojstvima u pogledu ukusa, arome i drugih osobina svojih plodova. Mnoge vrste divljeg voća, naročito otkad su u njemu otkrivene znatno veće količine biološki aktivnih sastojaka, postale su veoma tražene. Tako je asortiman znatno povećan i stvorene mogućnosti za korišćenje i onih vrsta koje su doskora imale mali, često samo lokalni značaj. Nauka je mnoge predrasude kod ljudi razbila i učinila da se izvesni divlji „prezreni“ plodovi drugačije tretiraju i dobiju onaj značaj koji zaslužuju po svojim sastojcima, prehrambenoj i biološkoj vrednosti.

Voćke se sve više i sade i brižljivo neguju. U cvetu one deluju kao ukrasne biljke, a to isto su i onda kad se okite zrelim plodovima raznih boja, prijatnog mirisa.

Pored plodova koji imaju i određena lekovita svojstva, od nekih gajenih i divljih voćaka bere se lišće (jagoda, malina, kupina…), skida kora (nar, šimširika…) ili ljuska ploda (agru- mi) i drugi delovi i upotrebljavaju u školskoj i narodnoj medicini za pripremanje raznih jednostavnih biljnih lekova. Uz to imaju i drugi značaj, npr. kao sredstva za bojenje, kao štavna sirovina itd.



Share.

Leave A Reply