Kafana „Kod grcke kraljice“, Jovan Kumanudi

Kafana „Kod grcke kraljice“

Zna se da nigde nema ukusnijeg hleba nego u Grčkoj. I hleb jednog Grka sa Save nije zaostajao za onim koji se mesio i pekao u njegovoj otadžbini. Pekarnica mu je radila dan i noć, a ljudi su se skoro otimali za njegov hleb. Kako mu je kapital stalno rastao, vrlo brzo je staru kućicu u kojoj je radila pekarnica, zamenio modernom kućom na sprat, koja se nalazila odmah pored nekadašnjeg hotela „Nacional”.

Četvorica njegovih sinova su vodila veliku radnju, koja je bila smeštena u Glavnoj čaršiji. Posao im je išao dobro i donosio dobar prihod. Jedan od njih, Jovan je bio na položaju državnog bankara i taj posao mu je donosio velike prihode, kojima je on kupovao nepokretnosti.

Tako je kupio staru jednospratnicu turskog tipa, koju je zatim srušio i zamenio je zgradom na sprat, evropskog tipa. Ta građevina je nikla 1870. godine, a možemo je i danas videti na uglu ulica Kneza Mihaila i Kralja Petra. U prizemlju su se nalazili tzv. „dubrovački” dućani, sa gvozdenim kapcima i vratima, a na spratu velike sobe. Sve do 1884. godine, kada je dobila svoju zgradu, ovde je bila smeštena i kancelarija Narodne banke. Posle toga, tu su bile kancelarije bankarske radnje „Andrejevic i Kompanija”, a zatim Francusko – srpske banke. Kasnije se u njoj nalazio Beogradski okružni sud.

I kuća do ove je bila u vlasništvu Jovan Kumanuda, ali i Despotov han. U hanu se nalazio hotel nazvan „Kod grčke kraljice”. Kupio je i jednu kuću na uglu Pop Lukine i Crnogorske ulice, a ona pored „Nacionala”, u kojoj je bila pekarnica njegovog oca, prodata je kasnije advokatu, Marku Stojanoviću.

Posedovao je i pivaru na Jaliji, ali se ona nije dugo održala i godinama je bila u ruševinama.

Njegova udovica Hrizanta sa ćerkom Milevom, stanovala je u Gospodskoj ulici, u jednoj prizemnoj kući, koju je isto Jovan kupio. Kasnije su je prodale Ženskom društvu, koje je tu otvorilo radničku školu.

Njegova je bila i velika ledina na Terazijama, na kojoj je sadašnju barok palatu ozidao Marko O. Marković.

U periodu od 1861. do 1862. godine, Jovan je izdavao i „Trgovačke novine”, zajedno sa Milanom Milovukom.

Jovan je imao dvojicu sinova i dve ćerke. Kuću u Knez Mihailovoj je nasledio najstariji, Dimitrije. Ali, kako je živeo rasipnički, ubrzo je morao da kuću proda bakalinu, Nikoli D. Kiki.Mlađi sin, Andra je bio oženjen ćerkom hotelijera Đoke Milićevića. Za nju se govorilo da je rasipala njegovo bogatstvo, jer je poprimila sve loše navike bečkog otmenog društva, gde je rođena i vaspitavana. Na kraju, Andra je morao da se okrene državnoj službi, pa je neko vreme radio kao trgovački agent u Solunu.

Starija kćer Jovanova,  Katarina je bila udata za ministra Pavla Stanišića i nasledila je kuću u Crnogorskoj ulici.

Mileva, najmladja se nije udavala, a nasledila je kuću iz ulice Kralja Petra i „Grčku kraljicu”.

Poznati književnik, sekretar glavnog Trgovačko – zanatlijskog odbora, a kasnije i ministar, Čedomilj Mijatović je zapisao o Jovanu da je bio „visoko obrazovan čovek od koga se imalo šta naučiti”.