Osmo svetsko prvenstvo 1966 u Engleskoj

Fudbal se vratio kući bio je to usklik Engleza kad su dobili organizaciju osmog Svetskog šampionata ol 31 – maja do 21. Juna 1966. Dugo su na Ostrvu čekali priliku da pokažu ko igra najbolji fudbal na planeti n Mundijal je bio idealna prilika da prigrle “zlatnu boginju. Tri sedmice u Engleskoj se govorilo jedino o fuldbalu.

Za engleski Mundijal učešće je prijavila 51 reprezentacija. Posle kvalifikacija odigranih u 16 grupa, na skup elite došli su Urugvaj, Švajcarska, Meksiko, Francuska, SR Nemačka, Argentina, Španija, Portugal, Mađarska, Bugarska, Sovjetski Savez, Severna Koreja, Italija, Čile, svetski šampion Brazil i domaćin Engleska.

Sistem takmičenja je zadržan kao na prethodnom prvenstvu. Šesnaest ekipa je bilo podeljeno u četiri grupe, gde su odmeravali snage po jednostrukom bod sistemu. Takmičelje su nastavljale po dve najbolje plasirane selekcije iz svake od četiri grupa. U slučaju istog broja bodova bolje plasirana reprezentacija bila je ona sa boljom gol razlikom. Od četvrtfinala igralo se po „nokaut sistemu“.

Ponovo su na mundijal došli svi dotadašnji šampioni – Uruvaj, Italija, Nemačka i, aktuelni, Brazil. Bili su tu i nekadašnji vicešampioni Argentinci i Madjari. Skup su uveličali prvaci Evrope Španci i viceprvaci starog kontinent, reprezentacija Soveckog Saveza. Bilo je, medjutim, i debitanata na završnom turniru, poput Portugala i Severne Koreje, koji će ubrzo postati dva najprijatnija iznenadjenja somog Svetskog prvenstva.

Na početku takmičenja u prvoj grupi iznenadjenja su izostala: Englezi i Urugvajci očekivano su zauzeli pozicije koje su osiguravale plasman u četvrtfinale, pa se niko nije začudio što su Meksikanci i Francuzi posle samo tri odigrane utakmice spakovali kofere za povratak kući. Francuska je bila neprijatno iznenađenje Mundijala, ali Meksiku je priređen simboličan oproštaj. Od Mundijala u Engleskoj rastao se Antonio Karabahal, golman koji je učestvovao na pet završnih turnira.

U Drugoj grupi Nemci su se, zahvaljujući ubedljivoj pobedi protiv Švajcarske kad su značajno popravili gol razliku, svrstali ispred Argentine na pozicijama za nastavak takmičenja. Brz rastanak sa šampionima Evrone. Špancima, predstavljalo je još jedno razočarenje.

U Trećoj grupi nije bilo iznenađenja, već senzacija. Brazil, znalo se to, nije bio tako snažan i kompaktan kao 1958. U Švedskoj i 1962. U Čileu, ali sa opeolom dnostrukih svetskih šampiona i Peleom na čelu tima slovio je za apsolutnog favorita, tim pre što se nalazio u grupi sa slabašnim Bugarima, debitantima Portugalcima i Mađarima, još uvek neoporavljenim od raspada legendarne lake konjice. Počelo je, istina, prema očekivanju.“Karioke su lako savladale Bugarsku, ali protivnik je skupo naplatio poraz. Bugari su igrali grubo, posebno na Pelea, pa je najbolji fudbaler sveta posle meča morao da leči brojne povrede. Iznenađenje je predstavljala ubedljiva pobeda Portugala protiv Mađarske. U sledećem kolu Mađari su se oporavili od neočekivanog poraza senzacionalnim trijumfom protiv Brazilaca. U trećoj, za Brazilce odlučujućoj utakmici zbog povrede nije bilo Pelea, Svetski šampioni stali su pred neočekivano snažnim Portugalom. Poraženi su sa 3: 1, a Mundijal je dobio novu zvezdu, Portugalca Eusebia koji će odlučiti još nekoliko utakmica u korist svoje selekcije. Kad su Mađari konačno očekivano savladali Bugarsku sa 3: 1, senzacija je bila kompletirana. Debitanti Portugalci su zauzeli prvo mesto, Mađarska drugo, a to je značilo da je tron svetskih prvaka oslobođen vladavime Braznla koji se sa treće pozicije vraćao u Južnu Ameriku.

Uzbudljivo je bilo i u Četvrtoj grupi. Sovjetski Savez je opravdao naslov viceešampiona Evrope i zauzeo prvo mesto. Nenadano se, međutim, pojavila zapanjujuće snažna Severna Koreja. Nakon neuspeha u debitantskom nastupu na Mundijalima protiv Sovjeta, iznenadili su Čileanci protiv kojih su izborili remi iako su posle prvog poluvremena gubili 0: 1. Konačmo, najveću senzaciju šampionata Korejci su priredili pobedom protiv Italije 1: 0, čime su osvojili drugo mesto u grupi, zatvornvši Mundijal za dvostruke svetske šampione “azure“ i treće plasirane sa prethodnog Mundnjala, Čileance!

Četvrtfinale je donelo jedan od najuzbudljivijih mečeva na Mundijalima. Sastali su se debitanti i najveća iznenađem. A osmog šampionata — Portugal i Južna Koreja. Meč je privukao veliku pažnju, jer megdan su delili nepoznati, a veoma kvalitetni fudbaleri. Korejci su krenuli silovito. Vešto su koristili brze noge napadača i za samo dvadesetak minuta poveli sa 3: 0. Tada na scenu stupa Eusebio. Do kraja prvog poluvremena postiže dva gola i smanjuje rezultat na podnošljivih i optimističnih 2: 3, da bi za 14 minuta nastavka još dva puta zatresao mrežu i preokrenuo rezultat u korist Portugalaca. Do kraja meča Portugal je postigao još jedan gol i slavio sa 5: 3, ali to nije umanjilo dramatičnost utakmice u kojoj je načinjen najveći rezultatski preokret u istoriji Mundijala. Brilantnom igrom Eusebio je u toj utakmici sebe promovisao u najboljeg igrača šampionata.

U ostalim mečenima četnrtfinala sve je proteklo prema očekivanjima. Favoriti Englezi, Nemci i Sovjetski Savez pridružili su se Portugalu u polufinalu.

O raspodeli znamenja odlučinali su evropski timovi, a duel Engleske i Portugala bio je posebno zanimljiv. Domaćin Mundijala imao je samo jedan cilj -“zlatnu boginju ”, ali prepreka zvana Eusebio bila je suviše velika da bi se predstavnici „Gordog Albiona” razmetali optimizmom. Na“Vembliju” se 26. Jula okupilo 100. 000 gledalaca da bi pomoglo svojim ljubimcima da zaustave “evropskog Pelea”. Posle 45 minuta igre hladnokrvni Englezi nisu mogli da sakriju strepnju. Portugalci su izborili 1: 1 i najavljujući da će učiniti sve što mogu nebi li stigli do finala. Na scenu je tada stupio engleski half  Stajls sa samo jednim zadatkom – zaustaviti Eusebia. Finale je bio ulog koji je dozvoljavao korišćenje svih sredstava, pa se ni Stajls nije libio da se služi i onim što fudbalska pravila zabranjuju. Cilj je opravdao kritike. Eusebio je zaustavljen, a Englezi su zahvaljujući golovima Bobija i Čarltona pobedili sa 2:1.

U drugom polufinalu, Nemci, iskusniji za tri polufinala i jednu završnu predstavu Mundijala, bili su bolji od Sovjetskog Saveza. Rezultatom 2: 1 obezbedili su drugo učešće u finalu. Odlučujući gol postigao je Franc Bekenbauer!

A u finalu grandiozna predstava timova podjednake snage i istovetne želje za usnehom. Mala, ali značajna prednost bila je na strani Engleza zbog domaćeg terena i fanatične publike, međutim, Nemci su 1954. Pokazali kako se favoritima na papiru oduzima već osvojena titula i nisu strepeli od Ostrvljana.

Već u 12. Minutu Nemci koriste samouverenost Engleza. Haler sačekuje jedan „otpadak” na 15 metara od gola i “iz prne“ loptu šalje iza leđa Benksa. Englezi, ipak, nisu klonuli duhom. U šesnaestercu Harts dobro skače i u 18. Minutu rivali su ponovo na početku 1: 1. Poluvreme se završava remiem, a da igra ne nagoveštava pobednika. Vodi se borba ravnopravnih rivala. Konačno, u 78. Minutu Hetges nespretno startuje na loptu u svom kaznenom prostoru, ona pada na nogu Pitersu koin je sa desetak metara šalje iza leđa Tilkovskog. Englezi vode sa 2: 1 nadomak su toliko željene “zlatne boginje”. Nemci, međutnm, kao po pravilu svoje najbolje izdanje prikazuju u momentima kad se čini da su oboreni na pleća. Zasipaju Benksa šutevima sa svih pozicija, ali golman Engleske uspešno odolena. Sve do 89. Minuta, kad posle jedne gužne Veber sa tri metra šalje loptu u mrežu. Ponovo izjednačenje, i to u momentima kad su Englezi već zakoračili na tron.

Drugi put u finalu Mundijala igraju se prolužeci dva puta po
15 minuta. Nastavlja se borba divova. Razmenjuju udarce “spuštenog garda“. I konačno dolazi 100. Minut. Najkontroverzniji detalj u istoriji finala. Harts prihvata loptu u šesnaestercu, okreće se prema golu, silovito šutira… Lopta udara u prečku i odbija se iza leđa Tilkopskog, ali takvom brzinom da niko nije video da li je pala iza ili ispred crte.. Englezi signaliziraju pogodak, Nemci odmahuju rukom. Sudija Dinst odlazi na konsultacije sa pomoćnikom Bahramovim iz Sovjetskog Saveza koji odlučno klima glavom i pokazuje na centar. Dinst potvrđuje: Englezi vode 3: 2. Nemci protestuju, ali uzalud, moraju na centar. Domaćin je deset minuta pre kraja produžetka stekao veliku prednost. Nemci ponovo kreću u juriše, ali ovog puta ništa im ne uspeva. U poslelnjem minutu Englezi izvode novi kontranapad, a Harts pogađa mrežu, postavlja konačnih 4: 2 i postaje jedini fuddaler koji je u finalu postigao tri gola.

Englezi likuju. Konačno su dokazali da su dostojni “zlatne boginje“. Prešli su dug put od bojkota Mundijala u Urugvaju 1930. Do trona na koji su se popeli 1966, ali sada mogu da kažu kako se, ipak, na Ostrvu igra najbolji fudbal bar do sledećeg šampionata.

Osmo Svetsko prvenstvo nije ostalo upamćeno samo po tome što je stasao novi peti šapion i pos psornom golu Hartsa, već i po tome što je iznedrio neveći broj zvezda Mundijala. Portugal je predstavio Eusebia, Nemci su imali bekenbauera, Englezi pored Hardsa, Bobija Čarltona i Mura, a Sovjetski Savez velikog golmana Lava Jašina kome je uručeno priznanje za najboljeg čuvara mreže i promocija najboljeg na svetu.

FINALE

Eigleska — SR Nemačka 4: 2 (2: 2, 1: 1)
London, 3o. Jula 1966. Stadion“Vembli“. Gledalaca 93. 000.
Sudijaa Dinst /Švajcarska/.

STRELCI: 0: 1 Haler/12/, 1: 1 – Harst/18/, 2: 1 Piters /78, 2: 2 Veber /89/, 3: 2 – Harst /100/, 4: 2 – Harst /119/.

ENGLESKA: Benks, Koen, Vilson, Stajls, Dž. Čarlton. Mur, Bol. Harst, R. Čarlton, Hant, Piters. Selektor Alfrel Remzi.

SR NEMAČKA: Tilkonski. Helges, Šnelinger, Šul|;, VeOer, Be – kenOauer, Haler, Held, Onerat, Emerih.

LISTA STRELACA
9 – Eusebio /Portugal/,
6 – Haler /SR Nemačka/,
4 – Bekenbauer /SR Nemačka/, Harst /Engleska/. Porkujan /Sonjetski Savez/. Bene /Mađarska/,
3 – Artime /Argentina/, R. Čarlton, Hant /Engleska/, Augusto, Tores /Portugal/,
1 – Markos /Čile/, Zeler /SR Nemačka/, Seung Jin /R. Koreja/, Ma – lofejev, Čislenko /Sovjetski Savez/, Mažoli /Mađarska/,
1 – Onega /Argentnna/, Garinča, Pele, Rildo, Tostao /Brazil/, Asiaruhov /Bugarska/, Emerih, Held, VeOer /SR Nemačka/, Piters /Engleska/, Boržoin, Hauser /Frašjuska/, Barison, Macola /Italija/, Bor – ha /Meksiko/, Dong Von, Do Ik, Sun Kok /R. Koreja/, Simoes /Portugali – ja/. Kventin /Švajcarska/, Amansno, Fueste, Piri, Sančiz /Šianija/, Ba – niševski, Metreveli /Sovjetski Savez/, Farkaš /Mađarska/, Kortes, Roča /Urugvaj/.
1 autogol – Davidov, Ko1jov/Bugarska/

„Plavi” stali u kvalifikacijama

Reprezentacija Jugoslavije takmičila se u Trećoj kvalifikacionoj grupi za učešće na Mundijalu u Engleskoj 1966. Rivali “plavih“ bili su Francuska, Norveška i Luksemburg. Posle šest utakmica Jugosloveni su zauzeli treću poziciju i ostali bez vize za put na Ostrvo.