Šta je ,,falsifikovanje hrane“?

Tehnološki napredak omogućio je proizvođačima da još više zakidaju na kvalitetu hrane, tako da se dodaju razni emulgatori, boje, aditivi i slični sastojci koji produžuju rok, pojačavaju ukus i dodaju na težini.

KAKO SE FALSIFIKUJE HRANA

U uvodu smo pomenuli kafu. Da li ste znali da se u kafu dodaju razne žitarice, najčešće ječam. Što manje kafe imate u mešavini, cena je niža. Kada kupujete čaj od nane u filter kesicama, verujete li da se u kesici nalazi isključivo nana ili posumnjate da tu ima i nekog drugog bilja. Kada skuvate čaj od hibiskusa, primetićete da čaj ima toliko boje koja sigurno nije od hibiskusa, i koja kasnije ostaje na zidovima šolje. Ulja, mleko i slični proizvodi  se normalno, razređuju.  U vino se ubacuju dodaci, ne bi li delovalo starije. O mesnim prerađevinama, tipa paštete i salame i da ne govorimo. Tu ima svega, samo kvalitetnog mesa nema.

Problemi najviše nastaju prilikom uvoza, jer ima domaćih uvoznika, koji treću klasu proizvoda prodaju maltene, po ceni prve klase. Proizvođači su se toliko osilili, da je, recimo u Americi, proizvodnja falsifikovane hrane porasla za čak šezdeset procenata. Kako li je tek u ekonomski nestabilnijim zemljama poput Srbije?

KAKO SE ŠTITE POTROŠAČI

Država je ipak preuzela neke korake kako bi zaštitila potrošače. Recimo, po zakonu, kada kupujete mleveno meso, mesar je dužan da pred vama samelje komad mesa. Vaša je dobra volja da li ćete uzeti meso koje je već samleveno i izloženo u vitrini. Na taj način prodavci ne mogu da vam samelju bilo šta i prodaju kao svinjsko ili goveđe mleveno meso. Što se tiče ribe i ribljih prerađevina, znate da  se one moraju prodavati u zaleđenom stanju, a led svakako daje dosta na težini. Kako bi zaštitila potrošače, država insistira da na deklaraciji ovih proizvoda stoji procenat glazure, tj procenat leda. Tako recimo na ribljim filetima, procenat glazure je oko dvadeset procenata, što znači da će težina fileta biti oko dvadeset procenata manja kada se odledi.

POSLEDICE

Sastojci koji se koriste za falsifikovanje hrane uglavnom su bezopasni, ali znatno umanjuju kvalitet hrane. Ljudi kupuju određene namernice zbog vitamina i njihovog povoljnog uticaja na zdravlje, a zapravo im neće pomoći koliko su se nadali. Broj obolelih ljudi se verovatno povećava i zbog loše ishrane. Ne kažu uzalud da zdravlje na usta ulazi. Zato nastojte da proizvedete što više hrane možete kod kuće. Možda mnogi nisu u mogućnosti, ali ako ništa drugo, i da živite u stanu u centru grada, možete bar da posadite u saksiji neku biljku, od koje ćete kasnije praviti čaj.

Izbegavajte kupovinu hrane u hipermarketima, ukoliko živite na selu ( a nemate svoju proizvodnju hrane) ili imate kolege, prijatelje i rođake na selu, raspitajte se kod koga možete kupiti pojedine namernice kao što su: jaja, mleko, povrće, voće i slično. Hrana proizvedena u domaćonstvima je uvek bolja od hrane u prodavnicama koju prodaju velike korporacije.