Lorelaj, Hajnrih Hajne

Naslov: Lorelaj
Autor: Hajnrih Hajne
Vrsta: pesma

O pesniku:

Hajnrih Hajne je rođen 1797.godne u Dizeldorfu. Bio je  jedan od najvećih nemačkih liričara XIX veka. Zbog naprednih pogleda, dela su mu za života bila zabranjivana u Nemačkoj, a kako je bio jevrejskog porekla, zabrana je bila obnovljena i u doba nacizma. Kao pesnik, on je osećajan, duhovit, smeo i borben. On je pesnik „svetskog bola“, ali i raskida sa klasicizmom i njegovim pravilima o pevanju koja su vodila u izveštačenost poezije. Umro je 1856.godine u Parizu.

Gde romantičari traže motive i teme?

Romantičari, a medju njima i Hajne, posezali su za temama iz prošlosti. Nalazili su ih u narodnom stvaralaštvu (u pesmama, legendama, mitovima) i na toj podlozi stvarali svoja dela, donoseći u njima neke nove slike, sasvim druge asocujacije, misaona usmerenja i jezičko ruho. Tako su nastajale izuzetne pesničke tvorevine u kojima se dodiruju i medjusobno prožimaju staro i novo, nasledjeno i novostvoreno. Jedna od takvih pesničkih tvorevina je Hajneova pesma Lorelaj.

Koji je pesnički motiv i gde ga je pesnik našao?

Hajne je pesnički motiv našao ulegendi vetanoj za klisuru i visoku stenu koja nosi naziv Lorelaj i nalazi se na desnoj obali Rajne. Stena je visika preko 130 metara i predstavlja najistureniji deo klisure kroz koju se probija Rajna. Za stenu je vezana i drevna germanska priča o prelepoj vili Lorelaj koja je živela na toj steni i svojom pesmom omamljivala mlade mornare. Očarani njenom pesmom, oni su zaboravljali na opasnost, usmeravali pogled prema njoj nedostižnoj i zavrašavali u dubini vode.U I strofi pesnik nas uvodi u sadržaj ove baladične pesme sažimajući staru legendu i svodeći je na osnovne pesničke slike. Pesnik se pita zašto mu je ta stara priča o Lorelaj često na umu i zašto uvek oseća tugu kada se seti nje.

U II strofi je slika reke Rajne, u vreme kada je sunce na zalasku. Na vrhu stene gasi se   poslednji sunčev zrak i mrak se polako spušta.

U III strofi opisuje mitsku devojku Lorelaj. Ona sedi na vrhu stene, sa kosom boje zlata i zlatnim češljem češlja kosu. Opisujući je tako pesnik velilča i idealizuje njenu lepotu. Njena pojava je kraljevska, očaravajuća i nebeska (nedostižna).

U IV strofi vidimo da pored fizičke lepote postoji i jedna druga lepota kojoj niko ne može odoleti, a to je pesma.pesma zvuči silno, čudesno i omamljujuće. Ona je fatalna za svakog ko je oslušne.

U V strofi saznajemo da su njene žrtve ladjari, koji umesto da gledaju u vodene grebene i opasne stene, svoj pogled usmeravaju u visine gde je ona, iako dobro znaju da je ona nedostižna za njih i da svakog trenutka mogu završizi na samom dnu.

U VI strofi pesnik upotrebljava reč sad,kao da hoće da nam saopšti da se to nije dešavalo samo nekada več i sad. Ljubavna tuga i nedostižna lepota prisutne su u svim vremenima,i nekada i sad.

Šta simbolizuje vila Lorelaj?

Ona simboliše zavodljivu, oholu i bezdušnu ženu, zagledanu samo u svoju lepotu. Ona je ravnodušna i nezainteresovana za ljudske sudbine koje stradaju zbog nje.

TEKST PESME

Ja ne znam šta treba da znači
Ta tako tugujem,
O nekoj starinskoj priči
Jednako umujem.

Tu mirno protiče Rajna,
Hladno je, hvata se mrak!
Na vrhu brijega igra
Posljednji sunčev zrak.

A na tom brijegu se vidi
ljepote djevojke stas;
Ona sva u zlatu blista,
I zlatnu češlja vlas.

Sa zlatnim češlja je cešljem,
I pjeva još uz to,
A glas od pjesme zvuči
Silno i čudesno.

Lađara u malom čunu
Njen divlji zanosni ton;
Na stijene ne gleda dolje,
Već gore gleda on.

I sad lađaru i čamcu
Ja mislim da je kraj:
A sve to sa svojom pjesmom
Učini Lorelaj.

Hajnrih Hajne ( Heinrich Heine 1979-1856 )