Patrijarh Pavle – citati, mudre misli i kratka biografija

Patrijarh Pavle rođen je kao Gojko Stojčević, 11. septembra 1914. godine. Poglavar Srpske pravoslavne crkve bio je od 1990. pa sve do smrti 2009. godine.

Potiče iz sela Kućanci koji se nalaze na teritoriji današnje Hrvatske. Imao je teško detinjstvo, bio je bolešljiv a rano je ostao bez roditelja. Brigu o njemu i njegovom bratu preuzele su baka i tetka. Zbog osetljivog zdravlja nisu ga forsirali da radi seoske poslove, pa su ga poslali da se školuje.

Osnovnu školu je završio u Kućancima, a Gimnaziju u Tuzli, da bi potom upisao bogosloviju u Sarajevu. Zanimljivo je da je Gojko imao dvojku iz bogoslovije u Gimnaziji. Bez obzira na slabu ocenu na bogosloviji se pokazao veoma dobro, pogotovo kada je pevanje u pitanju. Na dalje školovanje dolazi u Beograd, između ostalog i sa željom da završi medicinu.

Međutim počinje Drugi svetski rat, i Gojko se povlači u manastir Svete Trojice, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri , a kraj rata je dočekao u manastiru Vujan gde se povukao zbog bolesti. 1948. se zamonašio u manastiru Blagoveštenje, kraj Čačka i uzeo ime Pavle, po apostolu Pavlu. Nastavio je školovanje i stigao čak do Atine ( tada je već stekao čin arhimandrita). Već po povratku iz Atine postaje episkop raško-prizrenski. S obzirom da je i u to vreme već bilo skrpsko-albanskih sukoba, i sam Pavle imao je nekoliko neprijatnosti. Kao svedok minulih događaja, govorio je i u Ujedinjenim Nacijama o položaju Srba na Kosovu.

Patrijarh Pavle - biografija — Patrijarh Pavle – biografija

Nije očekivao, ali je 1990. izabran za patrijarha. Bez obzira na položaj patrijarh Pavle vodio je veoma skroman život, a poznato je da je uvek išao pešice ili gradskim prevozom, kao i da je sam krpio i popravljao svoje stvari radije nego da kupi nove. Bavio se i pisanjem i naučnim radovima. Na glasanje nikada nije izlazio, niti je bio politički aktiva. Na izborima je učestvovao jedino kada se glasalo za novi Ustav, 2006. godine.

Pred kraj života, problemi sa plućima su već uzeli danak po patrijarhovo zdravlje, i on je preminuo u snu 15. novembra 2009. godine. U Srbiji i Republici Srpskoj proglašena je trodnevna žalost. Na hiljade građana izašlo je na ulice Beograda da po poslednji put isprati patrijarha Pavla, koga su veoma poštovali i voleli. U svom testamentu, patrijarh Pavle ostavio je i nekoliko želja, između ostalog i da se sahrani u manastiru Rakovica, kao i da mu se ne donose venci na grob, već da se taj novac priloži za izgradnju hrama Svetog Save na Vračaru. Sahranjen je četiri dana nakon smrti.

Patrijarh Pavle, važio je, i dalje važi za veoma mudrog čoveka. Njegovi govori i besede rado se gledaju na ,,Jutjub“ kanalu, a citati se i dan danas prepričavaju.

Citati patrijarha Pavla o životu, ljudima, Bogu…

Ne branimo se od tuđeg zla, zlom u sebi.

Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti; od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja.

Nama je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi.

Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi.

Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo.

Čovek je, pored uma, obdaren i srcem, osećanjem i voljom kao snagom koja može da ostvari ono što um i srce nađu da treba. A osim toga, obdaren je još i slobodom. Čovek može onako kako Bog hoće a može i suprotno. Jer, što kaže naš filozof Koža Knežević, „Čovek je biće kome može i Bog da se obraduje, a od koga može i đavo da se postidi“. Vidite koliki je to ogroman razmak! Gde ćemo se naći, zavisi od nas.

Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi – jer, ljubav je veza savršenstva – kada bi se makar držali principa „Što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite drugima“, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja.

Čuvajmo se neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.

Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.

Naša je obaveza da pomažemo bližnjem u nevolji ali ne čineći pri tom nikakvo nasilje, jer svako je slobodan da izabere da krene putem spasenja.

Smirenost je dakle braćo i sestre majka svih evanđelskih vrlina, jer se Bog gordina protivi a smirenima daje blagodat.

Proćiće sve, ali duša, obraz i ono što je dobro ostaje zauvek.

Čovek je jači mrtav nego nečovek živ.

Prava ljubav je jedino kada ljubav ne traži svoje. Kada voliš nekog bez ikakve logike. To je i prava sloboda. E zato sam hrišćanin.

Oni ne shvataju hrišćanski ljubav koja ne traži svoje, koja gleda uvek na drugog, ne samo na sebe. Ako se traži svoje, to je već trgovina.

Od jedne žene, majke, čuo sam na Kosovu da ima kćerku i sina. Kćerka udata, a sin koga su raspustili, oženjen. Za ženu je uzeo isto tako jednu razmaženu devojku. I sada majka kaže: ,,Kada se sastanu – uvek je svađa, jedna nemoguća situacija. Na to snaja veli: Ako budem morala da odem iz ove kuće – ja ću se ubiti“. I on isto kaže:,, Ako ona ode – ja ću se ubiti““. Meni je u početku to bilo malo smešno. A kada sam bolje razmislio video sam da je to zaista teškoća i velika nevolja. Kako ja mislim: oni se zaista vole. Ali se vole na način: ako ti mene voliš – čini mi po volji. Ne osećaju da su dužni da jedno drugom čine sve što mogu. Ili kako Hristos govori: ,,Čašću jedno drugom većim činite“.