Kako nastaju dugine boje i kako idu po redosledu

Kako nastaje dugin spektar boja?

Dugine boje nastaju kada sunčevi zraci prođu kroz kišne kapi. Tada ćete na nebu uočiti divan optički fenomen, kome se svi uvek obradujemo a nazivamo ga duga.

Dakle, da bi se pojavila duga, mora padati kiša i grejati sunce u isto vreme. Svetlost se, probijajući se kroz vodu, razlaže na sitnije komponente formirajući tako spektar boja odnosno spektar svetlosti.

Duga će se bolje videti, što je sunce bliže horizontu.

Duga kroz istoriju: zanimljivosti, mitovi i značenje

Ova interesantna pojava zaintrigirala je, svojom lepotom, pažnju ljudi još od vremena antičke grčke. Bar sa naučne tačke gledišta. O njoj su pisali grčki filozofi Seneka Mlađi i Aristotel. Izučavali su je još Rene Dekart i Isak Njutn.

S obzirom da nisu svi posmatrali dugu iz naučnog ugla, ova pojava je za pojedine narode bila neka vrsta božanstva, a verovalo se da ima i magijska svojstva.

Zajednička tačka između legende i nauke jeste što su i drevni narodi znali da je duga nedostižna i da se do nje ne može doći. Tak kasnije je ustanovljeno da su bili u pravu jer je duga, ništa drugo, do optička varka.

Ipak, to nikog nije sprečilo da se divi njenoj lepoti pa danas imamo sačuvana razna verovanja i legende o ovom meteorološkom fenomenu. Počnimo od hrišćanske vere – nakon velikog potopa, Bog je podigao dugu na nebu kao znak primirja i novog saveza između Njega i ljudi. Slično se desilo i u ,,Epu o Gilgamešu“ gde boginja Ištar podiže dugu u znak sećanja na veliki potop i njenu decu koja su tada nastradala. U kineskoj mitologiji duga predstavlja kamenje različitih boja koje je poređala boginja Nuva. Po starogrčkoj religiji, duga je veza između neba i zemlje. U nordijskoj mitologiji, duga je zapravo most Bifrost, koji vodi u Asgard zemlju bogova. Jednostavno rečeno, zamišljena je kao most koji spaja nebo i zemlju.

Danas se duga prikazuje kao simbol mira i novog doba. U svakom slučaju ona uvek predstavlja nešto lepo i pozitivno.

Osnovne dugine boje po redosledu

Verovatno niste znali da je dnevna svetlost zapravo različitih boja i da te boje postaju vidljive tek u dodiru sa vodom ( sapunica, kiša, itd) .

Boja nastaje u zavisnosti od toga kako svetlost pada na, recimo, kap kiše. Spektar se raspoređuje tako da je uvek crvena boja prva, a ljubičasta poslednja u nizu. Spektar se obično rasporedi sledećim redosledom: crvena, narandžansta, žuta, zelena, plava, ljubičasta.