Zločin i kazna, Fjodor Mihajlovič Dostojevski

0

Autor: Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Književni rod: epika
Književna vrsta: roman

Tema dela

Osnovna tema romana ” Zločin i kazna “ je psihologija zločina i kazne koja mu sleduje, te otuđenje pojedinca od društva. Mada je, u suštini tema ove lektire mnogo kompleksnija, što se može videti iz analize i prepričavanja dela.

Ideja lektire

Ideja, odnosno pouka romana “ Zločin i kazna “ jeste da svaki počinjen zločin pre ili kasnije mora biti propraćen adekvatnom kaznom.

Mesto i vreme radnje

Radnja lektire ” Zločin i kazna “ se odvija 60 – ih godina 19. veka u Rusiji. Veći deo radnje romana je smešten u ruski grad Sankpeterburg, mada se jedan njen deo odvija i u zatvoru u ruskom Sibiru.

Zlocin i kazna dostojevski

Analiza lektire “Zločin i kazna“

Roman ” Zločin i kazna “ se smatra jednim od najvećih dela ruske, ali i svetske književnosti. Fjodor Mihajlovič Dostojevski ga je objavio 1866. godine u tadašnjem časopisu “ Ruski vesnik “.

U osnovi, lektira ” Zločin i kazna “ se smatra psihološkim i kriminalističkim romanom. A čitava njegova struktura je izgrađena na takozvanom principu konflikta, jer se glavni junak Raskoljnikov nalazi u sukobu sa samim sobom, ali i sa svetom uopšte. Iako, čini se Dostojevski svakome od likova pruža mogućnost da iznesu svoj stav ili, pak donesu sud o određenom problemu, što oni čine u datom trenutku, sam pisac se ogradio od davanja jasnog stava o bilo kome od njih, a posebno o Raskoljnikovu i njegovim postupcima.

Struktura samog romana je takva da u sebi objedinjuje više žanrova, iako se u osnovi lektira ” Zločin i kazna “ smatra psihološkim i kriminalističkim romanom. Dostojevski, na njemu svojstven način u ovom romanu objedinjuje više vrsta romana i to: hroničarski, socijalni, kriminalni, filozofski, psihološki, ali i avanturistički i tragični.

Što se prostora tiče, on je u ovom romanu izuzetno skučen. Iako se radnja lektire ” Zločin i kazna “ odvija u Sankpeterburgu, ona se zapravo odvija u svega par soba, krčmi, sudnici, na mostu i gradskom trgu. To su, ujedno mesta na kojima se kreću likovi romana, pripovedajući čitaocu o svojoj sudbini.

Kako prostor, tako je i vreme radnje u lektiri ” Zločin i kazna “ vrlo zgusnuto i svedeno na svega devet i po dana. Upravo zbog tako kratkog vremenskog perioda, radnja romana ” Zločin i kazna “ izgleda mnogo dinamičnija i zanimljivija.

Glavni lik romana “Zločin i kazna“

Kao što smo rekli, glavni lik lektire “ Zločin i kazna “ je Raskolnjikov. Već smo u prepričavanju ove lektire naveli dosta njegovih osobina, tako da verujem da neće biti teško da razumete njegovu ličnost, a posebno ukoliko imate temu za pismeni ili sastav iz srpskog jezika vezano za lektiru “ Zločin i kazna “.

Reč je, dakle o književnom junaku koga neki brane, neki napadaju, neki razumeju i opravdavaju njegova razmišljanja i postupke, a drugi opet ne. Da ne bismo ušli u raspravu oko toga, navešćemo samo ono što se nameće iz pročitanog dela, a to je da je Raskoljnikov siromašni mladić, koji u nekom trenutku odlučuje da preuzme pravdu u svoje ruke, te da ubije ženu koja unesrećuje svojim zelenašenjem mnoge. Da li je to opravdano ili ne, to je ipak predmet neke drugačije analize glavnog junaka lektire “ Zločin i kazna “.

Jedno je sigurno, Raskoljnikov lik je izuzetno slojevit, te je nemoguće analizirati ga bez dobrog znanja ljudske psihologije. Mada, čak i tada se postavlja pitanje…

Svakako ovog tragičnog junaka na kraju sustiže kazna za počinjeni zločin. Ali, njegova kazna nije samo odlazak u zatvor, več pre njegova griža savesti za počinjeni zločin. A to je mnogo gora kazna, jer traje čitavog života. Ipak, na kraju lektire “ Zločin i kazna “, glavni junak doživljava pravi preobražaj, a sve zahvaljujući najplemenitijem od svih osećanja.

Prepričano delo “Zločin i kazna“ za pismeni sastav

Za razumevanje romana “ Zločin i kazna “, možda vam i neće biti dovoljno samo njegovo puko prepričavanje, odnosno interpretacija. A naročito je važno da pročitate ovo maestralno delo ukoliko imate sastav iz srpskog jezika ili, pak pismeni zadatak na temu lektire “ Zločin i kazna “. Činjenica je da je delo obimno, ali će vas sigurno zainteresovati, jer na maestralan način opisuje kako unutrašnju borbu glavnog lika, tako i njegov sukob sa svetom oko sebe, te osećajem krivice.

Što se prepričavanja tiče, pokušaćemo u nastavku teksta da vam olakšamo barem malo razumevanje ovog dela…

Već na samom početku romana, pisac uvodi glavnog junaka. Rođa Romanovič Raskoljnikov je mlad čovek, student prava, nadasve siromašan. Već nekoliko meseci izbegava gazdaricu, jer nema novca da plati stanarinu. Raskoljnikov je prinuđen da poseti Aljonu Ivanovnu, staricu koja je poznata po tome što se bavi zelenašenjem. On kod nje založi džepni sat, za koji mu ona daje manje novca nego što vredi, jer nije otkupio na vreme prsten koji je založio, pa joj je, prema njenoj računici ostao dužan. Mladić je ljut zbog takvog ponašanja starice i počinje da mu se u glavi stvara plan kako da je se reši.

Kako radnja odmiče, čitalac dolazi do saznanja da je Raskoljnikov bio svedok razgovora u krčmi, u kome se nepoznati mladić žalio da starz Aljonu. Tada je saznao i da se bogati lukavstvom, kojim se poslužila i u njegovom slučaju, te da se loše ponaša prema svima, ali i prema svojoj sestri Lizaveti, koja inače radi za nju. Čitalac pretpostavlja da je taj razgovor doprineo Raskoljnikovoj ideji da ubije staricu.

Nakon sledeće posete Aljoni, glavni lik lektire “ Zločin i kazna “ odlazi u krčmu, u kojoj upoznaje Marmeladova. Ovaj propali činovnik mu govori o svojoj porodici, čerki Sonji koja je morala da postane prostitutka kako bi izdržavala porodicu, jer je Maarmeladov potrošio sav novac na piće.
Kada isprati Marmeldova kući, Raskoljnikov odlazi u svoju malu, zapuštenu sobu u kojoj čita pismo koje mu je stiglo od majke.

Ona mu piše sa puno ljubavi i topline, o ne tako lepim stvarima. Raskoljnikov saznaje da o nemilom događaju koji se dogodio njegovoj sestri Dunji, kada se u nju zaljubio gazda kuće u kojoj je služila, te pokušao da je iskoristi. Ipak, sve se rešilo na dobro, a Dunja se udaje za starijeg čoveka, dvorskog savetnika Petra Petroviča Lužina. Raskoljnikov je besan nakon čitanja pisma i prilično uvređen, jer ni majka ni sestra nisu tražile njegovo mišljenje o budućem zetu.

Zatim sledi san glavnog junaka, nakon koga se on zaklinje da ne može ubiti staricu. Kada je glavni junak lektire “ Zločin i kazna “ u pitanju, primetno je da on u mnogim situacija i vrlo često preispituje sebe, svoje postupke, ali i moral i uopšteno postupke drugih ljudi. Međutim, iako je bio siguran da neće počiniti zločin, on u prolazu čuje razgovor Aljonine sestre Lizavete i nekog trgovca, te njihov dogovor da Lizaveta dođe sutradan uveče kod trgovca. U tom trenutku, Raskoljnikov shvata da će stara Aljona tada biti sama i da mu se upravo ukazala prilika da izvrši zločin.

Raskoljnikov je, čini se dobro isplanirao ubistvo, ali nije sve išlo onako kako je on zamišljao. Nakon što je ubio staricu, nenadano je došla njena sestra, pa je Raskoljnikov i nju ubio. Hteo je da obegne, ali se i tu situacija iskomplikovala, jer su naišla dva čoveka, koja su po svem usudeći naslutila da nešto nije redu u staričinom stanu. Međutim, Raskoljnikov ipak uspeva da pobegne…

Raskoljnikov zatim luta gradom…odlazi u krčmu…vraća se u staričin stan… Na ulici prisustvuje nesrećnoj pogibiji pijanog Marmeladova, te pomaže da se starac odvede kući. Tamo daje sav novac njegovoj ženi i upoznaje njegovu ćerku Sonju i on ostaje zadivljen njenom pojavom.

Kod kuće ga čekaju majka i sestra, ali on više nema snage ni da im se obraduje, a kamoli da ih zagli, te pada u nesvest. Tu je i njegov prijatelj, Razumihin koji pokušava da uteši majku i sestru i uveri ih da je sa Raskoljnikom sve u redu.

Razumihin uspeva da ubedi Dunju i njenu majku da će Raskoljnikov biti dobro, te ih ispraća kući. Jedin ošto glavni junak lektire “ Zločin i kazna “ uspeva da izgovori ejste da je Dunjin budući muž, Lužin običan podlac i da se protivi njihovom venčanju.

Lužin šalje pisme Dunji i njenoj majci, želeći da ih vidi, ali bez prisustva Raskoljnikova. Međutim, one to odbijaju. Sutradan su se njih dve srele sa Raskoljnikovim i razgovarale, ali teškom mukom, jer se on ponašao vrlo čudno, bio je protiv Dunjine udaje. U sred njihovog razgovora u sobu je ušla Sonja da ga pozove na očevu sahranu. Raskoljnikov je oduševljen i istovremeno ne zna šta da radi od uzbuđenja, pa upoznaje Sonju sa svima i trudi se da joj ugodi.

Priča dalje prati dešavanja sa policijskim inspektorom Porfirijem Petrovičem, koji radi na slučaju ubistva stare zelenašice. On pokušava da nasamari Raskoljnikova kroz razgovor, ali ne uspeva. Čak ga pita i za njegov članak u kome je pisao upravo o zločinu. Kako je Raskoljnikov prijatelj Razumihin poznavao inspektora, on se naljuti na njega, jer smatra da je pogrešio i da Raskoljnikov nije ubio staricu.

Zatim glavni junak lektire “ Zločin i kazna “ opet preispituje sebe, čini se do iznemoglosti, a kroz brojne unutrašnje monologe. Nekako uspe da zaspi i u bunilu sanja opet ubistvo. Kada se probudio, vidi da pored kreveta sedi Svidrigajlov. To je čovek koji je bio gazda kuće u kojoj je radila njegova sestra i koji je hteo da je iskoristi. On sada traži od njega Dunjinu ruku i nudi mu 10 hiljada rubalja. U razgovoru sa Lužinom se vidi koliki je on zaista nitkov, te ga i sama Dunja otera, a brat joj pomaže u tome.

Raskoljnikov se sada oprašta od majke i sestre i čitaocu taj oproštaj izgleda kao konačan, jer se u njemu počinje rađati ideja da treba da prizna zločin. Uz njih dve ostaje njegov prijatelj Razumihin, a Raskoljnikov odlazi kod Sonje, koja ga dočekuje puna oduševljenja. Njih dvoje razgovaraju o svemu…on joj priznaje da se danas oprostio sa majkom i sestrom i da ima samo nju i nikog više…opčinjen je njenom žrtvom za porodicu…pita je da li veruje u Boga… naterao je da mu čita Bibliju…on doživljava gotovo preobražaj…ponovo mu se budi želja za životom…na kraju joj kaže da ukoliko sutra dože reći će joj ko je ubio staricu i njen usestru, a ona ostaje začuđena tom njegovom izjavom.

Raskoljnikov odlazi kod inspektora u želji da prizna zločin, međutim ne uspeva u tom naumu…

Ali, uspeva da prizna zločin Sonji… Ona mu pokazuje koliko joj je stalo do njega i obećava da ga nikada neće napustiti i da će biti uvek tu za njega.
Tu se opet pojavljujee Svidrigajlov, koji je stanovao u stanu do Sonjine porodice. Kada ih je gazdarica izbacila na ulicu, on počinje da brine o deci i tako troši novac namenjen Dunji.

Dunja se zaljubljuje u Razumihina, te on ostaje da brine o njoj i njenoj majci, ubeđen u nevinost svog prijatelja Raskoljnikova.

Inspektor dolazi kod glavnog junaka lektire “ Zločin i kazna “, rekonstruišući zločin direktno okrivljuje Raskoljnikova za ubistvo. Ipak mu predlaže da se sam prijavi kako bi mu, eventualno smanjili kaznu. Daje mu je rok od par dana da to uradi…

Zatim slede scene Svidrigajlovog samoubistva, nakon što ga je Dunja odbila, ali i Raskoljnikovog oproštaja od majke i sestre. On kreće u policiju da prizna zločin, ali ubrzo izlazi napolje, jer nije mogao to da uradi. Napolju ga čeka Sonja i on se ubrzo vraća unutra i priznaje svoj sločin.

Raskoljnikov biva osuđen na osam godina sibirskog zatvora, a Sonja polazi sa njim. Majka mu je u međuvremenu umrla, a Dunja se udala za njegovog prijatelja Razumihina…

U zatvoru se Raskoljnikov teško razboleo, ali kako je Sonja javila njegovoj sestri, ne od neke bolesti već od povređenog ponosa. Njega, naime zatvorenici i nisu baš voleli, čak se može reći i da su ga mrzeli, dok su Sonju, naprotiv svi voleli. Najviše zato što im je pomagala da pošalju pisma kućama i svima se smešila. Nakon što se i Sonja razbolela, te mu neko vreme nije dolazila u posetu, Raskoljnikov se zabrinuo i stalno raspitivao za nju.

I možda najlepša scena lektire “ Zločin i kazna “ je trenutak kada Raskoljnikov pokazuje ljubav prema svojoj izabranici…a ona se zaista ne može prepričati…

Citati iz romana “Zločin i kazna“

Odustao sam od čuvanja stvari, i svi problemi su odjednom nestali.
Ljudi ponekad koriste izraz bestijalna ( životinjska ) okrutnost, to je nepravda prema životinjama. Životinje ne mogu i nikada neće biti tako okrutne kao čovek – tako artistički okrutne. Tigar rastrne svoju žrtvu i to je sve. Tigar nikada ne bi pomislio da žrtvu prikuje na krst.

Preuzimanje novog koraka ili izgovor nove reči, ponekad je ono što najviše plaši ljude.

Korist i preterana briga za blagostanje, ponekad mi izgledaju nepristojno. Bilo to dobro ili loše, ponekad je zadovoljstvo razbiti stvari kojima služite.
Postoje u ljudima neke stvari koje ne bi rekli nikome, samo najbližim prijateljima. Postoje u ljudima neke stvari koje ne bi rekli čak ni najbližim prijateljima, jedino samima sebi. Postoje u ljudima neke stvari koje ne bi rekli ni najbližim prijateljima, ni samima sebi. Svaki pristojan čovek ima znatan broj takvih tajni. I što je pristojniji, veći je broj takvih stvari u njegovoj duši.

Ako želiš biti pozitivan, najpre moraš poštovati sam sebe – samo tako možeš učiniti da te drugi poštuju.

To je misterija ljudskog života: da stare tuge vremenom, postupno, prerastu u mirne radosti.

Za čoveka nema ništa primamljivije od slobode njegove savesti – ali i ništa teže.

A osim toga, da bi neko upoznao bilo kog čoveka, prema njemu se treba odnositi postupno i obazrivo da se ne bi prevario i zapao u predubeđenje, što je kasnije vrlo teško ispraviti. Zapravo, da bi čovek nespristrasno sudio o nekim ljudima, on unapred treba da se odrekne izvesnih, već usvojenih pogleda i svakidašnje navike prema ljudima što nas obično okružuju.
“ I ti si počinilia zločin…bila si u stanju da počiniš zločin. Ti si kidisala sebi, ti si ubila život…svoj. To je svejedno! “

“ Ta ja sam, Sonja, samo ubio vaš, beskorisnu vaš, štedljivu… Ali, čovečije je čeljade i ta vaš! “

“ Otiđi odmah, ovog časa, stani na raskršće, pokloni se, poljubi najpre zemlju koju si oskrnavio, a onda se pokloni celom svetu, na sve četiri strane i reci svima naglas: “ Ja sam ubio! “”



Share.

Leave A Reply