Ilijada – Homer

0

Autor: Homer
Književni rod: epika
Književna vrsta: ep

Tema i ideja dela

Moglo bi se reći da je tema dela Trojanski rat. Međutim, lektira ” Ilijada ” ne govori o čitavom Trojanskom ratu, niti o razlozima njegovog izbijanja, već o tome šta se događalo tokom određenog perioda u poslednjoj, desetoj godini ratovanja. I to obuhvata period od oko 50 dana ukupno.

Ideja kojom se rukovodio Homer, stvarajući ovo delo jeste bes tesalskog kralja Ahila, koji se smatrao najvećim grčkim junakom i to zbog smrti njegovog najboljeg prijatelja Patrokla.

Mesto i vreme radnje

Okolina antičkog grada Troje je mesto radnje dela ” Ilijada “. A vreme radnje koje Homer prikazuje u svom čuvenom delu je, kako se pretpostavlja oko 12. veka pre naše ere.

Analiza lektire ” Ilijada “, Homer

Za razumevanje dela ” Ilijada ” izuzetno je važno da znate istorijsku pozadinu ovog epa, odnosno šta se sve zbilo i zašto je, zapravo izbio Trojanski rat. Homer opisuje 50 – ak dana desete godine ratovanja između Grka i Trojanaca. Sama lektira ” Ilijada ” nigde ne govori direktno o razlozima za izbijanje Trojanskog rata, pa je zato vrlo važno da znate istorijske činjenice, kako bi vam i analiza dela bila jasnija. A samim tim ćete bolje moći da napišete i sastav iz srpskog jezika kada vam tema bude bila ova lektira.

Naime, prilikom svog boravka u Sparti, trojanski kralj Paris, Prijamov sin, a Hektorov brat se zaljubljuje u Menelajevu ženu, kraljicu Sparte, lepu Helenu. Paris uzima lepu Helenu i odvodi je sa sobom. Zatim Menelaj, uz pomoć svoga brata Agamemnona i vojske, naravno odlazi u Troju, kako bi vratio svoju ženu i sprao ljagu sa svog imena.

ilijada homer

Vrlo često se može čuti da se dovodi u pitanje ko je zaista tvorac ove lektire, pa neki istraživači smatraju da Homer čak i nije postojao, ali mi se nećemo baviti tim pitanjima. Zvanična analiza ovog epa kazuje da je njegov autor bio Homer. Da li je to istina ili ne, To je već tema za takozvano ” Homerovsko pitanje ” koje se razvilo iz raznih analiza i teorija o postojanju ovog čoveka.

Sam naziv dela ” Ilijada ” potiče od drugog naziva za grad Troju, a koji je glasio Ilij. Ova lektira opisuje, u osnovi srdžbu junaka Ahila zbog nepravde koja mu je naneta, ali lektira ” Ilijada ” ima mnogo dublje značenje. U njoj se čitalac upoznaje i sa grčkim panteonom, dobijajući tako mogućnost da sazna ko su bili grčki bogovi, kako su se ponašali, jer se oni mešaju u borbu između Grka i Trojanaca.

Ep se sastoji od 24 pevanja, sa ukupnim brojem od 15696 stihova. Zanimljivo je da je čitava radnja prožeta situacijama u kojima se mešaju ljudi i bogovi, što je čini još zanimljivijom. A i jedni i drugi se ponašaju vrlo slično, pa su tako i bogovi sujetni, svadljivi, ljubomorni, vrlo vešto brane svoje interese.

Iako se radnja ovog epa završava pogrebnom lomačom čuvenog junaka Hektora, koga je ubio Ahil, predanje koje poznajemo veli drugačije. Naime, prema predanju Trojanski rat je završen prevarom koju su izveli Grci, a kojima je pomogao ” lukavi ” Odisej, kako ga naziva Homer. Grci su u grad uneli drvenog konja u znak primirja, a zapravo su u njemu bili skriveni grčki vojnici koji su pokorili Troju. Prema predanju, zahvaljujući Trojanskom konju, Grci su izvojevali pobedu u ovom dugogodišnjem ratu, a pored toga što je grad uništen i spaljen, predanje veli da je poginuo i veliki junak Ahil i to tako što ga je Paris ustrelio u jedino mesto gde je bio ranjiv – u njegovu petu. Predanje kaže da je Parisu u ovome pomogao bog Apolon.

Glavni tok radnje vrlo često biva, da tako kažemo remećen epizodama koje čitaocu ukazuju na mnoge sfere života tadašnjih ljudi, na religijski, ali i svakodnevni život, objašnjavajući vrlo vešto baš kroz te i takve epizode karaktere gotovo svih likova, i smrtnika i bogova. I upravo te epizode čine srž čitavog dela.

Lektira ” Ilijada ” bi mogla da se podeli u četiri dela, odnosno četiri celine. Tako bi prvi deo bio prikaz razloga Ahilove srdžbe ( Agamemnom mu otima omiljenu robinju, Briseidu i od, gnevan odlučuje da ne pomaže njegovoj vojsci). Drugi deo bi bio opis borbi između ahejske ( grčke ) vojske i trojanske: prvo Trojanci pale brodove Grcima, potom Hektor ubija Patrokla i Ahil se vraća u borbu da osveti najboljeg prijatelja i ubija Hektora.

U trećem delu epa ” Ilijada “, Homer opisuje kako se Ahil sveti i ubija Hektora, kao i koliko je zaslepljen mržnjom i željom za osvetom, dok četvrti deo prikazuje Ahilov preobražaj i trenutak kada on odlučuje da vrati izmrcvareno Hektorovo telo njegovom ocu, Prijamu.

Stilske figure

Lektira ” Ilijada ” sadrži brojne stilske figure. Međutim, najprisutnije stilske figure su svakako poređenja, to jest metafore.

Uz to, jezik i stil ovog dela naročito obiluju u ponavljanjima, te digresijama, čime se Homer služi od samog početka dela, kako bi usporio radnju kada je to potrebno.

Motivi u delu

Lektira ” Ilijada ” obiluje motivima, pa ih je gotovo nemoguće sve nabrojati ovde. Zato ćemo pomenuti samo neke od njih.

Motivi koji su prisutni u delu su: motivi ljubavi ( bratske i ljubavi između supružnika ), motiv osvete, motiv prevare i mnogi drugi motivi.

Motivi u ovom epu su vrlo bitni, jer većina njih daje unurašnju povezanost čitavog dela, te zajedno čine jedinstvo radnje epa. Tako na primer osnovni motiv – motiv srdžbe, zajedno sa motivom odluke vrhovnog boga Zevsa da stane na stranu Trojanaca pokazuju koliko su savršeno povezani stihovi lektire ” Ilijada “.

Glavni likovi

Lektira ” Ilijada ” opisuje mnoštvo likova, a glavni likovi dela su: Ahil, Hektor, Prijam i Agamemnon.
Iako su glavni likovi bitni, kako bi analiza dela bila što jasnija, ništa manje nisu važni ni ostali likovi, poput grčkih bogova: Zevsa, Atine, Here, Apolona i Hefesta.

Opis likova i karakterizacija likova

Svakako najznačajniji među likovima je ujedno i glavni nosilac radnje epa ” Ilijada “. Opis likova, te karakterizacija likova su vrlo važni da bi vam analiza samog dela bila jasnija. Ovo se naročito odnosi na đake koji pišu sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje lektira ” Ilijada “. Uz opis likova svakako će vam pomoći i analiza dela, kao i prepričano delo.

Ponovićemo, dakle, ko su glavni likovi u delu. Na prvom mestu to je sin kralja Peleja i morske boginej Tetide, Ahil, inače ahejski junak. On se smatra i glavnim nosiocem radnje. Homer ga prikazuje kao velikog borca, hrabrog i neustrašivog junaka, srčanog, koji je prema legendi imao samo jedno ranjivo mesto – a to je njegova peta. Ahil je prikazan kao veliki čovek, koji zbog stradanja prijatelja izlaže i svoj život opsanosti, želeći da se osveti za smrt svog najboljeg prijatelja, Patrokla.

Patroklo je, takođe prikazan kao hrabar junak, ali do izražaja dolazi i njegova ljubav i odanost prema Ahilu, sa kojim je odrastao i koji mu je poput brata. Patroklo nije odan samo svom najboljem prijatelju, već i svojoj domovini i željan je borbe za nju. Ali i pored toga, on pokazuje koliko uvažava mišljenje svog najboljeg prijatelja, tražeći u jednom trenutku od njega dozvolu da ode u boj.

Najveći trojanski junak je bio Hektor, koji je takođe glavni lik epa ” Ilijada “. Homer je Hektora prikazao kao hrabrog i srčanog junaka. Kada je karakterizacija likova u pitanju, slobodno se može reći da ono što je Ahil na jednoj strani, Hektor je na drugoj. Međutim, Hektor je imao jednu, ne tako dobru osobinu, zbog koje je na kraju i stradao. Homer ga prikazuje kao vrlo svojeglavog čoveka.

Kralj Mikene, Agamemnon je zapovedao ahajskom vojskom. Homer ga prikazuje kao vrlo škrtog čoveka, izuzetno naređivački nastrojenog i ne tako odlučnog. Uspeo je da izazove bes boga Apolona. Prema Ahilu je bio nepravedan, ali u kasnijim pevanjima menja svoj stav prema ovom junaku.

Karakterizacija likova je vrlo precizna, pa čitalac tačno shvata kakav je ko, bez obzira da li su u pitanju glavni likovi ili ne. Opis likova i nije toliko važan za razumevanje dela, koliko je bitna psihološka karakterizacija likova. Homer, recimo Ahila prikazuje kao nekoga ko je itekako svestan da je pola čovek, a pola bog, pa zato ne želi da prima naredbe od Agamemnona, koji je opet prikazan kao neko ko stiče slavu preko Ahilovih leđa. Hektor je prikazan kao hrabar junak, ali i veran suprug, koji nedvosmisleno voli svoju domovinu, dok je kraljević Paris prikazan kao čovek kome je više stalo do fizičkog izgleda i ljubavnica, nego do ratovanja i tako dalje.

Prepričano delo ” Ilijada “, Homer

Letira ” Ilijada ” se sastoji od 24 pevanja. Da bi vam bilo jasnije čitavo delo, nije dovoljna samo analiza, motivi ili pak, karakterizacija likova. Potrebno je i prepričano delo, kako biste ga bolje razumeli, a samim tim i napisali bolji sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala lektira ” Ilijada “.

U prvom pevanju Homer nam kazuje o Ahilejevoj srdžbi i čime je ona izazvana. Naime, Ahejci su oteli ćerku vrhovnog sveštenika boga Apolona, Hrisa. On donosi otkup Agamemnonu, ali ovaj odbija da mu vrati ćerku. Uvrđen Hris, moli Apolona da kazni Grke. Apolon prihvata razloge za osvetu svog vrhovnog sveštenika i kažnjava Grke tako što šalje otrovne strele, pa svako ko je pogođen umire od kuge. Ne znajući zbog čega se bog Apolon naljutio, Ahil saziva skupštinu, na kojoj od vrača saznaje razloge i odlučuje da pokuša da reši ovu situaciju na najbolji mogući način, želeći da spreči dalje stradanje njegovih sunarodnika. Zato Ahil traži od Agamemnona da vrati devojku, ali ovaj pristaje samo pod uslovom da u zamenu za nju dobije Briseidu, koja je omiljena Ahilova robinja. Uvređen i besan, Ahil odlučuje da više ne pomaže ni kralju ni njegovoj vojsci. Žali se majci, koja obećava da će se osvetiti i zato moli Zevsa da brani Trojance. Zevs i njegova žena, boginja Hera se sukobljavaju, jer je ona na strani Grka.

U drugom pevanju Grci se spremaju u boj, nakon Agamemnonovog sna koji mu šalje Zevs. Homer nabraja ko je sve učestvovao u Trojanskom ratu, koliko je lađa bilo, koja su sve plemena i ko su bile njihove vođe.

U sledećem pevanju susreću se dve vojske, Paris izaziva ahejske vojskovođe. Kada ga ugleda, Menelaj vrlo rado prihvata borbu protiv Parisa. Ali videvši ga, Paris beži, a Hektor ga grdi zbog toga. Agamemnon obećava da će Helena pripasti onome ko pobedi. Ipak, njih dvojica se bore i Menelaj zamalo ne ubi Parisa, koga spašava boginja Afrodita, koja ga je obavila maglom i prenela u njegovu kuću. Agamemnon objavljuje Menelajevu pobedu.

U sledećim pevanjima, lektira ” Ilijada “, Homer kazuje o toku Trojanskog rata, uz neprekidno mešanje bogova. U skladu sa tim su vodili te Grci, te Trojanci.

Uskoro Ahil dobija molbu da nastavi da se bori, ali on je ljut i to odbija. Želeći da pomogne svom najboljem prijatelju, ali i stovremeno i svojim sunarodnicima, Ahilov najbolji prijatelj Patroklo, moli Ahila da mu dozvoli da umesto njega krene u bitku, pokušavajući da tako prevari druge. Ahil mu, ne tako rado daje svoje odelo i oružje i Patroklo odlazi u boj, misleći da ako glumi Ahila, da će uplašiti Trojance. Nažalost, najveći junak među Trojancima, jedan od sinova kralja Prijama, Hektor ubija Patrokla.

Čuvši to, Ahil je još više besan, ali ovog puta na Hektora. Tada se Ahil vraća u bitku u kojoj ubija Hektora, sveteći se tako za smrt svog najboljeg prijatelja. Međutim, Ahilova osveta se tu ne završava, jer on potom danima mrcvari Hektorovo beživotno telo i tako gazi i božije i ljudske zakone, jer ne vidi od mržnje koja se uselila u njegovo srce zbog gubitka najboljeg prijatelja. Tek kada se to što je Ahil radio smučilo bogovima, oni odlučuju da pomognu Prijamu, Hektorovom ocu da uđe u tabor Grka i zamoli ih da mu vrate Hektorovo telo.

Uz pomoć bogova, Prijam neopaženo ulazi u grčki tabor i tamo moli ubicu svog sina, Ahila, da mu vrati Hektorovo telo, ponižavajući se pred njim. U tom trenutku Ahil doživljava neverovatnu psihičku i psihološku promenu, jer sada i sam shvata da je preterao. Ahil vraća izmrcvareno Hektorovo telo njegovom ocu Prijamu i tada se ustanovljava primirje, kako bi mrtvi mogli da budu sahranjeni onako kako im dolikuje.

Završna scena epa ” Ilijada ” prikazuje tužan, ali istovremeno svečani trenutak spaljivanja Hektorovog tela.

loading...



Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!