Žitije svetog Simeona

0

Autor: Sveti Sava
Književni rod: epika
Književna vrsta: biografija

Tema dela

Kako sam naziv dela veli, njegova tema je život Stefana Nemanje, u monaštvu nazvanog Simeon.

Kompozicija dela ” Žitije svetog Simeona “

Kompozicija dela ” Žitije svetog Simeona ” je prilično jednostavna i poređana hronološki, to jest sveti Sava prati život svog oca iz godine u godinu. Na samom početku ga prikazuje kao pravednog vladara, koji pored toga što vodi računa o svom narodu, vodi računa i o njihovom duhovnom životu, te se posvećuje i gradnji i obnovi mnogih manastira i crkava.

Kompozicija dela ” Žitije svetog Simeona ” potom opisuje događaje koji su doveli Stefana Nemanju do monaškog života. Oženivši sina Stefana kćerkom grčkog kralja Aleksija, Stefan Nemanja izražava želju da se zamonaši, te se odriče prestola na Saboru koji je sazvao. Prestola se odrekao u korist jednog od svojih sinova, Stefana, te je na tom Saboru ostavio amanet i svojim sinovima i svom ljubljenom narodu, kojim je pravedno vladao dugi niz godina.

zitije svetog simeuna

Stefan Nemanja odlazi u manastir Studenicu, gde se zamonašuje i dobija ime Simeon. Tamo se javlja njegova želja da krene put Svete Gore gde je zamonašen njegov najmlađi sin Rastko, u monaštvu nazvan Sava koji je i autor dela ” Žitije svetog Simeona “.

Kompozicija dela ” Žitije svetog Simeona ” opisuje Simeonov dolazak u Svetu Goru, njegov susret sa najmlađim sinom, boravak u svetogorskom manastiru Vatoped i početak obnove nekadašnjeg manastira Mileja, potonjeg Hilandara, koji je obnovio uz pomoć svog sina, Save, a uz dozvolu koju je dobio od vizantijskog cara.

Nedugo zatim se Simeon razboleo i mirno, kako je i živeo, predao dušu Gospodu, ne zaboravljajući da svom najmlađem sinu, ali i ostalim stanovnicima Svete Gore Atoske uputi vrlo važne pouke.

Dalje kompozicija dela ” Žitije svetog Simeona ” daje opis Savinog rada na obnovi manastira Hilandar, te govori o pozivu koji mu upućuju braća da prenese očeve mošti u Srbiju. Na samom kraju, lektira ” Žitije svetog Simeona ” daje opis prenosa moštiju, te pouku monaha Save upućenu bratstvu manastira Studenice.

Analiza i interpretacija lektire ” Žitije svetog Simeona “

Lektira ” Žitije svetog Simeona ” se smatra prvom biografijom napisanom na srpskom jeziku, te prvim originalnim delom srpske književnosti. Kada se posmatra kompozicija ovog dela sasvim je jasno da ona sadrži i određene, osnovne elemente romana.

Ova lektira, čiji je autor monah Sava Nemanjić je sastavljena od 11 glava, u kojim on opisuje pažljivo život svoga ova.

Sama lektira ” Žitije svetog Simeona ” je nastala kada je Sava pisao ” Studenički tipik “, pa je u prve tri glave ovog dela pisao i o životu svoga oca, koji je bio ktitor ovog srpskog srednjevekovnog manastira. Nešto kasnije se ovaj deo ” Studeničkog tipika ” izdvojio kao posve samostalno delo, te je tako i nastala lektira ” Žitije svetog Simeona “.

Iako u osnovi, Sava opisuje poslednje godine očevog života, vrlo pažljivo i temeljno, vešto koristeći retrospekciju uspeva da prikaže čitaocu i ono što se zbilo prethodno u životu Stefana Nemanje.

Da bi vam analiza i interpretacija ovog dela bila jasnija neophodno je da poznajete istorijske činjenice koje su vezane za ovog vrlo važnog srpskog srednjevekovnog vladara, a samim tim će i vaš sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala lektira ” Žitije svetog Simeona ” sigurno biti bolje napisan.

Lektira ” Žitije svetog Simeona ” je vrlo jasno napisana, razumljivim jezikom, mada su prisutne brojne asocijacije i metafore koje su vezane za svetu knjigu svih hrišćana, ” Bibliju “.

Analiza i interpretacija dela koju su radili mnogi pre nas navodi vrlo bitnu činjenicu. Naime, smatra se da je Sava, tvoreći ” Studenički tipik “, čiji je sastavni deo bila i ova lektira, pokušao da spoji crkveno i svetovno. Odnosno, opisujući ktitora manastira Studenica i njegov život i dela, Sava je na prvom mestu želeo da studenički monasi znaju kakav je život vodio ktitor manastira pre nego što je posato monah Simeon, a zatim i sveti Simeon. Ali, Sava je razmišljao i o svetovnom, a ne samo o duhovnom aspektu, imajući u vidu učvršćivanje vlasti Nemanjića, to jest njegovog brata Stefana Prvovenčanog, kome je Stefan Nemanja prepustio presto. Delovi koji se odnose na izgrađivanje kulta, da tako kažem dinastije Nemanjića, a na prvom mestu Stefana Nemanje, kao osnivača dinastije Nemanjić, a potom i njegovog sina Stefana Prvovenčanog su oni delovi koji govore o savetima i porukama koje Stefan Nemanja upućuje svojim sinovima, velikodostojnicima i svom narodu:

– ” Zato i vi, čeda moja vazljubljena, ne zaboravljajte učenja svoga i pravovernoga zakona, koji sam ja ustanovio. Jer, držeći ovo, imaćete Boga kao pomoćnika sebi i presvetu Gospođu Bogorodicu, i moju, iako grešnu molitvu. ”

– ” Zapovedaše mu da se o crkvama brine i o onima koji služe u njima, svetitelje u slast da sluša, i crkvene sluge, i jereje da poštuje, i nad crnoriscima da bdi… ”
– ” Sinovi, ne zaboravljate mojih zakona, a srce vaše neka čuva reči moje, jer dužina življenja i godine života i sveta dodaće vam se. Milostinje i vera neka vas ne ostavljaju, privežite ih o svoj vrat i napišite na tablici srdaca svojih, i naći ćete blagodat. ”

…samo su neki od saveta koje upućuje svojim sinovima i svom milom narodu, kojim je decenijama pravedno vladao.

Lektira ” Žitije svetog Simeona ” je imala prvobitnu namenu da bude crkvena biografija, međutim njena struktura je svetovna, jer opisuje više svetovni život Stefana Nemanje. Tako je ona postala svojevrsna ne samo biografija, već i hronika, ispovest, dnevnik, te autobiografija, jer sveti Sava opisuje i svoja dela u njoj.
Da bi vaš sastav bio što bolje napisan kada se obrađuje lektira ” Žitije svetog Simeona ” imajte na umu da je vrlo važno da poznajete i istorijske podatke koji su vezani za život svetog Save i svetog Simeona, kako duhovni, tako i svetovni.

Prvenstveno, lektira ” Žitije svetog Simeona ” govori o Stefanu Nemanji, prikazujući njegov portret kao vladara, a potom kao monaha. Monah Sava, potonji sveti Sava se trudio da što vernije prikaže, kako događaje kojima je lično prisustvovao, tako i događaje koji su se zbili u životu njegovog oca dok je još bio na prestolu, daleko od svog sina. Lik pisca je u drugom planu, ali je njegovo prisustvo primetno. Sava je svestan da je na neki način povredio oca i majku pobegavši sa dvora u monahe. I upravo zato što je svestan svojih postupaka on vrlo otvoreno iskazuje svoja osećanja, pa se pita:

” Vaistinu u nedoumici sam kako da ga nazovem. Da li gospodinom dobrim? Da li učiteljem prave vere? Ocem blagim? Pastirom, koji verom napasa predano mu stado? Prosvetiteljem crkava i učiteljem dobrih običaja i koji vazda prebiva u molitvama? Da li preizobilnim služiteljem i ljubiteljem ništih? Da li nastavnikom prave vere i učiteljem dobre vere i čistote, svetlom vaseljene? Da li nastavnikom punim vere i uzorom krotosti i posta? Da li nastavnikom premudrosti i smislodavcem i ukrotiteljem nesmislenih? Da li čuvarom stada svoga i premudrim braniteljem sviju onih koji žive oko njega? Jer vaistinu ovo sve dogodi se na njemu. ” Jer beše pun premudrosti i razuma i blagodat Božja beše ne njemu. “”

Pišući o životu svoga oca, Sava govori vrlo jasno, jednostavno, jezgrovito opisujući sve događaje iz njegovog života koje je smatrao ključnim za biografiju.

Stilske figure i motivi u delu

U delu ” Žitije svetog Simeona ” su brojne stilske figure, a Sava najčešće koristi metafore i biblijske citate, želeći da na taj način pojasni čitaocu doživljaje iz života Stefana Nemanje, potonjeg svetog Simeona.

Kako stilske figure, tako su i brojni motivi u ovom delu. Prisutni su, između ostalih motivi ljubavi i to ljubavi oca prema sinu, sina prema ocu, te vladara prema svom narodu. Uz njih, tu su i motivi ljubavi prema Gospodu, koja se ogleda najviše u rečima koje Stefan Nemanja upućuje svojim sinovima na Saboru. Ne treba zaboraviti ni motiv smrti, ali ne bilo koje smrti, već smrti pravednog čoveka, Stefana Nemanje koji je svoju utehu celog veka tražio i nalazio u Svevišnjem.

Prepričano delo ” Žitije svetog Simeona “

Analiza i interpretacija, uz stilske figure i motive će vam svakako pomoći da napišete što bolji sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala lektira ” Žitije svetog Simeona “. Ali tome svakako treba dodati i prepričano delo, kako bi vam njegova kompozicija bila što jasnija.

Kako stoji u podnaslovu dela: ” O nasleđu svetoga manastira ovog prepodobnim ocem našim i ktitorom gospodinom Simeonom i o žitiju njegovu kakvo bi pred Bogom i ljudima.

Oče, blagoslovi! ”

Početak dela ” Žitije svetog Simeona ” govori o trenutku kada je Stfean Nemanja odlučio i podigao manastir Studenicu. Tu monah Sava iznosi podatke o teritoriji zemlje kojom je vladao njegov otac, navodeći i koje je još manastire osnovao: ” Sam sazda manastire: prvo u Toplici svetoga oca Nikole, i drugi tamo Svetu Bogorodicu u Toplici; potom sazda manastir Svetog Georgija u Rasu. I svima tim manastirima satvori upravu kao što treba. A posle tih ovaj naš sveti manastir sazda, koji i posveti imenu presvete Vladičice naše Bogorodice Dobrotvorke… ”

Potom opisuje trenutak kada je oženio sina Stefana ćerkom grčkog cara Aleksija. Sledi opis vladavine Stefana Nemanje, ali kako veli Sava: ” O vladavini njegovoj i državi njegovoj ne ispisasmo po redu, što slušasmo i videsmo, da se ne umnože reči. ” Zato sledi kratak opis njegove vladavine i odluka da napusti presto u korist svog sina Stefana. Saziva Sabor, na kome daje u amanet svojim sinovima i svim prisutnima, kao i svom narodu da ne zaborave šta ih je učio, kao i da se pridržavaju zakona koje je on doneo po volji Božijoj i uz pomoć Bogorodice, te ih moli da ga otpuste sa mirom ” da vide oči moje spasenje, koje je spremio pred licem sviju, svetlost za otkriće narodima i u slavu vama, pastvi mojoj. ”

Priču o napuštanju prestola monah Sava završava rečima koje je narod upućivao Stefanu Nemanji, moleći ga da ih ne ostavlja. Ali on ih uverava da će njegov sin Stefan, kome prepušta presto biti dostojna zamena. Potom blagosilja novog vladara, koristeći metaforu iz Biblije: ” Čedo moje ljubljeno, pasi ovaj moj Izrailj, i pazi na njega, vodeći ga kao jagnje Josif! ”

Stefan Nemanja se zamonašuje i odlazi u manastir Studenicu, a njegova supruga Ana, potonja Anastasija odlazi u manastir Svete Bogorodice u Ras.

Nedugo zatim, Simeon požele da krene put Svete Gore prvo radi samog ovog svetog mesta, a potom da bi video svog najmlađeg sina, koji je služio na Svetoj Gori. Pa kako navodi: ” Bogonosni i prepodobni oci koji življahu u Svetoj Gori, primiše ga s radošću i s velikom počašću. ”

Stefan Nemanja je prvo boravio u svetogorskom manastiru Vatoped, a potom po dopuštenju vizantijskog cara Aleksija ” izmoli pusto mesto radi ustrojenja manastira u Svetoj Gori “.

Lektira ” Žitije svetog Simeona ” dalje opisuje kako je Stefan Nemanja pronašao ruševine nekadašnjeg manastira Mileje, na kojima zida manastir Hilandar. Sledi opis poboljevanja svetog Simeona i njegove blažene smrti, koji je posebno dirljiv deo dela ” Žitije svetog Simeona “, te ako bismo naveli prepričano i ovaj deo, lektira bi izgubila svoju lepotu.

Nakon očeve smrti, monah Sava upravlja manastirom, te sledi opis njegovog rada na obnavljanju Hilandara i povećanju broja monaha. Nakon osam godina dogodile su se mnoge promene: “… prošavši Latini i zauzeše Carigrad, bivšu grčku zemlju, čak i do nas… ” Uskoro mu dolazi ” poslanica ” od brata Vukana u kojoj navodi da moli Savu da prenese mošti njihovog oca u Srbiju “… da se blagoslov njegov javi ispunjen na nama! ”

Lektira ” Žitije svetog Simeona ” dalje opisuje prenos moštiju svetog Simeona u Srbiju i koliko je to uzbuđenje izazvalo u čitavom srpskom narodu. Sam kraj dela navodi osnovne biografske podatke svetog Simeona: kada je i gde rođen, gde je kršten, sahranjen, koliko je godina vladao i koliko je godina imao kada se upokojio.

loading...



Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!