Šta je ćirilica?
Ćirilica je vrsta pisma. Koriste je Belorusi, Makedonci, Bugari, Ukrajinci, Rusi , Srbi, i još neki narodi u zmljama bivšeg Sovjetskog Saveza, Istočne Evrope, pa čak i Azije. U ćirilici jedno slovo predstavlja jedan glas, i po tome se i razlikuje od većine ostalih pisama. U srpskom jeziku ima trideset slova.Ustavom iz 2006 ćirilica je proglašena zvaničnim pismom u Srbiji.
Nastanak ćirilice je veom zanimljiv. Moravski knez Rastislav je u devetom veku zatražio pomoć od Vizantije, želeći da se njegovom zemljom širi hrišćanstvo na slovenskom jeziku, i da te teritorije ne padnu pod uticaj germana čiji je vazal bio upravo Rastislav. Vizantija tada šalje Konstantina ( pred smrt se zamonašio i dobio ime Ćirilo) i Metodija, braću iz Soluna, koji su prvo napisali glagoljicu po uzoru na grčko pismo, da bi kasnije iz glagoljice nastala ćirilica. Ne zna se tačno ko je napisao ćirilicu, ali se zasluge najčešće pripisuju Klimentu Ohridskom, koji je novo pismo nazvao po svom učitelju, Ćirilu. Pokrštavanje i opismenjavanje starih Slovena u istoriji je poznato kao Moravsko-panonska mislija.
Iako je ova misija bila relativno neuspešna, jer su mnogi njeni akteri ubijeni ili zarobljenii, zahvaljujući učenicima Ćirila i Metodija koji su uspeli da pobegnu, i nastave misiju, ćirilica se proširila i opstala do današnjih dana.
Ipak, kroz vekove, više puta je zabranjivana u raznim delovima Balkana. Kada su Srbi pobegli pred Turcima u Austriju i osnovali svoje zajednice, ćirilicu su prvi put zabranili Marija Terezija i njen sin Franjo Josip I, ali su morali da povuku svoju odluku zbog protesta Srba. Ćirilicu je zabranila i Hrvatska u Prvom ( kao i Bosna i Hercegovina), a kasnije i u Drugom svetskom ratu. Ukidana je i od strane naših vladara. Kako bi izjednačio sve jugoslovenske narode, kralj Aleksandar I Karađorđević je ukinuo na kratko ćirilicu, ali ga je od te odluke odgovorio Aleksandar Belić, veliki intelektualac i profesor. U SFR Jugoslaviji latinica i ćirilica su bile izjednačene, i oba pisma su se učila u svim jugoslovenskim republikama, ali je nisu sve koristile u praksi. Danas je ćirilica u Srbiji veoma ugrožena, s obzirom da mnogi Srbi koriste latinicu u svakodnevnom pisanju a veliki broj preduzeća nosi strane nazive, naravno napisane latinicom.
Ćirilicu kakvu znamo danas, napisao je Vuk Stefanović Karadžić. Na nagovor Jerneja Koptara, Vuk se posvetio radu na srpskoj gramatici ali i pismu. On je i slova učinio jednostavnijim, i uveo neka nova, kao npr: ,,dž“ je uzeo iz rumunskog jezika, potom ,,h“ i ,,f“ koje u početku nije koristio, itd. Najspornije slovo bilo je ,,j“ koje je preuzeo iz latinice, pa su ga mnogi osudili, pogotovo iz crkvenih krugova, govorivši da želi da pokatoliči Srbe. Najveći protivnik bio mu je Jovan Hadžić, osnivač Matice srpske sa kojim je Vuk vodio dugu borbu. Poznato je i čuveno Vukovo pitanje upućeno Jovanu, koje otprilike glasi kako bi se on zvao da nije slova ,,j“? Vuk je uspeo da odnese pobedu 1847. kada su izašla četiri izdanja na tzv srpskom narodnom jeziku.
Prema ISO15924 ćirilica se označava sa cyrl220, a stara ćirilica sa cyrs221. Internet domen je 27. januara 2012. uveo oznaku i za srpsku ćirilicu, koja se označava sa ,,srb“. Postoji i lažna ćirilica koju koriste grafički dizajneri i koja služi kako bi se dobio utisak ćiriličnog teksta.
