Noćno mokrenje u krevet kod dece

Noćno mokrenje kod dece

Mnogi pedijatri složiće se da pitanje koje im se najčešće postavlja glasi: kada će moje dete prestati da mokri u krevetu? Broj dece sa poremećajem mokrenja je veliki. Negde oko 25% zdrave dece do deset godina starosti ima taj poremećaj. Ponekad se noćno umokravanje produžava i kada dete uđe u adolescentni period, tj. uporno traje i u periodu od dvanaeste do osamnaeste godine. U 80% slučajeva dece koja pate od noćnog umokravanja u pitanju je bezopasno stanje, a kod 20% se radi o poremećaju mokrenja koje ostavlja posledice. Međutim, poremećaj mokrenja iako na prvi pogled izgleda kao bezazleno stanje, može da predstavlja značajan medicinski, psihološki, a time i socijalni i ekonomski problem.

Poremećaji mokrenja?

Poremećaj mokrenja može da se izrazi na više načina. Svako dete posle navršene pete godine života ne bi trebalo da se umokri ni u to- ku dana ni u toku noći, bez obzira da li se potpuno izmokri ili samo ovlaži veš. Kod deteta koje pati od tog stanja u osnovi leži rđavo naučen mehanizam kontrole mokrenja – jednostavno rečeno: dete ne zna pravilno da mokri. Dete bi trebalo da mokri opušteno, bez napinjanja i dodatnog spoljašnjeg pritiska. Svaki napor koje njihovo dete čini prilikom mokrenja za roditelje treba da predstavlja alarm. Mlaz za vreme mokrenja treba da bude kontinuiran i iste jačine od početka do kraja. Na poremećaj mokrenja može da ukaže i mokrenje u kapima ili prekidima, kao i mlaz promenljivog intenziteta (čas jači, čas slabiji). Na poremećaj mokrenja ukazuje i detetovo ustručavanje da mokri.

Zašto se javljaju ovi poremećaji?

Poremećaj mokrenja izraženiji je kod dečaka vise nego kod devojčica. Pedijatri smatraju da je uzrok pre psihološke nego anatomske prirode. Dečaci su nesigurniji i osetljiviji nego devoj- čice istog uzrasta. Ovo je posebno izraženo među predškolskom decom. Dečaci se suočavaju sa velikim izazovima u domu i izvan njega. Oni moraju da se takmiče sa drugim dečacima i da se dokazuju. Ukoliko nisu uspešni, često moraju da trpe potcenjivanje i zadirkivanje od vršnjaka i odraslih. Sve to doprinosi da se osećaju podređenim. Ukoliko roditelji ne uspeju da svojom pažnjom i ljubavlju izmene to osećanje, dečaci postaju nervozni ili povučeni, a često se javlja i poremećaj mokrenja.

Od poremećaja mokrenja i nekontrolisanog mokrenja najčešće pate deca koja su na neki način zapostavljena od strane svojih roditelja, deca koja se ne osećaju slobodnom da izraze svoja osećanja i postupke, često i nepravedno kažnjavana deca, sputavana deca.

Najčešća greška koju čine roditelji ogleda se u ranom odvikavanju od umokravanja, kome mnogi pribegavaju. Ne treba insistirati na onome što dete još ne ume da uradi. Sazrevanje kontrole je individualan proces koji ne treba ubrzavati. Rana kontrola od strane roditelja je najčešća greška, jer se do četvrte godine života svako mokrenje toleriše kao normalno.

Genetski faktor, takođe, ima značajan udeo u pojavi ovog stanja: u 40% slučajeva neko od roditelja je takođe patio od umokravanja, a do 70% neko od srodnika.
U ređim slučajevima poremećaji mokrenja javljaju se kao posledica nekog fizičkog poremećaja ili bolesti.

Kako možete pomoći svom detetu?

1. Najpre je potrebno ispitati da li postoji neki fizički razlog, kao što su povreda ili bolest (na primer, šećerna bolest, infekcije mokraćnih puteva, anomalije na urinarnim putevima). Iako su fizički razlozi najređi, pedijatar mora najpre da ukloni tu mogućnost.
2. Postupite prema ovom poremećaju sa razumevanjem i strpljenjem. Zapitajte se da li ste možda i sami svojim ponašanjem doprineli da se ovaj poremećaj pojavi kod vašeg deteta. Da li se vaše dete nalazi pod stresom zbog razmirica koje postoje u domu, ili ste u poslednje vreme nervozni i grubi prema detetu? Da li se neko drugi u porodici neadekvatno ponaša prema detetu?
3. Razgovarajte o poremećaju mokrenja sa svojim detetom. Možda ono samo može da pruži neke razloge za poremećaj koji se javio kod njega. Objasnite detetu da niste ljuti na njega zato što mokri u krevetu, ali da želite da mu pomognete da to više ne čini. Kada dete bude shvatilo da ga volite i želite da mu pomognete i samo će poželeti da sarađuje u naporima za rešenje problema.
4. Ako je dete dovoljno odraslo, pokušajte da mu objasnite kako funkcioniše ceo taj sistem. Skinite veo tajne sa njegovog problema.
5. Ograničite količinu tečnosti koju dete uzima nesposredno pred odlazak na spavanje. Međutim, nemojte dozvoliti da bude žedno.
6. Uspostavite sistem davanja nagrade svaki put kada dete izbegne umokravanje.
7. Imajte pravičan i jednak odnos prema svoj deci. Dete koje pati od poremećaja mokrenja ne sme se osetiti poniženim i zapostavljenim.
8. Nikada nemojte da grdite ili kažnjavate dete, kada se umokri. Budite veoma strpljivi i puni razumevanja. Umokravanje nije nešto što dete čini namerno.
9 Ukoliko problem potraje, potražite pomoć pedijatra. Postoji čitav niz programa koji mogu pomoći detetu, a najzastupljeniji je program u kome dete može da nauči kada, kako i koliko često treba da mokri. Lečenje traje najmanje šest meseci, a, prosečno, godinu dana. Aparat koji se uključuje u ove svrhe zove se urofluometar. Dete na ekranu prati tip krive kao povratnu informaciju i tako se obučava kako da pravilno mokri. Ponekad je potrebno i uključenje lekova koji smanjuju grč bešike ili dovode do opuštanja spoljašnjeg mokraćnog mišića.