Lečenje i prevencija alkoholizma
Alkoholizam
Danas je priznata i potpuno dokazana naučnmedicinska tvrdnja da alkoholizam počinje kao životni stil, a veoma često završava kao vrlo teško izlečiva hronična bolest, koja u krajnjem stadijumu dovodi do invalidnosti i gubitka radne sposobnosti. Iz tog proizilazi da je hronični alkoholizam u stvari socijalna bolest koja ne nanosi štetu samo alkoholičaru kao pojedincu i njegovoj porodici, već celom društvu.
Lečenje alkoholizma
Lečenje alkoholizma mnogo je teže i složenije od lečenja mnogih drugih bolesti. Mora da se odvija dugotrajno, najmanje pet godina, a ponekad i celog života. Zbog psihičkih poremećaja alkoholičara potrebno je ne samo lečiti, već i prevaspitati, što predstavlja dugotrajan postupak. Ovakve metode psihičkog i socio-medicinskog lečenja do sada se najuspešnije sprovode u klubovima lečenih alkoholičara. Bitno je naglasiti da je i ovo lečenje često neuspešno sa brojnim recidivima i kratkim apstinencijama. U dugotrajnoj apstinenciji zadrži se jedva oko 15 procenata, a prema nekim autorima i manje.
Već je naglašeno da je uzimanje alkohola u umerenim količinama prihvaćeno u celom svetu. No, s obzirom na saznanje o teškim posledicama, mnoge zemlje danas pokušavaju da spreče distribuciju i potrošnju alkoholnih pića i to često uz nesmanjenu proizvodnju i stalnu reklamu. Takvi pokušaji su i određene zabrane točenja alkoholnih pića u jutarnjim satima, otvaranja kafana i kafića u blizini fabrika i škola, zabrana punjenja pića u mala pakovanja, čuvene »unučiće« i sl. Smatra se da je nejefikasnije određivanje visokih poreza i cena, kao i pooštravanje zakonskih sankcija za slučaj pijanstva u saobraćaju, na radnom mestu, na ulici i sl.
Prevencija alkoholizma
Najefikasnija prevencija u stvari se sprovodi i vaspitnim merama, putem obaveštavanja širokih slojeva o kobnim posledicama alkoholizma. Potrebno je da deca i omladina dobiju osnovna znanja sa tog područja još u toku školovanja, da bi izgradili svoje sopstvene stavove mnogo pre nego što se sami sretnu sa mogućnostima uzimanja alkohola.
Milioni ljudi gurnuti su u propast, a to isto preti još mnogim generacijama, ako se ništa ozbiljno ne učini na polju prevencije.Mnogi čuveni svetski univerziteti saglasni su da je medicina kao samostalna nauka i delatnost nemoćna da vodi borbu za spasavanje čovečanstva, bez uključivanja svih struktura društva u rano otkrivanje i blagovremeno lečenje alkoholičara. Sve je više naučnika i mislilaca koji smatraju da medicina i religija treba da sarađuju na ovom području, što je veoma logično i bitno, pošto religija ima važnu ulogu kod formiranja životnog stila većine ljudi današnjeg sveta, a pogotovo poslednjih decenija. Stoga bi religijska motivacija mogla postati izuzetna pokretačka snaga za izbegavanje ovog zla.
Zagovornici saradnje medicine sa religijom su tokom poslednje decenije sproveli mnogobrojna statistička istraživanja širom sveta i zaključili da je istinita pretpostavka po kojoj stopa smrtnosti može biti smanjena i do 50 procenata zdravstvenim vaspitanjem, zasnovanim na verskoj motivaciji.
Skorašnji izveštaji pokazuju, da samo u SAD postoji 48 državnih i 622 okružna Zdravstveno-religijska komiteta, koji vode brigu o čovekovom fizičkom, mentalnom, socijalnom i duhovnom zdravlju i blagostanju. U ovim timovima nadopunjuju se medicinski i religijski uticaji na području vitalnih tema koje okupiraju i ugrožavaju današnje društvo.
