Romski praznik Bibijako
Romski praznik Bibijako
Trećeg petka posle Belih poklada, svake godine Romska zajednica širom sveta slavi svoj praznik Bibiju. Po predanju, Tetka Bibija je živela početkom 19. veka, kada su bolesti odnosile mnoge dečije živote. Lutajući sa svoja dva jareta jedne zimske večeri, u kuću ju je primila jedna siromašna porodica. Dali su joj poslednju koricu hleba koju su imali i ponudili joj prenoćište. Tokom noći, tetka Bibija je pomoću svojih lekovitih trava uspela da izleči decu u kući, koja su bolovala od kolere.
Tetka Bibija nije kanonizovana. Ali Romi veruju u svoju sveticu i obraćaju joj se za pomoć.
Bibijaka se slavi uvek oko neke voćke, obicno kruške, koja se tada naziva Bibi. Pre proslave, drvo se ukrašava cvećem i crvenim trakama, zatim se oko drveta stavi posna hrana i alkoholna pića. Svetkovina počinje paljenjem sveća i pevanjem molitvi „Za zdravlje Bibijake i sreću Cigana”. Svake godine domaćin slave je druga osoba iz sela. Kada se završi pevanje molitvi, domaćin služi svoje goste hranom i pićem. Oni ga blagosiljaju, a on im uzvraća blagoslov. Onda ljudi odlaze svojim kućama, gde nastavljaju slavlje do mraka, a zatim se ponovo okupljaju na večeri kod domaćina.
Veruje se da mitska Bibijaka vodi poreklo od indijske boginje Durge, kao i Crna Sara. Bibijaka je božanstvo koje živi u šumi ili u visokim planinama, veća je od običnih smrtnika i blista kao da je od suvog zlata. Bilo joj je posvećeno kruškovo stablo. Zamišlja se kao prelepa, bogata i veruje se da nikada ne govori, ne jede i ne pije ništa. Ako se u nekom mestu pojavi bolest, ona dolazi i odnosi bolesnog.
Ono što simbolizuje ovaj praznik za Rome je nagoveštavanje ispraćaja zime i dolazak dugo željenog proleća.
Čudotvorna Tetka Bibija je 1929. godine dobila svoju ikonu (litografija, a prema crtežu P. Daničića). Nekako u to vreme je i zabeležena legenda o Tetkici Bibiji.
