ljubav andrica i milice

Ljubavna priča Ive Andrića i Milice Babić

Ona je bila prvi školovani kostimograf u Beogradu i supruga srpskog novinara, diplomate i prevodioca,  Nenada Jovanovića. On je bio književnik i diplomata Kraljevine Jugoslavije, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1961. godine za roman „Na Drini ćuprija”. Ona se zvala Milica Babić -Jovanović, on Ivo Andrić.

U Berlinu su se obreli ambasodor Kraljevine Jugoslavije, gospodin Andrić i njegov ataše za informisanje, gospodin Nenad Jovanović, sa suprugom. Taj prvi susret označiće početak tajne ljubavi, koju će uspešno gajiti i negovati preko pisama skoro 20 godina.

ljubav andrica i milice

U pismima ženi koju voli, Andrić se potpisivao sa „Mandarin”, a taj nadimak je dobio baš u domu Jovanovića, pred polazak u zvanišnu posetu delegacije pisaca Kini.

Godine 1957. Milica postaje udovica, a u proleće 1958. Milica svoju odluku da se uda za Andrića saopštava, buducoj kumi Luli, supruzi Aleksandra Vuča.

Nakon venčanja sa voljenom ženom, Andrić priznaje da je pišući priču „Jelena, žena koje nema”  imao na umu samo Milicu.

Svio je toplo porodično gnezdo u stanu u kome je danas spomen muzej, na Andrićevom vencu u Beogradu. Baš tu im je i stigla vest da je dobio Nobelovu nagradu za književnost, „a u tom času je uz njega bila voljena žena sa kojom je prvo nazdravio, što su zabeležile kamere za večnost.”

Milica je otišla sa ovog sveta 24. marta 1968., a njen voljeni „Mandarin” joj se pridružio 13. marta 1975. Oboje su sahranjeni na Novom groblju u Beogradu.

“Ali, proljeće je. Opet proljeće. Bogat sam, miran i mogu da čekam.

Znam da se svuda i svagda može javiti Jelena, žena koje nema.

SAMO DA NE PRESTANEM DA JE IŠČEKUJEM!”

Photo source: Pixabay, Unsplash, Pexels

Similar Posts