Kako se nekada slavio Badnji dan
Srpski narodni običaji za Badnji dan
Veliki Božićni post se završava Badnjim danom. Za ovaj praznik se veže pregršt lepih običaja, koji su danas, nažalost očuvani uglavnom u seoskim sredinama.
U ranu zoru Badnjeg dana, muškarac-domaćin kuće odlazi u šumu da seče Badnjak, obično sa najstarijim sinom. Kada pronađu drvo, domaćin mu čestita Badnji dan, prekrtsi se tri puta i okrene prema istoku da zaseče Badnjak, jer sme samo na istok da padne. Badnjak se seče iz tri udarca najviše, a ako ne uspe, domaćin mora rukama da ga otkine. U većini krajeva je prisutan običaj da drvo ne sme da se dodirne golim rukama, pa domaćin pre sečenja stavlja rukavice. Takođe, prvi komad Badnjaka, iver, ne sme da padne na zemlju, pa je uglavnom jedan od muškaraca zadužen samo da na to pazi. Iver se, posle stavlja recimo na košnice, kako bi sezaštitile pčele ili se potopi u vodu, koja se davala obolelilima kako bi ozdravili.
U međuvremenu, domaćica sklanja sve stolice iz kuće, kao i metle, igle, kudelje i vretena. Zatim u sito umeša sve vrste žitarica, suvog voća, oraha, lešnika i jabuka. Tako pripremljeno sito uglavnom stoji na trpezi, mada u nekim krajevima može da se nađe i ispod stola.
Kada mupkarci dođu iz šume, ne unose odmah Badnjak, već se to radi kada padne mrak.
U nekim krajevima se očuvao običaj sličan koledarskom, da se deca skupljaju ispred kuća i pevaju pesme o dolasku Božića, a domaćin ih zauzvrat daruju: jabukama, slatkišima, suvim voćem i orasima.
Domaćin umosi Badnjak sa rečima: „Badnjak vam dolazi u kuću!“, našta domaćica uzvraća: „Dobro veče Badnjače!“ i posipa ga žitom koje je pripremila u situ. Potom domaćin obilazi kuću i kvoca kao kvočka, a domaćica i ostali ukućani, posebno deca idu za njim i pijuču. Tokom obilaska kuće domaćin u svaki ugao bacapo jedan ceo orah, kao znak žrtve precima, pa unosi slamu koju širi najviše na delu gde će biti ostavljena večera. Za Badnje veče se večera na podu, odnosno slami. Posle Božića slama se nosi u štalu, a u nekim krajevima se njom obavijaju voćke kako bi što bolje rodile.
U većini krajeva Srbije je ostao običaj paljenja, odnosno loženja Badnjaka. Deca džaraju vatru, kako bi napravili što više varnica, a uz togovore: Koliko varnica, toliko zdravlja, sreće, parica, pilića, košnica…
Za Badnje veče se samo u nekim krajevima mesi česnica, odnosno hleb koji se obavezno lomi, nikako ne seče.
Trpeza za Badnje veče je izuzetno bogata. A postoje jela, za koja se verovalo da imaju magijsku moć, pa su se morala naći na trpezi, poput: meda, kupusa, ribe, belog luka, oraha, lešnika, suih šljiva i jabuka.
Badnja večera protiče u izuzetnom miru i tišini, jer se veruje da tada duhovi naših pokojnika sede sa nama i obavezno se od svakog jela pdvoji po malo za njih. Upravo se večera za Badnje veče smatra najvažnijim obrokom u čast mrtvih, a ona se obavezno kadi kako bi se za njom spojili živi i oni koji nisu više sa nama. Zato je važno da protekne u miru i tišini.
U toku noći se peče pečenica za Božič i čeka se da Badnjak pregori. A onaj koji prvi primeti da je pregoreo dobija čast od domaćina. U nekim krajevima, domaćin pucanjem daje znak da je Badnjak u njegovoj kući pregoreo.
Takođe, u nekim krajevima se još uvek u noći između Badnjeg dana i Božiča zahvata voda sa izvora ili iz bunara. Važno je da se to uradi dok ne izađe sunce. Ovoj vodi se pripusuju magijske karakteristike. Njom se mesi Božićna česnica i umivaju svi članovi porodice na Božićno jutro. Kako je po pravilu zahvataju devojke, svaka od njih se moli i nada da će u toj vodi videti lik momka za koga će se udati.
Za Badnje veče bi trebalo svako ko se sa nekim posvađao u toku prethodne godine da mu oprosti i pomiri se sa njim, kako ne bi u nastupajuću godinu ušao sa lošim osećanjima.
